Квазепам
 | |
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Продајно име | Cetrane, Doral, Dormalin, Oniria |
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Орално |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 39 х |
| Идентификатори | |
| CAS број | 36735-22-5  |
| ATC код | N05CD10 (WHO) |
| PubChem | CID 4999 |
| DrugBank | DB01589 |
| ChemSpider | 4825 |
| KEGG | C07336 |
| ChEMBL | CHEMBL1200472 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C17H11ClF4N2S |
| Моларна маса | 386,794 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 1.375—139 °C (2.507—282 °F) |
Квазепам, који се, између осталог, продаје под брендом Дорал, је лек деривата бензодиазепина са релативно дуготрајним дејством који је развила корпорација Шеринг током 1970-их.[1] Квазепам се користи за лечење несанице, укључујући индукцију спавања и одржавање сна.[2] Квазепам изазива умањење моторичке функције и има релативно (и јединствено) селективна хипнотичка и антиконвулзивна својства са знатно мањим потенцијалом предозирања од других бензодиазепина (због његове нове селективности за дати подтип рецептора).[3][4] Квазепам је ефикасан хипнотик који индукује и одржава сан без ометања архитектуре спавања.[5]
Патентиран је 1970. године и ушао је у медицинску употребу 1985. године.[6]
Особине[уреди | уреди извор]
Квазепам је органско једињење, које садржи 17 атома угљеника и има молекулску масу од 386,794 Da.[7][8]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 3 |
| Particioni koeficijent[9] (ALogP) | 5,9 |
| Растворљивост[10] (logS, log(mol/L)) | -8,3 |
| Поларна површина[11] (PSA, Å2) | 47,7 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ УС Патент 3845039
- ^ Менделс Ј (фебруар 1994). „Евалуатион оф тхе сафетy анд еффицацy оф qуазепам фор тхе треатмент оф инсомниа ин псyцхиатриц оутпатиентс”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Псyцхиатрy. 55 (2): 60—65. ПМИД 7915708.
- ^ Yасуи M, Като А, Канемаса Т, Мурата С, Нисхитоми К, Коике К, et al. (јун 2005). „[Pharmacological profiles of benzodiazepinergic hypnotics and correlations with receptor subtypes]”. Nihon Shinkei Seishin Yakurigaku Zasshi = Japanese Journal of Psychopharmacology. 25 (3): 143—151. PMID 16045197.
- ^ Ongini E, Parravicini L, Bamonte F, Guzzon V, Iorio LC, Barnett A (1982). „Pharmacological studies with quazepam, a new benzodiazepine hypnotic”. Arzneimittel-Forschung. 32 (11): 1456—1462. PMID 6129857.
- ^ Roth T, Tietz EI, Kramer M, Kaffeman M (1979). „The effect of a single dose of quazepam (Sch-16134) on the sleep of chronic insomniacs”. The Journal of International Medical Research. 7 (6): 583—587. PMID 42593. S2CID 36725411. doi:10.1177/030006057900700620.
- ^ Fischer J, Ganellin CR (2006). Analogue-based Drug Discovery (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 538. ISBN 9783527607495.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
