Mebrohalon
(преусмерено са Mebrokvalon)
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
3-(2-bromofenil)-2-metilhinazolin-4(3H)-on | |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Идентификатори | |
| CAS број | 4260-20-2  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 364842 |
| ChemSpider | 323878 |
| UNII | ST66S8F8EY |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C15H11BrN2O |
| Моларна маса | 315,17 g·mol−1 |
| |
| |
Mebrohalon (MBQ) je GABAergik klase hinazolinona i analog je meklohalona koji ima slična sedativna i hipnotička svojstva kao i njegovo matično jedinjenje, što je rezultat njegove agonističke aktivnosti na β podtipu GABAa receptora. Prvobitno sintetisan tokom 1960-ih,[1] Mebrohalon se razlikuje od meklohalona po tome što ima atom broma umesto hlora na 3-fenil prstenu. U Nemačkoj je 1998. proglašen ilegalnim, ali malo drugih informacija je dostupno. Smatra se da je ovo jedinjenje prodavato na crnom tržištu u Nemačkoj kao dizajnerski analog meklohalona.[2]
Osobine[уреди | уреди извор]
Mebrohalon je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 315,165 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 1 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 3,4 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -4,7 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 32,7 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Jackman GB, Petrow V, Stephenson O (септембар 1960). „Some 2, 3-disubstituted 3H-4-quinazolones and 3H-4-thioquinazolones”. The Journal of Pharmacy and Pharmacology. 12: 529—38. PMID 14406263. S2CID 31254238. doi:10.1111/j.2042-7158.1960.tb12705.x.
- ^ „Zwölfte Verordnung zur Änderung betäubungsmittelrechtlicher Vorschriften.”. Bundesgesetzblatt. I (68): 3126. 7. 10. 1998.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
