Оток
| Оток | |
|---|---|
 | |
| Периорбитални оток ДисеасесДБ = 9148 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-10 | Р60.9 |
| МКБ-9-CM | 782.3 |
| МеСХ | Д004487 |
Едем (оедема, оток) је ненормално накупљање течности у унутарстаничним и међућелијским просторима и телесним шупљинама, због чега едематозна ткива и органи постају влажни и набрекну. Течност се може накупљати и у ћелијама, што резултује у бубрењу ћелија.
Патогенеза едема[уреди | уреди извор]
Едем настаје због поремећених односа између хидростатског и осмотског притиска плазме у крвним жилама и интерстицијске течности, те колоидно-осмотскога притиска. Под нормалним условима хидростатски притисак је нешто виши од осмотскога притиска плазме и хидростатскога притиска међустаничне течности, тако да течност излази из крвотока у подручју капилара. До накупљања течности не долази јер се део филтрата врати у крвоток, а део пређе у лимфу. Губитак беланчевина из интерстицијских простора, смањује колоидно-осмотски притисак у тим просторима, олакшавајући повратак течности у венуле. Едем може да буде општи и жаришни (локални), а да би се створио, потребно је да наступе одређене промене као што су нпр.:
- повишење хидростатског притиска крви при срчаној декомпензацији, што доводи до повишења крвног притиска у венуларном крају капилара, па резултује повећаним излажењем течности из капиларних простора. Та је промена упоредо праћена смањењем бубрежне филтрације и ретенцијом соли и воде. Повећана је и продукција алдостерона, што такође узрокује повећано задржавање натријума. Ово повишење хидростатског притиска може бити и жаришног (локалног) карактера, као што то видимо код опструкције вена тромбом, туморима или неким притиском споља;
- снижење колоидно-осмотскога притиска крви. Будући да је албумин главни осмотски активан протеин плазме, све болести које доводе до хипоалбуминемоје (снижене разине албумина у крви) узрокују едем. Бубрежне болести узрокују губитак беланчевина због ненормалне пропусности базалне мембране гломерула. Обично, када ниво протеина у серуму падне испод 4/100 мЛ, ствара се едем. Ниски ниво серумских протеина може бити и последица њиховог смањеног стварања, као што се то може видети код болесника са цирозом јетре, где је директно погођена синтеза албумина. Цироза може бити одговорна и за повећано излучивање алдостерона, повећавајући задржавање воде у организму. Смањено стварање беланчевина може бити и последица малнутриције или гладовања;
- повећана осмотска напетост у интерстицијској течности. Прекомерно задржавање натријума, који је главни регулатор количине екстрацелуларне течности, узрокује осмотски едем. До оваквог едема долази најизразитије код бубрежних болесника али и код срчане декомпензације. Ретенција натријума може бити подстакнута и појачаним лучењем алдостерона узрокованим болешћу надбубрежне жлезде;
- оштећење пропусности крвножилног ендотела (токсично оштећење). Овај облик жаришног едема узрокован је упалом која може бити последица заразе или имунолошких поремећаја. На пример, енцефалитис (упала мозга) изазива мождани едем, а упала плућа едем плућног паренхима. Код алергијских осипа повећана је пропусност крвних жила је последица имунолошких процеса. Посредници за ову повећану пропусност су хистамин, еикосаноиди, комплементи и интерлеукини;
- опструкција лимфних жила. Овакав едем настаје због разноврсних разлога као што су нпр. озледе, хируршки захвати, упала, паразити (филиријаза), зрачење, неприкладни завоји, гипс, тумори итд.
Литература[уреди | уреди извор]
- Артхур C. Гуyтон Јохн Е. Халл (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ИСБН 638705999.
- Кумар, Аббас, Фаусто (1999). Патхологиц Басис оф Дисеасе, 7тх едитион. Цхина: Елсевиер Саундерс. стр. 122. ИСБН 978-0-7216-0187-8.
- Wалтер Ф. (2005). Медицал Пхyсиологy: А Целлулар Анд Молецулар Аппроаоцх. Елсевиер/Саундерс. ИСБН 978-1-4160-2328-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
