Рецептор укуса

С Википедије, слободне енциклопедије

Рецептор укуса је тип рецептора који омогућава осећај укуса. Примери рецептора укуса су ТАС2Р16 у ТАС2Р38.

Они се деле у две фамилије:

Људски гени рецептора горког укуса су названи: ТАС2Р1 до ТАС2Р64, са многим празнинама услед непостојећих гена, псеудогена или предложених гена који нису били анотирани у најновијем опису људског генома. Многи гени рецептора горког укуса такође имају збуњујућа синонимна имена са неколико различитих имена гена за исти ген. Погледајте доњу табелу за потпуну листу људских гена горког укуса:

Класа Ген Синоним Псеудоними Локус Опис
тип 1
(слатко)
ТАС1Р1 ГПР70 1п36.23
ТАС1Р2 ГПР71 1п36.23
ТАС1Р3 1п36
тип 2
(горко)
ТАС2Р1 5п15
ТАС2Р2 7п21.3 псеудоген
ТАС2Р3 7q31.3-q32
ТАС2Р4 7q31.3-q32
ТАС2Р5 7q31.3-q32
ТАС2Р6 7 није анотиран у људском геному
ТАС2Р7 12п13
ТАС2Р8 12п13
ТАС2Р9 12п13
ТАС2Р10 12п13
ТАС2Р11 одсутан код људи
ТАС2Р12 12п13.2 псеудоген
ТАС2Р13 12п13
ТАС2Р14 12п13
ТАС2Р15 12п13.2 псеудоген
ТАС2Р16 7q31.1-q31.3
ТАС2Р17 одсутан код људи
ТАС2Р18 12п13.2 псеудоген
ТАС2Р19 ТАС2Р23, ТАС2Р48 12п13.2
ТАС2Р20 ТАС2Р49 12п13.2
ТАС2Р21 одсутан код људи
ТАС2Р22 12 није анотиран у људском геному
ТАС2Р24 одсутан код људи
ТАС2Р25 одсутан код људи
ТАС2Р26 псеудоген
ТАС2Р27 одсутан код људи
ТАС2Р28 одсутан код људи
ТАС2Р29 одсутан код људи
ТАС2Р30 ТАС2Р47 12п13.2
ТАС2Р31 ТАС2Р44 12п13.2
ТАС2Р32 одсутан код људи
ТАС2Р33 12 није анотиран у људском геному
ТАС2Р34 одсутан код људи
ТАС2Р35 одсутан код људи
ТАС2Р36 12 није анотиран у људском геному
ТАС2Р37 12 није анотиран у људском геному
ТАС2Р38 7q34
ТАС2Р39 7q34
ТАС2Р40 ГПР60 7q34
ТАС2Р41 7q34
ТАС2Р42 12п13
ТАС2Р43 12п13.2
ТАС2Р45 ГПР59 12
ТАС2Р46 12п13.2
ТАС2Р50 ТАС2Р51 12п13.2
ТАС2Р50 одсутан код људи
ТАС2Р51 одсутан код људи
ТАС2Р52 одсутан код људи
ТАС2Р53 одсутан код људи
ТАС2Р54 одсутан код људи
ТАС2Р55 одсутан код људи
ТАС2Р56 одсутан код људи
ТАС2Р57 одсутан код људи
ТАС2Р58 одсутан код људи
ТАС2Р59 одсутан код људи
ТАС2Р60 7
ТАС2Р62П 7q34 псеудоген
ТАС2Р63П 12п13.2 псеудоген
ТАС2Р64П 12п13.2 псеудоген

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нелсон Г, Хоон МА, Цхандрасхекар Ј, Зханг Y, Рyба Њ, Зукер ЦС (2001). „Маммалиан сwеет тасте рецепторс”. Целл. 106 (3): 381—90. ПМИД 11509186. дои:10.1016/С0092-8674(01)00451-2. 
  2. ^ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба Њ, Зукер ЦС (2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 693—702. ПМИД 10761934. дои:10.1016/С0092-8674(00)80705-9. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]