Džindžerbred

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džindžerbred
Glavni sastojciđumbir, med ili melasa
  Mediji: Džindžerbred

Džindžerbred[1] (eng. gingerbread) ili kolač sa đumbirom, odnosi se na široku kategoriju peciva, obično aromatiziranih đumbirom, karanfilićem, muškatnim oraščićem i cimetom, i zaslađenih medom, šećerom ili melasom. Poslastice koje se prave od džindžerbreda su raznovrsne, od torte do keksa različitih oblika.[2]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Prvobitno, termin džindžerbred (od latinskog zingiber preko starofrancuskog gingebras) odnosio se na konzervirani đumbir. Zatim se odnosio na poslastice napravljene od meda i začina. Termin džindžerbred se često koristi za prevođenje francuskog izraza pain d'épices (začinjen hleb) ili nemačkog i poljskog termina Pfefferkuchen i Piernik (paprenjak jer je nekada sadržavao biber) ili Lebkuchen (nejasne etimologije; ili latinski libum, što znači „žrtva“ ili „žrtveni hleb“, ili nemački Laib što znači vekna, ili nemačka reč za život, leben). Biber se takođe pominje u regionalnim nazivima, kao što su norveški pepperkaker ili češki perník. [3]

Značenje termina džindžerbred je evoluiralo tokom vremena. Vekovima se termin odnosio na tradicionalno evropsko pecivo, veoma nalik modernom keksu, koji se tradicionalno koristio za pravljenje džindžerbred mena tj. keksa u obliku čovečuljka. U Sjedinjenim Državama prvi poznati recept za „Mekani džindžerbred koji se peče u tepsiji“ nalazi se u kuvaru Amelije Simons iz 1796. godine (American Cookery). [4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Džindžerbred man
Džindžerbred sa kraljevskom glazurom

Tvrdi se da je džindžerbred u Evropu doneo jermenski monah Grigorije iz Nikopolis 992. godine nove ere. On je napustio je Nikopolis (današnja zapadna Grčka) da bi živeo u Bondarou (severno-centralna Francuska) u blizini grada Pitivije. Tu je ostao sedam godina, sve dok nije umro 999. godine, i učio francuske hrišćane da peku džindžerbred.[5] Moguće je da je donet u zapadnu Evropu iz istočnog Mediterana u 11. veku.[6]

Od 13. veka, u gradu Torunju u tadašnjoj državi Teutonskog reda (današnja Poljska), pravi se torunjski džindžerbred, koji je stekao slavu u carstvu i inostranstvu kada su ga u Švedsku doneli nemački imigranti. U Nemačkoj u 15. veku, esnaf za džindžerbred je kontrolisao proizvodnju.[7] Izvori iz opatije Vadstena iz 1444. godine, pokazuju da su švedske časne sestre pekle džindžerbred da bi ublažile probavne smetnje. [8] Bio je običaj da se peku beli keksi i farbaju kao ukrasi za prozore. U Engleskoj se takođe smatralo da džindžerbred ima lekovita svojstva.[9] Pisac iz 16. veka Džon Baret opisao je džindžerbred kao „vrstu torte ili testa napravljene da uteše stomak“.[6]

Džindžerbred je bio popularna poslastica na srednjovekovnim evropskim festivalima i sajmovima, a postojali su čak i sajmovi posvećeni džindžerbredu.[6]

Prva dokumentovana trgovina džindžerbreda u Engleskoj datira iz 17. veka.[10] Prodavali su se u manastirima, apotekama i pijacama na gradskim trgovima. Sto godina kasnije, grad Market Drajton u Šropširu postao je poznat po džindžerbredu, što se vidi na znaku dobrodošlice njihovog grada, gde stoji da je to „dom džindžerbreda”. Prvi zabeleženi pomen o pečenju džindžerbreda u gradu datira iz 1793. godine, iako je verovatno napravljen ranije. Džindžerbred je postao široko dostupan u 18. veku.

Austrijski božićni džindžerbred u obliku zvezde
Džindžerbred torta

Džindžerbred je došao u Ameriku sa doseljenicima iz Evrope. Melasa, koja je jeftinija od šećera, ubrzo je postala uobičajeni sastojak i proizvela mekši kolač. Prvi štampani američki kuvar, American Cookery autorke Amelije Simons, sadržao je sedam različitih recepata za džindžerbred.[11] Njen recept za „Mekani džindžerbred za pečenje u tepsijama“ je prvi pisani recept za staromodne američke džindžerbred kekse.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „PRAVILNIK o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani”. pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 14. 12. 2023. 
  2. ^ The Oxford Companion to Sugar and Sweets. Oxford University Press. 1. 4. 2015. ISBN 978-0-19-931362-4. 
  3. ^ „Pardubický perník prý dovede probouzet lásku”. Novinky.cz. 2010-04-14. Pristupljeno 2020-12-20. 
  4. ^ Wilson, Tolford (1957). „Amelia Simmons Fills a Need: American Cookery, 1796”. The William and Mary Quarterly. 14 (1): 16—30. JSTOR 1917369. doi:10.2307/1917369. 
  5. ^ A Dictionary of Miracles: Imitative, Realistic and Dogmatic" by Ebenezer Cobham Brewer 
  6. ^ a b v Fiegl, Amanda. „A Brief History of Gingerbread”. Smithsonian Magazine. Pristupljeno 2020-12-20. 
  7. ^ Anderson, L. V. (24. 12. 2013). „Why Do We Shape Gingerbread Cookies Like People?”. Browbeat (blog). Slate. Pristupljeno 24. 12. 2013. 
  8. ^ „Annas Pepparkakor : Pepparkakans historia”. Arhivirano iz originala 2010-03-10. g. Pristupljeno 2009-11-11. 
  9. ^ „What is the history of gingerbread?”. eNotes. 
  10. ^ „History of Gingerbread – Confectionary Chalet” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-10. 
  11. ^ Byrn, Anne (2016). American cake : from colonial gingerbread to classic layer, the stories and recipes behind more than 125 of our best-loved cakes. str. 12–16. ISBN 9781623365431. OCLC 934884678. 
  12. ^ Wilson, Mary Tolford (1957). „Amelia Simmons Fills a Need: American Cookery, 1796”. The William and Mary Quarterly. 14 (1): 16—30. JSTOR 1917369. doi:10.2307/1917369. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џинџербред&oldid=27544032”