Antikominternski pakt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Japanski ambasador pri Njemačkoj Kintomo Mušakođi i ministar spoljašnjih poslova Njemačke Joahim fon Ribentrop potpisuju Antikominternski pakt.

Antikominternski pakt predstavljao je njemačko-japanski ugovor iz 25. novembra 1936. čije su se zemlje potpisnice obavezale na političku podršku u slučaju rata protiv SSSR. Njemačka i Japan su se ovim sporazumom obavezale da će se, u slučaju da Sovjetski Savez napadne bilo koju od njih, konsultovati kako da „zaštite zajedničke interese”. Takođe su se obavezale da nijedna od njih neće potpisivati nikakve sporazume sa Sovjetskim Savezom, a Njemačka se dodatno složila da prizna nezavisnost Mandžukua.

Osim što je trebalo da se bori protiv komunizma, Nemačkoj je doneo i drugu korist; davalo je mogućnost da se agresivni planovi Nemačke pred zapadnim silama još ubedljivije prikazu kao isključivo antikomunistički i antisovjetski. Računalo se da se uz pomoć Japana, Velika Britanija i Francuska što jače pritisnu i ugroze na Dalekom istoku, kako bi oslabile njihovu otpornost u Evropi.

Postojali su i određeni interesi u Japanu, koji je imao ekspanzionističke pretenzije na Dalekom istoku i Pacifiku, gde su mu glavni protivnici bili SAD, Velika Britanija i Francuska, a ne SSSR. Namera im je bila da se šire po Dalekom istoku, onda kada bi Francuzi i Britanci bili zauzeti borbama u Evropi (starom kontinentu). Nemačka pomoć bi bila od kapitalnog značaja, ako bi se Japan ipak upleo u sukob sa SSSR-om.

Antikominternskom paktu su kasnije pristupile i Italija, Mađarska, Mandžukuo, Španija, Finska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovačka, Kineska nacionalna vlada Nankinga, El Salvador i Turska kao posmatrač.

Pokušaji poboljšanja anglo-njemačkih odnosa[uredi | uredi izvor]

Prije potpisivanja Antikominternskog pakta, u junu 1935. godine, potpisan je Anglo-njemački pomorski sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i Nacističke Njemačke. Taj događaj je označio početak niza Hitlerovih pokušaja da poboljša odnose između te dvije zemlje i tako izoluje Sovjetski Savez, dok su Sovjetski Savez i Ujedinjeno Kraljevstvo u isto vrijeme pokušavali to isto da urade sa Njemačkom. Hitler je pokušao da utiče i na Poljsku da se priključi Antikominternskom savezu, obećavajući rješenje teritorijalnih pitanja između te dvije zemlje.[1][2][3][4][5] Međutim, Poljska je to odbila u strahu da će tako postati marionetska država Njemačke.

U to vrijeme, mnogi japanski političari, uključujući i admirala Isorokua Jamamota, bili su iznenađeni[traži se izvor] Anglo-njemačkim pomorskim sporazumom, ali je njihov vojni vrh smatrao da je u pitanju smišljen plan da se dobije na vremenu dok njemačka mornarica ne doraste britanskoj. Nastavili su da planiraju rat ili protiv Sovjetskog Saveza ili protiv zemalja zapadnog svijeta, računajući na to da će Njemačka riješiti problem sa njihovim potencijalnim neprijateljima u Evropi.

Sporazum[uredi | uredi izvor]

Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Antikominternski sporazum (1936).

Prvi njemački koraci u Tokiju u pravcu zaključivanja vojnog saveza sa Japanom bili su učinjeni u leto 1935. godine. Sve do sredine 1936, japanska vlada je izbegavala da na nemački predlog da jasan odgovor. Tada su Nemci podneli nov, znatno drugačiji : dve zemlje bi zaključile ugovor protiv Kominterne kao glavnog nosioca komunističke opasnosti, kojim bi bio priključen tajni dodatak uperen protiv Sovjetskog Saveza. Posle dužeg razmišljanja i dvoumljenja, vojno–političko vođstvo Japana prihvatilo je predlog o zaključenju pakta sa Nemačkom u formi anti–komunističkog, a ne anti–sovjetskog sporazuma. Tako je 25. novembra 1936. godine između Nemačke i Japana potpisan ugovor na pet godina o pružanju zajedničkog otpora „subverzivnoj aktivnosti” komunističkoj internacionali, i njenoj razornoj delatnosti protiv postojećih država i društveno–političkog sistema. Antikominterna pakt je imao tajni dodatak, koji je predviđao da u slučaju „neizazvanog napada ili pretnje napadom od strane Sovjetskog Saveza na jednu od potpisnica, druga neće preuzeti ništa što bi olakšalo položaj Sovjetskog Saveza”.

U Sovjetskom Savezu, Antikominterna pakt je izazvao veliko uznemirenje. Moskva je optužila Nemačku i Japan da pripremaju „Sveti rat protiv Sovjetskog Saveza”.

Hitler će u toku 1937. godine glavnu pažnju usmeriti na pridobijanje Italije za antikominterna pakt. Zbog dobrih odnosa sa SSSR-om, Musolini će dugo oklevati da mu pristupi. Da bi se pridobila Italija, najpre je Gering putovao u Rim u januaru 1937. godine, noseći Musoliniju predlog o stvaranju zajedničke nemačko–japansko–italijanske pomorske formacije, i zahtev da Italija napusti Društvo naroda. Ključ pridobijanja Italije bila je Musolinijeva poseta Hitleru u Minhenu i Berlinu 24-29. septembra 1937. godine. U toku pomepznih svečanosti, Duče se prelomio (u govoru koji je održao na grandioznom mitingu pred 800.000 stanovnika Berlina, rekao je: „Kad fašista ima prijatelja, on ide sa njim do kraja.”). Nekoliko nedelja kasnije, tačnije 6. novembra 1937. godine, Italija je pristupila Antikominterna paktu.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Hitlerovi napori da poboljša odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom su propali. U avgustu 1939. godine, Njemačka je prekršila odrednice Antikominternskog pakta potpisivanjem sporazuma Ribentop—Molotov, sporazuma o nenapadanju između Njemačke i Sovjetskog Saveza. Međutim, do 1940. godine Hitler je već počeo da kuje plan eventualnog napada na SSSR, koji bi otpočeo 1943. godine, te je poslao svog ministra spoljašnjih poslova, Joahima fon Ribentropa, da pregovara sa Japanom. Dana 25. septembra 1940. godine, Ribentrop je poslao telegram Vjačeslavu Molotovu, sovjetskom ministru spoljnih poslova, da ga obavijesti da Njemačka, Italija i Japan spremaju novi vojni savez. U tom telegramu Ribentrop je pokušao da ubijedi Molotova da taj vojni savez neće biti uperen protiv SSSR nego protiv SAD:

Njegova isključiva svrha je da urazumi one elemente koji pritiskaju SAD da uđe u rat, tako što će im demonstrirati činjenicu da ako SAD uđu u rat, moraće automatski da se sukobe sa tri velike sile.

Obnovljeni pakt iz 1941.[uredi | uredi izvor]

Antikominternski pakt je obnovljen 1941. godine, nakon napada Njemačke na Sovjetski Savez, koji je otpočeo Operacijom Barbarosa. Dana 25. novembra pakt je obnovljen za narednih pet godina, a zemlje potpisnice ovog puta su bile:[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sean Greenwood: The Phantom Crisis: Danzig, 1939 str. 225-246.
  2. ^ Martel 1999, str. 232.
  3. ^ Anna Cienciala: Poland in British and French Policy in 1939: Determination To Fight-or Avoid War? str. 413-433
  4. ^ Martel 1999, str. 414.
  5. ^ Weinberg 1994, str. 558–562.
  6. ^ Jan 2002, str. 104

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Akten zur deutschen auswärtigen Politik
    • Lambert, Margaret; et al., eds. (1973). 14. Juni bis 31. Oktober 1934. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). C-3. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Lambert, Margaret; et al., eds. (1977). 26. Mai bis 31. Oktober 1936. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). C-5-2. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Sontag, Raymond James; et al., eds. (1950). Von Neurath zu Ribbentrop. September 1937 - September 1938. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-1. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Schmitt, Bernadotte E.; et al., eds. (1951). Deutschland und der Spanische Bürgerkrieg. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-3. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Schmitt, Bernadotte E.; et al., eds. (1953). Polen, Südosteuropa, Lateinamerika, Klein- und Mittelstaaten. Akten zur deutschen Auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-5. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Sweet, Paul R.; et al., eds. (1956). Die letzten Wochen vor Kriegsausbruch: 9. August bis 3. September 1939. Akten zur deutschen Auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-7. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Smyth, Howard M.; et al., eds. (1970). 15. September bis 11. Dezember 1941. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). D-13-2. Vandenhoeck + Ruprecht.
    • Rothfeld, Hans; et al., eds. (1969). 12. Dezember 1941 bis 28. Februar 1942. Akten zur deutschen auswärtigen Politik 1918-1945 (in German). E-1. Göttingen: Vandenhoeck + Ruprecht.
  • Ciano, Galeazzo (1980). 1937-1938: Diario (in Italian). Milan: Cappelli Editore.
  • Ciano, Galeazzo (2001). Gibson, Hugh (ed.). The Ciano Diaries. Simon Publications. Ciano, Conte Galeazzo (1947). The Ciano Diaries, 1939-1943: The Complete, Unabridged Diaries of Count Galeazzo Ciano, Italian Minister for Foreign Affairs, 1936-1943. Garden City Publishing Company, Incorporated. ISBN 1931313741. 
  • Goebbels, Joseph (2003). Reuth, Ralf Georg (ed.). Joseph Goebbels: Tagebücher 1924-1945 (in German) . Goebbels, Joseph (2003) [1992]. Tagebücher 1924 - 1945: Einführung, 1924 - 1929. Bd. 1 (3rd izd.). Munich: Piper Verlag GmbH. ISBN 3492214118. 
  • Hitler, Adolf (1943) [1925]. Mein Kampf (in German). Leipzig: August Pries GmbH.
  • Horthy, Miklós; Simon, Andrew L.; Bowden, Ilona (2000) [1953]. . (Nagybányai), Miklós Horthy; Simon, Andrew L. (2000). Admiral Nicholas Horthy: Memoirs. Safety Harbor: Simon Publications. ISBN 0966573439. . LCCN 00--10118.
  • Hull, Cordell (1948). The Memoirs of Cordell Hull. 2. Hodder & Stoughton.
  • Matsuoka, Yōsuke (1937). 日独防共協定の意義 [The significance of the Anti-Comintern Pact] (in Japanese). 第一出版社.
  • Rosinger, Lawrence K. (1940). „U.S.S.R. And Japan to Improve Trade Relations”. Far Eastern Survey. 9 (3): 33—35. JSTOR 3021550. doi:10.2307/3021550. .
  • Shigemitsu, Mamoru (1958). Japan and her Destiny: My Struggle for Peace. New York CIty: E.P. Dutton & Co.
  • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal
    • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 1. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
    • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 3. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
    • Trial of the Major War Criminals before the International Military Tribunal. 10. Nuremberg: International Military Tribunal. 1947.
  • W. (1942). „Europäische Einheit im Zeichen des Antikominternpaktes”. Zeitschrift für Politik. 32 (1): 54—56. JSTOR 43347859. .
  • Barnhart, Michael A. (1987). Japan Prepares for Total War: The Search for Economic Security, 1919–1941. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801495298. 
  • Benson, Leslie (2001). Yugoslavia: A Concise History. Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 0333792416. 
  • Bieber, Hans-Joachim (11. 11. 2014). SS und Samurai: Deutsch-japanische Kulturbeziehungen 1933–1945. IUDICIUM Verlag. ISBN 9783862050437. 
  • Bix, Herbert P. . Hirohito and the Making of Modern Japan. New York City: HarperCollins e-books. . 2007 [2000]. ISBN 9780061570742.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Borejsza, Jerzy W. (1981). "Die Rivalität zwischen Faschismus und Nationalsozialismus in Ostmitteleuropa"(PDF). Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 29/4: 579–614.
  • Bosworth, Richard J. B.; Maiolo, Joseph A., eds. (2015). Politics and Ideology. The Cambridge History of the Second World War. 2. Bosworth, Richard; Maiolo, Joseph (23. 4. 2015). The Cambridge History of the Second World War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781107034075. 
  • Boyce, Robert; Robertson, Esmonde M., eds. . (1989). Paths to War: New Essays on the Origins of the Second World War. Houndmills: Macmillan. ISBN 9781349203338. 
  • Boyd, Carl (1977). „The Role of Hiroshi Ōshima in the Preparation of the Anti-Comintern Pact”. Journal of Asian History. 11 (1): 49—71. .
  • Boyd, Carl (1981). „The Berlin-Tokyo Axis and Japanese Military Initiative”. Modern Asian Studies. 15 (2): 311—338. S2CID 145782449. doi:10.1017/S0026749X00007095. .
  • Cattaruzza, Marina (2013). Cohen, Gary B. (ed.). "Territorial Revisionism and the Allies of Germany in the Second World War". Austrian and Habsburg Studies (eBook ed.). 15. Cattaruzza, Marina; Dyroff, Stefan; Langewiesche, Dieter (decembar 2012). Territorial Revisionism and the Allies of Germany in the Second World War: Goals, Expectations, Practices. Berghahn Books. ISBN 9780857457394. 
  • Chapman, John W. M. (1987). „A Dance on Eggs: Intelligence and the 'Anti-Comintern'”. Journal of Contemporary History. 22 (2): 333—372. S2CID 159932747. doi:10.1177/002200948702200207. .
  • Duara, Prasenjit (2003). Sovereignty and Authenticity: Manchukuo and the East Asian Modern. Oxford: Rowman & Littlefield Publishers. Duara, Prasenjit (2003). Sovereignty and Authenticity: Manchukuo and the East Asian Modern. Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 0742525775. 
  • Ferris, John; Mawdsley, Evan, eds. (2015). Fighting the War. The Cambridge History of the Second World War. 1. Ferris, John; Mawdsley, Evan (23. 4. 2015). The Cambridge History of the Second World War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781107038929. 
  • Germany and the Second World War book series
    • Deist, Wilhelm; et al. . The Build-up of German Aggression. Germany and the Second World War. 1. Translated by Falla, P. S. . Oxford: Clarendon Press. 1990. ISBN 019822866X.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
    • Boog, Horst; et al. (1998). The Attack on the Soviet Union. Germany and the Second World War. '4'. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198228864. 
    • Kroener, Bernhard R.; et al. (2000). Organization and Mobilization of the German Sphere of Power: Wartime administration, economy, and manpower resources 1939–1941. Germany and the Second World War. '5–1'. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198228872. 
    • Boog, Horst; et al. (2001). The Global War: Widening of the Conflict into a World War and the Shift of the Initiative 1941-1943. Germany and the Second World War. 6. Translated by Osers, Ewald. Oxford: Clarendon Press.
  • Griesheimer, Anna (2008). Deutschland in der italienischen Literatur seit dem Ende des Zweiten Weltkrieges (in German). Passau: University of Passau.
  • Haslam, Jonathan (1984). Davies, R.W. (ed.). The Soviet Union and the Struggle for Collective Security in Europe, 1933-39. Studies in Soviet History and Society. The MacMillan Press Ltd. Crook, Malcolm (2002). Revolutionary France: 1788-1880. Oxford University Press. ISBN 0198731868. 
  • Henig, Ruth (2005). The Origins of the Second World War 1933-1941. London: Routledge Taylor & Francis Group. Henig, Ruth Beatrice (januar 2005) [1985]. The Origins of the Second World War, 1933-41. Routledge. ISBN 0415332621. 
  • Hofer, Walther, ed. (1982). Der Nationalsozialismus: Dokumente 1933-1945 (in German). Frankfurt/Main: Fischer Taschenbuch Verlag. Hofer, Walther (1982) [1977]. Der Nationalsozialismus: Dokumente 1933-1945. Fischer-Taschenbuch-Verlag. ISBN 3596260841. 
  • Holbraad, Carsten (2017). . Holbraad, Carsten (6. 2. 2017). Danish Reactions to German Occupation: History and Historiography. London: UCL Press. ISBN 9781911307495. 
  • Ishida, Ken (2018). Japan, Italy and the Road to the Tripartite Alliance. Palgrave Macmillan. Ishida, Ken (20. 9. 2018). Japan, Italy and the Road to the Tripartite Alliance. Springer. ISBN 9783319962238. . LCCN 2018-948205.
  • Jelavich, Barbara (1983). Twentieth Century. History of the Balkans. 2. Jelavich, Barbara (29. 7. 1983). History of the Balkans: Volume 2. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521274593. 
  • Kershaw, Ian (2000). Hitler: 1936-45 - Nemesis. New York City: W. W. Norton & Company. Kershaw, Ian (2000). Hitler, 1936-45: Nemesis. W. W. Norton & Company. ISBN 0393049949. 
  • Kershaw, Ian (2008). Hitler, the Germans and the Final Solution. New Haven: Yale University Press. Kershaw, Ian (2008). Hitler, the Germans, and the Final Solution. International Institute for Holocaust Research, Yad Vashem. ISBN 9780300124279. 
  • Kleßmann, Christoph, ed. (1989). September 1939: Krieg, Besatzung und Widerstand in Polen (in German). Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht.
  • Koch, Hannsjoachim W., ed. . (1985). Aspects of the Third Reich. Houndmills: Macmillan. ISBN 9781349178919. 
  • Kochanski, Halik (12. 5. 2014). The Eagle Unbowed: Poland and the Poles in the Second World War. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0674284005. 
  • Lu, David John (2002). Agony of Choice: Matsuoka Yōsuke and the Rise and Fall of the Japanese Empire. Lexington Books. Lu, David John (2002). Agony of Choice: Matsuoka Yōsuke and the Rise and Fall of the Japanese Empire, 1880-1946. Lexington Books. ISBN 9780739104583. 
  • MacDonald, Callum A. (1981). . MacDonald, C. A. (30. 7. 1981). United States Britain and Appeasement 1936-1939. London: Macmillan Press Limited. ISBN 9781349165698. 
  • Mallett, Robert (2003). . Mallett, Robert (jul 2003). Mussolini and the Origins of the Second World War, 1933-1940. New York City: Palgrave Macmillan. ISBN 0333748158. 
  • Martin, Bernd (1970). "Zur Vorgeschichte des deutsch-japanischen Kriegsbündnisses". Wissenschaft und Unterricht (in German). 21: 606–615.
  • Michalka, Wolfgang (1980). Ribbentrop und die deutsche Weltpolitik, 1933-1940: Aussenpolitische Konzeptionen und Entscheidungsprozesse im Dritten Reich. Munich: W. Fink. ISBN 3770514009. 
  • Mitter, Rana (10. 9. 2013). Forgotten Ally: China's World War II, 1937–1945. Boston: Houghton Miffin Harcourt. ISBN 9780547840567. 
  • Morley, James William (ed.). Deterrent Diplomacy: Japan, Germany and the USSR, 1935-1940: Selected Translations from Taiheiyō sensō e no michi, kaisen gaikō shi. Translated by Baerwald, Hans. . New York City: Columbia University Press. ISBN 9780231089692.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • von zur Mühlen, Patrik (1973). "Japan und die sowjetische Nationalitätenfrage am Vorabend und während des Zweiten Weltkrieges". Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 21/3: 325–333.
  • Nish, Ian; Kibata, Yoichi, eds. (2000). The Political-Diplomatic Dimension, 1931–2000. The History of Anglo-Japanese Relations, 1600–2000. 2. Nish, I.; Kibata, Y. (28. 9. 2000). The History of Anglo-Japanese Relations, 1600–2000: Volume II: The Political-Diplomatic Dimension, 1931–2000. Houndmills: Palgrave Macmillan. ISBN 9781403919670. 
  • Presseisen, Ernst L. (1958). Germany and Japan: A Study in Totalitarian Diplomacy 1933-1941. Den Haag: Springer-Science + Business Media. Presseisen, Ernst L. (1958). Germany and Japan. ISBN 978-94-017-6456-8. doi:10.1007/978-94-017-6590-9. . Presseisen, Ernst Leopold (17. 12. 2013). Germany and Japan: A Study in Totalitarian Diplomacy 1933–1941. Springer. ISBN 9789401765909. 
  • Schroeder, Paul W. (1958). The Axis Alliance and Japanese-American Relations 1941. Cornell University Press. Schroeder, Paul W. (1958). The Axis Alliance and Japanese-American Relations, 1941. American Historical Association. ISBN 0801403715. 
  • Shimazu, Naoko (1998). . Shimazu, Naoko (22. 1. 2002). Japan, Race and Equality: The Racial Equality Proposal of 1919. Taylor & Francis. ISBN 9780203207178. 
  • Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany (1st ed.). New York: Simon and Schuster, Inc. LCCN 60--6729.
  • Spector, Robert M. (2005). . Spector, Robert Melvin (2005). World Without Civilization: Mass Murder and the Holocaust, History and Analysis. Lanham: University Press of America. ISBN 0761829636. 
  • Chor, So Wai (2002). „The Making of the Guomindang's Japan Policy, 1932-1937: The Roles of Chiang Kai-Shek and Wang Jingwei”. Modern China. 28 (2): 213—252. JSTOR 3181354. S2CID 143785141. doi:10.1177/009770040202800203. .
  • Steiner, Zara (31. 3. 2011). The Triumph of the Dark: European International History 1933-1939. Oxford University Press. ISBN 9780199212002. 
  • Stratman, George John (1970). Germany's diplomatic relations with Japan 1933-1941. Graduate Student Theses, Dissertations, & Professional Papers. 2450. University of Montana.
  • Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945. Stanford: Stanford University Press. ISBN 0804736154. 
  • Vehviläinen, Olli . Finland in the Second World War: Between Germany and Russia. Translated by McAlestar, Gerard. . New York City: palgrave. 2002. ISBN 0333801490.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Waddington, Lorna L. (oktobar 2007). „The Anti-Komintern and Nazi Anti-Bolshevik Propaganda in the 1930s”. Journal of Contemporary History (na jeziku: engleski). 42 (4): 573—594. ISSN 0022-0094. doi:10.1177/0022009407081488. Pristupljeno 2. 1. 2024. 
  • Weinberg, Gerhard L. (1954). "Die geheimen Abkommen zum Antikominternpakt. Dokumentation". Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (in German). 1954/2: 193–201.
  • Winchester, Betty Jo (decembar 1973). „Hungary and the “Third Europe” in 1938”. Slavic Review (na jeziku: engleski). 32 (4): 741—756. ISSN 0037-6779. doi:10.2307/2495494. Pristupljeno 2. 1. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Antikominternski pakt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антикоминтернски_пакт&oldid=27555196”