Bedži Kaid Esebsi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

 

Bedži Kaid Esebsi
arap. الباجي قائد السبسي
Bedži Kaid Esebsi 2011. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1926-11-29)29. novembar 1926.
Mesto rođenjaSidi Bou Said,  Tunis
Datum smrti25. jul 2019.(2019-07-25) (92 god.)
Mesto smrtiTunis  Tunis,
ReligijaIslamski sunit
Porodica
SupružnikHadila Saida Farhat
Deca4
Politička karijera
Politička
stranka		Nida Tounes
31. decembar 2014 — 25. jul 2019.
PrethodnikMonsef Marzuki
NaslednikMohamed Enasur
Predsednik Vlade Tunisa
28. februar 2011 — 24. decembar 2011.
PrethodnikMohamed Ganuši
NaslednikHamadi Džebali
Ministar inostranih poslova Tunisa
15. april 1981 — 15. septembar 1986.
PrethodnikHasen Balkođa
NaslednikHedi Mabruk
Potpis

Bedži Kaid Esebsi (arap. الباجي قائد السبسي; 29. novembar 1926[1] – 25. jul 2019[2] ) bio je 6. predsednik Tunisa, na funkciji od 31. decembra 2014. do svoje smrti 25. jula 2019.[3] Prethodno je bio ministar spoljnih poslova od 1981. do 1986. i premijer vlade Tunisa od februara 2011. do decembra 2011.[4] [5]

Esebsijeva politička karijera trajala je šest decenija i kulminirala je njegovim vođstvom Tunisa u tranziciji ka demokratiji.[6] Esebsi je bio osnivač političke partije Nida Tounes, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2014. U decembru 2014, Esebsi je pobedio na prvim redovnim predsedničkim izborima posle Tuniske revolucije, postavši prvi demokratski izabran predsednik Tunisa.[7]

Odrastanje[uredi | uredi izvor]

Grupna fotografija na koledžu Sadiki na kojoj je Kaid Esebsi (drugi red, zaokružen desno)

Rođen je 1926. godine, u Sidi Bou Saidu u porodici poreklom sa Sardinije (Italija). Bio je praunuk Ismaila Kaida Esebsija, kojeg su na početku devetnaestog veka sa Sardinije kidnapovali barbarski gusari. Ismail je nakon prelaska na islam odgajan u imućnoj porodici da bi potom bio priznat kao slobodan čovek. Postao je vođa mameluka i važan član vlade.[8]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Bedži Kaid Esebsi sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija, Dagom Hamaršeldom, 1961.

Bedži Kaid Esebsi je počeo da se bavi politikom 1941. godine, kada se pridružio omladinskoj organizaciji Neo Destour u Hamam-Lifu.[9] [10] Otišao je u Francusku 1950. godine da studira pravo u Parizu.[11] Po diplomiranju, karijeru je započeo kao advokat koji je branio aktiviste Neo-Destour-a. [12] Esebsi se kasnije pridružio lideru Tunisa Habibu Burgibi i tuniskom pokretu za nezavisnost od Francuske. Nakon sticanja nezavisnosti Tunisa od Francuske 1956. godine Esebsi postaje Burgibin savetnik.[12]

Esebsi je kao štićenik Burgibe obavljao razne funkcije od 1957. do 1971.,[6] poput šefa regionalne administracije, generalnog direktora Nacionalne bezbednosti (franc. Sûreté nationale), ministra unutrašnjih poslova 1965., ministra odbrane 1969., a potom i ambasadora u Parizu. [13]

Esebsi sa Habibom Burgibom ( Palata Kartagina, 1965)
Esebsi kao ministar odbrane Tunisa, 1969

Od oktobra 1971. do januara 1972. zalagao se za veću demokratiju u Tunisu pa je podneo ostavku na sve funkcije.[14]

U aprilu 1981. vratio se u vladu pod Mohamedom Mzalijem kao ministar spoljnih poslova, i na toj funkciji ostao do septembra 1986.[15] [16] Godine 1987. promenio je saveznike nakon što je Ben Ali uklonio Burgibu sa vlasti. Esebsi je ubrzo imenovan za ambasadora u Zapadnoj Nemačkoj. Od 1990. do 1991. godine bio je predsednik Predstavničkog doma parlamenta Tunisa.[16]

Privremeni premijer 2011[uredi | uredi izvor]

Esebsi 2011. godine

Dana 27. februara 2011. godine, nakon Tuniske revolucije koja je zbacila dugogodišnjeg lidera Ben Alija, premijer Tunisa Mohamed Ganuši je podneo ostavku nakon sukoba u Tunisu u kojima je ubijeno pet demonstranata. Istog dana, vršilac dužnosti predsednika Fuad Mebaza imenovao je Kaida Esebsija za novog premijera, opisujući ga kao „osobu sa besprekornim političkim i privatnim životom, poznatu po svom dubokom patriotizmu, lojalnosti i samopožrtvovanju u služenju svojoj zemlji." Uglavnom mladi demonstranti nastavili su da iznose svoje nezadovoljstvo na ulice, kritikujući jednostrano imenovanje Esebsija bez širih konsultacija.[17] Esesbi je ipak opisan kao neko ko je „ostao na distanci od Ben Alija“, što je „doprinelo njegovom kredibilitetu i prihvatanju“ u godinama nakon revolucije 2011. i periodu posle Ben Alija.[18]

Nakon izbora u oktobru, Kaid Esebsi je napustio funkciju 24. decembra 2011. godine kada je novi privremeni predsednik Monsef Marzuki imenovao Hamadija Džebalija iz islamističke Enahde, koja je postala najveća parlamentarna koalicija.[19]

Izbori 2014[uredi | uredi izvor]

Nakon odlaska sa funkcije, Kaid Esebsi je osnovao sekularnu stranku Nida Tounes, koja je osvojila većinu poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima u oktobru 2014.[20] Bio je kandidat ove stranke na prvim slobodnim predsedničkim izborima u zemlji, u novembru 2014.[21] Dana 22. decembra 2014, zvanični rezultati izbora pokazali su da je Esebsi pobedio aktuelnog predsednika Monsefa Marzukija u drugom krugu glasanja, dobivši 55,68% glasova.[22] Nakon zatvaranja biračkih mesta, Esebsi je na lokalnoj televiziji rekao da je svoju pobedu posvetio "mučenicima Tunisa".[23]

Predsednik Tunisa[uredi | uredi izvor]

Esebsi sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem (19. septembra 2016. u Njujorku)

Esebsi je položio zakletvu kao predsednik 31. decembra 2014. u 88. godini života. Bio je prvi slobodno izabrani predsednik modernog Tunisa. On je odigrao vitalnu ulogu u pomaganju da se, više od bilo koje druge arapske države, Tunis očuva od pokreta arapskog proleća, koji je prvobitno započeo baš u Tunisu.[24] On je prilikom polaganja zakletve obećao da će "biti predsednik svih Tunižanki i Tunižana bez razlike" i naglasio važnost "konsenzusa među svim partijama i društvenim pokretima".[25]

Esebsi sa premijerom Italije Paolom Đentilonijem u maju 2017.

Esebsi je 3. avgusta 2016. imenovao Jusefa Čaheda za premijera pošto je parlament povukao poverenje vladi Habiba Esida.[26]

Esebsi na 43. samitu G7 2017.

Esebsi je 2017. godine pozvao na izmene zakona o nasleđivanju kako bi se obezbedila jednaka prava za muškarce i žene, i zalagao se da se žene iz Tunisa mogu slobodno da udaju za nemuslimane. Verovao je da ovakve promene nisu u direktnom sukobu sa šerijatom niti sa tuniskim ustavom.[27] Esebsi je 13. avgusta 2018. obećao da će parlamentu podneti predlog zakona da ženama da jednaka prava na nasledstvo, pošto je debata o kontroverznoj temi nasleđa tada bila akturelna širom muslimanskog sveta.[28] Godine 2018. predložio je reviziju tuniskog izbornog zakona, za koji je smatrao da sadrži mnoge nedostatke koji su u suprotnosti sa principima revolucije iz 2011. godine.[29]

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Sahrana Bedžija Kaida Esebsija 27. jula 2019.

Esebsi je 27. juna 2019. hospitalizovan u vojnoj bolnici u Tunisu zbog teške bolesti.[30] Sledećeg dana njegovo stanje se stabilizovalo.[31] Ponovo je primljen u bolnicu 24. jula 2019. da bi preminuo sledećeg dana, 25. jula 2019., pet meseci pre isteka svog predsedničkog mandata.[32] [33] Pored Tunisa, koji je proglasio sedmodnevnu žalost, još osam zemalja objavilo je periode žalosti od tri dana nakon Esebsijeve smrti, a to su Libija, Alžir, Mauritanija, Jordan, Palestina, Liban, Egipat i Kuba. Isto tako, Ujedinjene nacije su održale minut ćutanja u znak poštovanja.

Izborna komisija je naknadno saopštila da će Esebsijev naslednik biti izabran ranije od prvobitnog datuma 17. novembra[34] zbog ustavne odredbe da u slučaju smrti predsednika stalni naslednik mora biti na funkciji u roku od 90 dana.[35] Tako je predsednik Skupštine narodnih poslanika Mohamed Enasur postao vršilac dužnosti predsjednika.[36]

Državna sahrana predsednika Esebsija održana je 27. jula u Palati Kartagina i groblju Dželaz u prisustvu mnogih dostojanstvenika poput:

Od Palate Kartagina održana je procesija do groblja Dželaz, gde je predsednik Esebsi sahranjen. Abdulah II (jordanski kralj) je došao u Tunis 29. jula da izrazi saučešće v.d. predsednika Tunisa Mohamedu Enaseru i porodici preminulog predsednika Bedžija Kaida Esebsija.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Bedži Kaid Esebsi se oženio Hadilom Saidom Farhat 8. februara 1958.[38] Par je imao četvoro dece: dve ćerke, Amel i Salvu, i dva sina, Mohameda Hafeda i Kelila.[39]

Njegova supruga umrla je 15. septembra 2019. godine, u dobi od 83 godine, dva meseca nakon svog supruga.[40]

Međunarodna odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Orden Bedži Kaida Esebsija kao viteza ogrlice Reda Serafima .
  • Medalja časti Republike Alžira (3. januar 2013.)[41]
  • Order of Sheikh Isa ibn Salman Al Khalifa Ogrlica Ordena šeika Ise bin Salmana Al Kalife (Bahrein; 27. januar 2016)[42]
  • Veliki kordon Vrhovnog renesansnog reda (Jordan; 20. oktobar 2015)[43]
  • Ogrlica Ordena kralja Abdulaziza (Kraljevina Saudijska Arabija; 29. mart 2019)[44]
  • ITA OMRI 2001 GC-GCord BAR Viteški Veliki krst sa ogrlicom Ordena za zasluge Republike Italije (8. januar 2017.)[45]
  • MLT National Order of Merit BAR Počasni pratioci sa ogrlicom nacionalnog ordena za zasluge (Malta; 5. februar 2019.)[46]
  • Velika ogrlica države Palestine (6. jul 2017.)[47]
  • Orden Republike Srbije II stepena (2016)[48]
  • Order of Civil Merit (Spain) GC Veliki krst Ordena za građanske zasluge (Španija; 28. oktobar 1969)[49]
  • Vitez Ordena Serafima (Švedska; 4. novembar 2015)[50]
  • Order of the State of Republic of Turkey Ogrlica Ordena Države Republike Turske (27. decembar 2017.)[51]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Burgiba: žito i kukolj (Bourguiba: le bon grain et l'ivraie, éd. Sud Éditions, Tunis, 2009). ISBN 978- 9973844996
  • Tunis: demokratija u zemlji islama (La Tunisie: la démocratie en terre d'islam (avec Arlette Chabot), éd. Plon, Paris). 2016. ISBN 978-2259252539.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sayed Mohamed Mahdi al Tajir, The International Who's Who of the Arab World (1978), p. 137.
  2. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  3. ^ „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies aged 92”. France 24. 25. 7. 2019. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  4. ^ "Tunisian PM Mohammed Ghannouchi resigns over protests", BBC News, 27 February 2011.
  5. ^ „Tunisian prime minister resigns amid protests”. Reuters. 27. 2. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  6. ^ a b Carlotta Gall & Lilia Blaise, Béji Caïd Essebsi, President Who Guided Tunisia to Democracy, Dies at 92, The New York Times (25 July 2019).
  7. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  8. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  9. ^ „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  10. ^ „Essebsi retrouve ses racines à Hammam-Lif!” (na jeziku: francuski). Espace Manager. 20. 10. 2014. Arhivirano iz originala 24. 12. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. 
  11. ^ Bobin, Frederic (25. 7. 2019). „Tunisie: le président Essebsi, symbole des ambivalences de la révolution, est mort”. Le Monde (na jeziku: francuski). Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  12. ^ a b Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  13. ^ Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  14. ^ „Avec la mort de Béji Caïd Essebsi, la Tunisie perd un fondateur”. La Croix (na jeziku: francuski). 25. 7. 2019. ISSN 0242-6056. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  15. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  16. ^ a b „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  17. ^ Guidi, Francesco (1. 3. 2011). „Tunisian Prime Minister Mohammed Gannouchi resigns”. Pristupljeno 13. 11. 2014. 
  18. ^ Masri, Safwan. Tunisia: An Arab Anomaly. New York: Columbia University Press, 2017, 55.
  19. ^ Mzioudet, Houda (14. 12. 2011), „Ennahda's Jebali Appointed as Tunisian Prime Minister”, Tunisia, Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g., Pristupljeno 21. 12. 2011 
  20. ^ „Tunisia's Essebsi: The 88-year-old comeback kid”. BBC. 31. 12. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  21. ^ Marks, Monica (29. 10. 2014). „The Tunisian election result isn't simply a victory for secularism over Islamism”. The Guardian. Arhivirano iz originala 3. 11. 2014. g. Pristupljeno 9. 11. 2014. 
  22. ^ Patrick Markey; Tarek Amara (22. 12. 2014). „Essebsi elected Tunisian president with 55.68 percent”. Reuters. Arhivirano iz originala 26. 11. 2015. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  23. ^ „Tunisia election: Essebsi claims historic victory”. BBC News. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  24. ^ „President of Tunisia who sought to reinforce democratic advances in the face of economic hardship and terrorism”. The Guardian. 25. 7. 2019. 
  25. ^ „Tunisian secular leader Essebsi sworn in as new president”. Reuters. 31. 12. 2014. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  26. ^ Nadhif, Ahmed (18. 8. 2018). „How the new government plans to save Tunisia”. Al-Monitor. Pristupljeno 2. 1. 2019. 
  27. ^ Simon Speakman Cordall; Mona Mahmood (28. 11. 2011). „We are an example to the Arab world: Tunisia's radical marriage proposals”. The Guardian. Pristupljeno 4. 9. 2017. 
  28. ^ „Tunisian president backs inheritance equality for women despite opposition”. Middle East Eye. 3. 8. 2018. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  29. ^ Dahmani, Frida (23. 3. 2018). „Pourquoi Béji Caid Essebsi veut faire amender la loi électorale”. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  30. ^ Tarek Amara; Ulf Laessing (28. 6. 2019). „Tunisian president hospitalised 'in severe health crisis': presidency”. Reuters. Arhivirano iz originala 27. 6. 2019. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  31. ^ „Health of Tunisian president improves significantly, he calls defense minister”. Reuters. 28. 6. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  32. ^ Anabel, Ynug (25. 7. 2019). „Tunisia: President Beji Caid Essebsi dies at age 92 on Republic Day”. Afrika News. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  33. ^ „Tunisia's President Essebsi dies aged 92 after severe illness”. DailySabah. 25. 7. 2019. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  34. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  35. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  36. ^ Amara, Tarek (26. 7. 2019). „Mourning leader, Tunisians look forward to smooth transition”. Reuters. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  37. ^ Amara, Tarek (27. 7. 2019). „Tunisia bids farewell to president Essebsi at state funeral”. Reuters. Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  38. ^ „Annuaire des Personnalités: Béji Caïd Essebsi”. Leaders (na jeziku: francuski). 2015-09-19. Arhivirano iz originala 2018-08-31. g. Pristupljeno 2019-03-23. 
  39. ^ Mariem (8. 1. 2015). „Les premières déclarations de la Première Dame de Tunisie, Chadlia Saïda Caïd Essebsi” (na jeziku: francuski). Baya. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  40. ^ Former Tunisian president's widow dies
  41. ^ „Le double hommage de Bouteflika à 11 personnalités tunisiennes”. Leaders (na jeziku: francuski). 3. 1. 2013. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  42. ^ علي رجب (27. 1. 2016). „بالصور.. العاهل البحريني يمنح الرئيس التونسي وسام الشيخ عيسى”. بوابة فيتو (na jeziku: arapski). Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  43. ^ „الملك للسبسي: الأردن مستعد لدعم تونس على جميع المستويات”. Alghad (na jeziku: arapski). 20. 10. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  44. ^ „King Salman, Tunisian president hold talks, oversee signing of two deals & confer medals”. Saudi Gazette. 29. 3. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  45. ^ „Conferimento di onorifi cenze dell'Ordine Al merito della Repubblica italiana”. Gazzetta Ufficiale della Repubblica Italiana (na jeziku: italijanski). 107: 130. 10. 5. 2017. 
  46. ^ „Government Notices published in Govt. Gazette No. 20,137 of 15th February 2019”. Government services and information of Malta. 15. 2. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  47. ^ „الرئيس يقلد نظيره التونسي القلادة الكبرى لدولة فلسطين”. Wafa (na jeziku: arapski). 6. 7. 2017. Pristupljeno 2019-07-25. 
  48. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. 
  49. ^ „Decreto 2463/1969, de 1 de octubre, por el que se concede la Gran Cruz de la Orden del Mérito Civil al señor Beji Caid Es-Sebsi.” (na jeziku: švedski). Agencia Estatal Boletín Oficial del Estado. Pristupljeno 8. 2. 2021. 
  50. ^ „Statsbesök från Tunisien – dag 1 - Sveriges Kungahus”. Kungahuset (na jeziku: švedski). novembar 2015. Arhivirano iz originala 06. 05. 2021. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  51. ^ Chennoufi, Anouar (28. 12. 2017). „Fin de la visite d'Etat du président turc Recep Tayyip Erdogan en Tunisie”. Tunivisions (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беџи_Каид_Есебси&oldid=27101876”