Esaura

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Esaura
Mudagur / ⵎⵓⴳⴰⴹⵓⵔ / الصويرة
grad i vilajet
Odozgo nadole:
panorama grada, zidovi grada, toranj Magana, citadela grada, džamija Ben Josef
Esaura na karti Maroka
Esaura
Esaura
Lokacija u Maroku
Koordinate: 31° 30′ 47″ N 9° 46′ 11″ W / 31.51306° S; 9.76972° Z / 31.51306; -9.76972
Država Maroko
RegionMarakaš Safi
ProvincijaEsaura provincija
Vlada
 • MajorAsma Čabi
Najviša nadm. visina50 m (160 ft)
Najniža elevacija0 m (0 ft)
Stanovništvo (2014)[1]
 • Ukupno77.966
Vremenska zonaUTC+0 (UTC+0)
 • Leti (DST)UTC+1 (UTC+1)

Esaura (arap. الصويرة; berb. ⵎⵓⴳⴰⴹⵓⵔ, Mugadur), formalno Mogador je grad u zapadnom delu regiona Marakeš Safi, stacioniran na obali Atlantskog okeana. Ime grada prevedeno na arapski jezik znači mali bedem, zbog tvrđave koja se nalazi u okviru grada.

Ime i etimologija[uredi | uredi izvor]

Grad ima više imena, a obično se koristi Esaura, u latniničnom pismu, do se na arapskom označava sa الصويرة. Bukvalan prevod sa arapskog je S-svira, što označava zid, odnosno gradski bedem.[2][3][4]
Na berberskom jeziku, kojim govori znatno veliki broj stanovnika, grad se u bukvalnom prevodu naziva Tašot, što označava malu tvrđavu.[5] Do šezdesetih godina 20. veka, Esaura je bila poznata po portugalskom imenu Mogador. Istoričar i geograf al Bakri smatra da je ovo ime nastalo od starog imena na berbeskom — Amakdul, iz 11. veka.[6]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Godina Stanovništvo cele opštine Stanovnišvo starog gradskog jezgra
1844 (procena) 10.000 -
1886 {procena) 18.000 -
1926 18.401 -
1960 26.392 -
1971 30.061 -
1982 42.035 8.873
1994 56.074 11.988
2004 69.493 16.129
2014 77.966 20.290
Opšti popis stanovništva i stanovanja, Maroko

Istorija[uredi | uredi izvor]

Medina Esaure

Arheološka istraživanja pokazuju da je Esauira bila okupirana od praistorijskih vremena. Zaliv u Esauiri delimično se proteže duž ostrva Mogador, čineći ga mirnom lukom zaštićenom od jakih morskih vetrova. Grad se već dugo smatra jednim od najboljih pristaništa na marokanskoj obali. Hanon Moreplovac, kartaginski istraživač koji je delovao oko 450. p. n. e., uspostavio je trgovački centar na ovom predelu.

Početkom 1. veka, Juba II, berberski kralj osnovao je tirinsku fabriku na ovom prostoru. Na prostoru ostrva Mogador nađeni su ostaci rimske vile, vaze i kovani novac iz 3. veka.[7] Većina ovih predmeta može se videti u muzeju Sidi Muhameda ben Abdulaha, kao i u arheološkom muzeju Rabata.[8]

Tokom srednjeg veka, muslimanski vernik Sidi Mogdul sahranjen je u Esauri, a ime Mogdul, verovatno je dodao jer je bio poreklom iz ovog grada.[9]
Godine 1506. portugalski kralj Manuel I Portugalski, izdao je naređenje o izgradnji tvrđave u gradu i dao joj ime Real. U to vreme, Portugalci su zauzeli šest marokanskih gradova i u njima izgradili šest tvrđava na marokanskoj obali Atlantika, između reke Loukos na severu i reke Sus na jugu. Četiri od šest tvrđava bile su kratkog veka: Graciosa (1489), Mehdija (1515), Real (1506—1510) i Aguz tvrđava (1520—1525). Dve su postale gradovi, odosno tvrđave Santa Kruz de Kabo (danas Agadir), napravljena u periodu od 1505-1506 i Mazagan, napravljena između 1514-1517. godine.

Nakon pada Agadira, Portugalci su napustili većinu naselja Maroka između 1541. i 1550. godine, ali su ipak uspeli da zadrže Seutu, Tanger i Magazan.[10][11] Tvrđava Real srušena je 1510. godine.[12]

Tokom 16. veka, Španija, Engleska, Holandija i Francuska su u više navrata pokušale da zauzmu Esauru, ali nisu uspeli. Esaura je ostala trgovački grad, gde se najviše prodavao šećer i melasa, a bila je i luka za pirate.[13]
Godine 1620. Francuska je pokušala da konolizuje Mogador. Francuski državnik i kardinal Arman Žan di Plesi de Rišelje pokušavao je da uspostavi kolonijalnu politiku, dok je francuski državnik Isak de Razili predlagao okupaciju 1626. godine. Cilj je bio uspostaviti bazu u gradu, kako bi se suprostavilo sultanu Marakeša i zauzeti luka grada Safija.[14][15] Sadašnji grad Esaura izgrađen je sredinom 8. veka od strane marokanskog kralja. Muhamed III je pokušao da preorjentiše svoje kraljevstvo prema Atlnatiku, zbog povećane trgovine sa evropskim državama, pa je zbog toga odabrao Mogador, koji je bio trgovački grad.[16] Jedan od njegovih ciljeva bio je uspostavljanje luka u Marakešu. Drugi cilj je bio da se prekine trgovina od Agadira na jugu, koju je favorizovao njegov politiki rival. Stanovnici Agadira bili su prisiljeni da se presele u Esauru.[17][18]

Muhamed III je poslao francuskom inženjeru Teodoru Kornutu i drugim arhitektama plan da se izgradi moderan grad i tvrđava.[18][19] Teodor Kornut je sam dizajnirao i izgradio grad, naročito Kazbu, sa kraljevskim četvrtima i zgradama za hrišćanske trgovce i diplomate. Ostale delove grada projektovali su drugi ahritekti Maroka, naročito iz Fesa i Rabata. Ulaz u luku La Marin sagradio je Ahmed od Engleske.[19] Muhamed III preuzimao je brojne korake kako bi podstakao razvoja Esaure. Luka Agadira na jugu zatvorena je 1767. godine, tako da je sva trgovina preusmerena na Esauru. Evropskim zajednicama u severnoj luci Rabata naloženo je preseljenje u Esauru kroz uredbu, 21. januara 1765. godine.

Od vremena obnavljanja grada od strane Muhameda III, sve do kraja 19. veka, grad je služio kao glavna luka Maroka, gde je stizala roba iz celog sveta.[20].

Iz želje da razvije što veći grad, Muhamed III je podstakao marokanske Jevreje da se nastane u gradu i bave trgovinom. Jevreji su nekada činili 40% stanovništva grada, a jevrejska četvrt u gradu i danas ima veliki broj sinagoga, dok se u okolini nalazi i jevrejsko groblje. Promene u trgovini, nezavisnost Izraela i ratovi sa drugim arapskim državama doveli su do toga, da su marokanski Jevreji napustili zemlju.[21] Godine 2017. grad Esaura imao je samo 3 stanovnika jevrejske prirodnosti.[22]

U 19. veku, Esaura je bila prvi grad Maroka po trgovini, dvostruko većoj nego u Rabatu.[23] Grad je funckionisao kao luka Marakeša, pošto je bio relativno blizu njega.[24] Diplomatske i trgovinske odnose uspostavile su evropske sile sa gradom. Dvadesetih godina 20. veka, evropske diplomate došle su u Tanger i Esauru, gde su imali svoja sedišta.[25][26]

Početkom pedesetih godina 20. veka, američki režiser, glumac, scenarista i producent Orson Vels snimao je film Otelo, a nekoliko scena snimljeno je na ulicama u starom delu grada, 1952. godine. Pored njega, još nekoliko režisera posetilo je grad, koji je bio popularna destinacija za snimanje filmova, a o njemu je snimljeno i nekoliko pesama poznatih muzičara.[27][28]

Pogled na medinu Mesure i stare zidine grada sa mora

Geografija[uredi | uredi izvor]

Esaura je zaštićena od poplava i jakih udara vetrova od strane ostrva Iles koja se nalazi u neposrednoj blizini grada. Široke peščane plaže protežu se južno od grada, sve duž reke Oued, koja se uliva u okean. Na jednoj od plaža nalaze se ostaci tvrđave Bordž el Berod.[29] Kanarska struja odgovorna je za kretanje okeanske cirkulacija na jug i zbog nje dolazi do većeg broja riba u vodama oko grada.[30] Selo Diabat nalazi se na oko 5 km južno od grada. Esaura je povezana sa Safijem na severu i sa Agadirom na jugu preko auto-puta. U gradu se nalazi mali aerodrom koji ima nekoliko letova nedeljno za Pariz, London, Brisel i dnevne letove za Kazablanku.[31][32]

Klima[uredi | uredi izvor]

U gradu preovladava stepska klima, koja se sudara sa sredozemnom klimom.[33] · [34] Leta su topla dok su zime blage. Godišnje padavine iznose oko 300 do 500 mm. Klima Esaure slična je obalnoj klimi Los Anđelesa, posebno klimi Santa Monike u Kaliforniji.[35] [36]

Klima Esaura (1961–1990)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 30,5
(86,9) 		31,0
(87,8) 		34,6
(94,3) 		35,0
(95) 		33,0
(91,4) 		38,7
(101,7) 		39,0
(102,2) 		40,0
(104) 		39,5
(103,1) 		38,5
(101,3) 		35,0
(95) 		31,0
(87,8) 		40,0
(104)
Maksimum, °C (°F) 18,1
(64,6) 		18,2
(64,8) 		18,7
(65,7) 		18,7
(65,7) 		19,5
(67,1) 		20,6
(69,1) 		21,3
(70,3) 		21,6
(70,9) 		22,1
(71,8) 		21,7
(71,1) 		20,3
(68,5) 		18,7
(65,7) 		20,0
(68)
Prosek, °C (°F) 14,6
(58,3) 		15,1
(59,2) 		15,8
(60,4) 		16,0
(60,8) 		17,2
(63) 		18,6
(65,5) 		19,2
(66,6) 		19,5
(67,1) 		19,8
(67,6) 		19,0
(66,2) 		17,3
(63,1) 		15,2
(59,4) 		17,3
(63,1)
Minimum, °C (°F) 11,2
(52,2) 		11,9
(53,4) 		12,8
(55) 		13,4
(56,1) 		14,9
(58,8) 		16,5
(61,7) 		17,2
(63) 		17,4
(63,3) 		17,4
(63,3) 		16,4
(61,5) 		14,4
(57,9) 		11,8
(53,2) 		14,6
(58,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) 3,0
(37,4) 		2,0
(35,6) 		5,8
(42,4) 		7,0
(44,6) 		9,0
(48,2) 		11,8
(53,2) 		14,0
(57,2) 		13,5
(56,3) 		12,7
(54,9) 		9,0
(48,2) 		6,0
(42,8) 		2,0
(35,6) 		2,0
(35,6)
Količina padavina, mm (in) 51,5
(2,028) 		37,4
(1,472) 		39,5
(1,555) 		34,9
(1,374) 		8,5
(0,335) 		1,6
(0,063) 		0,1
(0,004) 		1,0
(0,039) 		3,1
(0,122) 		25,3
(0,996) 		72,7
(2,862) 		65,0
(2,559) 		340,6
(13,409)
Dani sa padavinama 8,3 7,8 7,9 6,9 3,5 1,0 0,1 0,3 1,2 5,2 8,6 8,4 59,2
Relativna vlažnost, % 80 81 81 82 82 84 86 86 84 83 80 81 83
Sunčani sati — mesečni prosek 208,5 204,9 247,2 264,0 289,5 290,9 301,6 291,4 251,8 234,1 197,0 197,6 2.978,5
[traži se izvor]

Esaura danas[uredi | uredi izvor]

Medina Esaure (formalno Modagor) proglašena je Svetskom baštinom pod okriljem Uneska. U zidovima starog grada nalazi se samo nekoliko modernih namenskih hotela. Novi hoteli grade se duž mora, a lokalni planski propisi ograničavaju sve objekte na 4 sprata, kako bi se sačuvali pogledi na grad. Postoji veliki broj privatnih objekata, koji se mogu iznajmiti dnevno ili nedeljeno. Medina je mesto gde se okuplja veliki broj umetnika i zanatlija, posebno drvorezbara.

Ribarska luka je prilično mala u odnosu na luke u Agadiru i Safiju, ali su ulovi sardina i jegulja priličo veliki, zbog čega je Esaura i danas jedna od glavnih ribarskih luka Maroka.

Grad je takođe poznat kao turističko mesto, gde dolazi veliki broj surfera zbog povoljnog vetra.[37]

Grad je takođe centar proizvodnje arganog ulja. Esaura je postala turističko mesto i zbog divokoza koja su jedinstvene u regionu, a veliki broj turista dolazi ovde da bi ih posmatrao.[38][39]

Kultura[uredi | uredi izvor]

U gradu se nalazi francuska škola Erik Tabarli.[40] U gradu postoji nekoliko malih umetničkih galerija, a od 1998. godine ovde se održava Gnaoua festival svetske muzike, obično u poslednjoj nedelji juna, kada se okupljaju umetnici iz celog sveta.[41] Iako je festival fokusiran na gnaua muziku, na festivalu se mogu čuti i rok, džez i rege izvođači. Festival pod nazivom Marokanski Vudstok traje četiri dana, a svake godine ga poseti oko 450.000 ljudi.[42][43][44]

Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „POPULATION LÉGALE DES RÉGIONS, PROVINCES, PRÉFECTURES, MUNICIPALITÉS, ARRONDISSEMENTS ET COMMUNES DU ROYAUME D'APRÈS LES RÉSULTATS DU RGPH 2014” (na jeziku: arapski i francuski). High Commission for Planning, Morocco. 8. 4. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2017. 
  2. ^ See T. Fox and M. Abu-Talib, A Dictionary of Moroccan Arabic (Washington, D.C., 1966), p. 148.
  3. ^ On the formation of diminutive nouns in Moroccan Arabic, see R.S. Harrell, A short reference grammar of Moroccan Arabic (Washington, D.C., 1962), p. 81.
  4. ^ The form sūr, with plain /s/, is the only form cited in all dictionaries of Classical Arabic.
  5. ^ J.D. Fage, « From c. 500 BC to AD 1050 », dans The Cambridge History of Africa, vol. 2. . Cambridge University Press. 2002. pp. 137. 
  6. ^ Mac Guckin de Slane (ed. and transl.), Description de l'Afrique septentrionale par el-Bekri (Alger 1913), Arabic text p. 86 مرسى امقدول marsá Ameqdūl "the port of Ameqdūl", translation p. 175 Amegdoul (Amegdul), with footnote: "Le tombeau ou chapelle de Sîdi Megdoul est situé tout auprès de Mogador; ce dernier est une altération de Megdoul".
  7. ^ Lehmann, Ingeborg; Henss, Rita (14. 2. 2012). Morocco. Marco Polo Travel Publishing. str. 243—. ISBN 978-3-8297-6623-4. 
  8. ^ André Jodin, Mogador : Comptoir phénicien du Maroc atlantique, Tanger, Éditions Marocaines et Internationales. 1966. str. 3.
  9. ^ Lyudmila M. Filatova, Dmitri A. Gusev et Sergey K. Stafeyev, « Ptolemy’s West Africa Reconstructed », cs.ccsu.edu,‎. 2009. str. 6.,10
  10. ^ aut-commisariat au Plan, « Maroc des Régions 2010
  11. ^ History, University of Minnesota. Center for Early Modern (25. 9. 2000). City Walls: The Urban Enceinte in Global Perspective. Cambridge University Press. str. 352—. ISBN 978-0-521-65221-6. 
  12. ^ Fernando Lopez Pardo, Mogador, « factoria extrema », y la cuestion del comercio fenicio en la costa atlàntica africana, in V Congrès
  13. ^ Notes to The History and Description of Africa and of the Notable Things Therein by Leo Africanus p. 338
  14. ^ E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913–1936, Volume 9 by Martijn Theodoor Houtsma, p. 549
  15. ^ Tapié, Victor L. (12. 7. 1984). France de Louis XIII Et de Richelieu. Anglais. Cambridge University Press Archive. str. 259—. ISBN 978-0-521-26924-7. 
  16. ^ The Anglo American, Volume 3 by Alexander D. Paterson p. 521
  17. ^ Goldberg, Harvey E. (1996). Sephardi and Middle Eastern Jewries: History and Culture in the Modern Era (na jeziku: engleski). Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21041-8. 
  18. ^ a b Paterson, str. 521.
  19. ^ a b Of Essaouira: "He employed European architects to design it, one a Frenchman said to be his prisoner, and the other an Englishman, converted to Islam and known as Ahmed el-Inglizi— otherwise Ahmed the Englishman." in Morocco, Dorothy Hales Gary, Baron Patrick Balfour Kinross. . Viking Press. 1971. pp. 35. 
  20. ^ Gerschel Lucien. Couleur et teinture chez divers peuples indo-européens. In: Annales. Économies, Sociétés, Civilisations., N. 3, 1966. p. 608-631
  21. ^ The Sultan's Jew: Morocco and the Sephardi World by Daniel J. Schroeter, pp. 17 ff
  22. ^ „Morocco's little idyll of Jewish-Muslim coexistence”. The Economist. 2. 11. 2017. 
  23. ^ The Anglo American, Volume 3 by Alexander D. Paterson p. 520 ff
  24. ^ The sultan's Jew: Morocco and the Sephardi world by Daniel J. Schroete,r p. 125
  25. ^ The sultan's Jew: Morocco and the Sephardi world by Daniel J. Schroeter p. 17
  26. ^ The sultan's Jew: Morocco and the Sephardi world by Daniel J. Schroeter, p. 121
  27. ^ „Castles in the Sand”. Архивирано из оригинала 18. 2. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  28. ^ Brigitte Tast, Hans-Juergen Tast: And the wind cries Jimi. Hendrix in Marokko, Kulleraugen – Visuelle Kommunikation Nr. 40, Schellerten. 2012. ISBN 978-3-88842-040-5.
  29. ^ C.Michael Hogan, Mogador: promontory fort, The Megalithic Portal, ed. Andy Burnham, 2 November 2007 [1]
  30. ^ Hance, William Adams (1975). The Geography of Modern Africa. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03869-0. 
  31. ^ „Site naturels”. marocains.blogspot.fr. 1. 9. 2014. 
  32. ^ „Route-Essaouira”. googlemaps.com. 6. 6. 2015. 
  33. ^ „Climat et températures : Essaouira”. planificateur à contre-sens.net. 2. 8. 2014. Arhivirano iz originala 20. 6. 2014. g. Pristupljeno 20. 9. 2018. 
  34. ^ „Climat Essaouira Maroc”. climatedata.eu. 2. 8. 2014. Arhivirano iz originala 20. 09. 2018. g. Pristupljeno 20. 09. 2018. 
  35. ^ „Essaouira Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 26. 1. 2016. 
  36. ^ „Klimatafel von Essaouira (Mogador) / Marokko” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 26. 1. 2016. 
  37. ^ Planet, Lonely. „Sidi Kaouki, Morocco – Lonely Planet”. Lonely Planet. Arhivirano iz originala 12. 10. 2016. g. Pristupljeno 13. 10. 2016. 
  38. ^ „Essaouira: Home of the Argan Tree, Hardworking Berber Women, and Amusing Goats”. Essence of Argan. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 18. 12. 2016. 
  39. ^ [Www.essaouirataste.com Essaouira taste]
  40. ^ "Groupe scolaire Eric-Tabarly – OSUI." AEFE. Pristupljeno 12 May 2016. "25 rue Princesse Lalla Hasna, Quartier des Dunes, 44000 Essaouira"
  41. ^ „Zaouïa d'Essaouira” (na jeziku: engleski). Essaouira.nu. 1. 6. 2015. Arhivirano iz originala 04. 09. 2018. g. Pristupljeno 20. 09. 2018. 
  42. ^ Gnaoua Festival Press Kit Arhivirano 2008-08-28 na sajtu Wayback Machine
  43. ^ „Création à Essaouira d'une Ecole supérieure de technologie”. Maghress.com. 1. 6. 2015. 
  44. ^ „Collèges Et lycées Essaouira”. Essaouira.madeinmedina.com. 1. 6. 2015. Архивирано из оригинала 20. 09. 2018. г. Приступљено 20. 09. 2018. 
  45. ^ „La Rochelle: Twin towns”. www.ville-larochelle.fr. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2009. 
  46. ^ „Jumelage entre Essaouira-Etterbeek”. bladi.info. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 20. 09. 2018. 
  47. ^ „Jumelage entre Essaouira et l'île de Gorée”. aujourdhui.ma. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2018. 
  48. ^ „Jumelage entre Essaouira et Changshu”. wassilla.ma. Архивирано из оригинала 30. 5. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2018. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Tapié, Victor L. (12. 7. 1984). France de Louis XIII Et de Richelieu. Anglais. Cambridge University Press Archive. стр. 259—. ISBN 978-0-521-26924-7. 
  • History, University of Minnesota. Center for Early Modern (25. 9. 2000). City Walls: The Urban Enceinte in Global Perspective. Cambridge University Press. стр. 352—. ISBN 978-0-521-65221-6. 
  • Lehmann, Ingeborg; Henss, Rita (14. 2. 2012). Morocco. Marco Polo Travel Publishing. стр. 243—. ISBN 978-3-8297-6623-4. 
  • Hance, William Adams (1975). The Geography of Modern Africa. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03869-0. 
  • Georges Lapassade, Les chants de Mogador : Chroniques d'Essaouira, Transhumance. 2014. ISBN 979-1-09-353301-8.
  • Michel Cossec, Cité des alizés, Edinter poésie. 2014. ISBN 978-2-35328-124-4.
  • Latéfa Faïz, Dictionnaire insolite du Maroc, Edition Cosmopole. 2011. ISBN 978-2-84630-064-3.
  • André Ménard, Essaouira-Mogador : Histoire d'un destin singulier, Atlantica. 2011. ISBN 978-2-7588-0429-1.
  • Jean-Marie Thiébaud, Consuls et vice-consuls de France à Mogador (Maroc), L'Harmattan, 2010 (présentation en ligne [archive])
  • Jean-Marie Thiébaud, Les Inscriptions du cimetière [chrétien] de Mogador (Essaouira, Maroc) : Étude épigraphique et généalogique, L'Harmattan, 2010 (présentation en ligne)
  • David Bensoussan, Il était une fois le Maroc : Témoignages du passé judéo-marocain, Éditions Du Lys. 2010. ISBN 978-1-4759-2608-8.
  • Abdelkader Mana, Essaouira : Perle de l'Atlantique, Casablanca, Eddif, 2005, 215 p. (ISBN 978-9981-896-44-4., lire en ligne [archive]) Document utilisé pour la rédaction de l’article
  • David Bensoussan, Le fils de Mogador, Montréal, Éditions Du Lys. 2002. ISBN 978-2-922505-21-4.
  • Hamza Ben Driss Ottmani, Une cité sous les alizés, Mogador : Des origines à 1939, Rabat, Éditions La Porte. 1997. ISBN 978-9981-889-18-7.
  • Jean-François Robinet, Tableau d'Essaouira-Mogador : Écrits sur une ville marocaine et sa région -, Volume 1, Éditions L'Harmattan, 326 p. 2015. ISBN 978-2-336-36670-8.
  • Samuel Pickens, Michel Renaudeau et Xavier Richer, Le Sud marocain, Acr-edition.com, 264 p. 1993. ISBN 978-2-86770-056-9.
  • Jacques Sibony et Mohamed Oqba, Essaouira et sa marqueterie de Thuya, Marsam Editions, 78 p. 2004. ISBN 978-2-910728-47-2.
  • Marie-Rose Rabaté, André Goldenberg et Jean-Louis Thau, Bijoux du Maroc du Haut Atlas à la Méditerranée, depuis le temps des juifs jusqu'à la fin du xxe siècle, Eddif, 221 p. 1999. ISBN 978-2-7449-0081-5.
  • Jean-Paul Labourdette et Dominique Auzias, Essaouira - Guide Numérique, Petit Futé. ISBN 978-2-7469-3077-3.
  • Brigitte Tast et Hans-Juergen Tast, And the wind cries Jimi. Hendrix in Marokko, Schellerten. 2012. ISBN 978-3-88842-040-5.
  • Hales Gary Dorothy, Morocco. . Viking Press. 1971. , 35 p. Document utilisé pour la rédaction de l’article
  • Alexandre Paterson, The Anglo merican : Volume 3, New York, E.L. Garvin & Company, 1844, 601 p. (lire en ligne [archive]) Document utilisé pour la rédaction de l’article
  • Daniel J. Schroeter, Merchants of Essaouira: Urban Society and Imperialism in Southwestern Morocco, 1844-1886. . Cambridge University Press. 2009. , 348 p. ISBN 978-0-521-10540-8. Document utilisé pour la rédaction de l’article
  • Léon l'Africain, The History and Description of Africa and of the Notable Things Therein Contained, vol. II, éd. BiblioBazaar, LLC, 2009, 484 pages (ISBN 978-0-559-96400-8. et 9780559964008), cf. notes p. 338-339

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Esaura na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Есаура&oldid=27674803”