Mihail Lomonosov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mihail Lomonosov
Lični podaci
Puno imeMihail Vasiljevič Lomonosov
Datum rođenja(1711-11-19)19. novembar 1711.
Mesto rođenjaDenisovka, Rusija
Datum smrti15. april 1765.(1765-04-15) (53 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Rusija
ObrazovanjeDržavni univerzitet u Sankt Peterburgu, Univerzitet u Marburgu, Slavic Greek Latin Academy

Mihail Vasiljevič Lomonosov (rus. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов;[1] Denisovka, 19. novembar 1711 — Sankt Peterburg, 15. april 1765) je bio ruski polihistor. Lomonosov je dao doprinose na poljima književnosti, obrazovanja, fizike, astronomije, hemije i geologije.[2][3] On je razradio projekat Moskovskog državnog univerziteta, koji nosi ime po njemu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mihail Lomonosov je rođen 19. novembar (8. novembar po starom kalendaru) 1711. u selu Denisovka (ime sela je kasnije preimenovano u Lomonosovo, u čast pesnika), koje se nalazi na ostrvu nedaleko od Holmogorija, na dalekom severu Rusije. Njegov otac, ribar, uzeo je sina da mu pomaže u radu kad mu je bilo deset godina, ali je njegova žeđ za znanjem bila neutoljiva. Ono malo knjiga što mu je bilo dostupno skoro je naučio napamet, i videvši da se kod kuće neće moći dalje obrazovati, peške se uputio u Moskvu.

Prilika se ukazala kad je imao sedamnaest godina, i na intervenciju prijatelja primljen je u školu Zaikonospaski. Tamo je vrlo brzo napredovao, posebno u latinskom, i 1734. je poslat iz Moskve u Sankt Peterburg. I tamo je zapaženo njegovo znanje, posebno iz fizike, i on je bio jedan od mladih Rusa izabranih da dovrše obrazovanje u stranim zemljama.

Strano obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Poslat je na Univerzitet u Marburgu (Hese, Nemačka), tada jedan od najvažnijih evropskih univerziteta - u vreme kada su univerziteti uopšte bili u određenom padu - zbog prisustva najeminentnijeg nemačkog prosvetiteljskog filozofa tog vremena, Kristijana Volfa. Lomonosov je studirao kod Volfa, i postao je jedan od njegovih ličnih studenata. Ova veza je bila uticajna do kraja njegovog života.

Najgrandijozniji lomonosovljev mozaik prikazuje Poltavsku bitku.

Dok je bio u Marburgu, počeo je da piše poeziju, imitirajući nemačke pisce; priča se da je posebno cenio Gintera. Njegova Oda osvajanju Hotina napisana je 1739, i privukla je veliku pažnju u Petrogradu. Za vreme boravka u Nemačkoj Lomonosov se oženio Nemicom i bilo mu je teško da izdržava rastuću porodicu oskudnom i neredovnom stipendijom koju je dobijao od Sanktpeterburške akademije nauka, te je odlučio da se vrati kući.

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Po dolasku u Rusiju, brzo je postao poznat, i postavljen je za profesora hemije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, gde je kasnije postao i rektor. Željan da unapredi rusko školstvo, Lomonosov se angažovao u osnivanju Moskovskog državnog univerziteta (koji je kasnije nazvan po njemu) 1755. Godine 1764, postavljen je na mesto državnog sekretara.[4]

Prihvatio materijalističko shvatanje prirode, bio protivnik teorije o posebnim fluidima, kao flogistona i električnog fluida koja je u to vreme bila prihvaćena i doprineo je formulisanju kinetičke teorije gasova. Smatrao je da je toplota oblik kretanja, predlagao talasnu teoriju svetlosti, i izneo ideju održanja mase. Verovao je da priroda konstantno evoluira i pokazao organsko poreklo zemlje, treseta, uglja, nafte i ćilibara.

Lomonosov je bio prva osoba koja je zabeležila mržnjenje žive. Merenjem prelamanja svetlosti Venere na rubovima Sunca, utvrđuje da ova planeta ima atmosferu. Godine 1745, je objavio katalog preko 3.000 minerala, a 1760. objasnio nastanak ledenih bregova. Prvi je objasnio paragenezu minerala i shvatio značaj kristalne rešetke. Osnovao je fabriku stakla, koja je proizvodila prve mozaike od bojenog stakla izvan Italije. Dao je objašnjenje polarne svetlosti.

Smatrao da je materija sastavljena od prostijih i složenijih čestica (atoma i molekula) koje imaju datu zapreminu i između kojih vladaju privlačne sile. Toplotu smatra haotičnim kretanjem čestica, što je kasnije potvrdila kinetička teorija. Postavlja tezu da su Zemljinu koru oblikovala taloženja u morskim bazenima i vulkanske aktivnosti. Bavio se primenom nauke u rudarstvu i metalurgiji.

Uveo je princip aktualizma u geologiju. U svojim radovima tvrdio je da Zemlja nije statična i nepromenljiva, već je podložna sporim i stalnim promenama. Geološki procesi u prošlosti odigravali su se isto kao i danas. Lomonosov je sve procese podelio na dve grupe: egzogeni procesi (vezani za rad spoljašnjih sila) i endogeni procesi (nastali radom sila koje deluju u unutrašnjosti Zemlje). Pored toga tvrdio je da je Zemljina kora u stalnim pokretima i podelio ih na epirogene i orogene.

Godine 1755. je napisao gramatiku koja je reformisala ruski književni jezik kombinujući stari crkvenoslovenski sa narodnim jezikom. Kako bi produbio svoje književne teorije, napisao je preko 20 svečanih ceremonijalnih oda, od kojih je najznačajnija Večernja meditacija o božanskoj raskoši. U kasnijim poemama je primenio idiosinkratičku teoriju da reči koje sadrže glasove E, I, JU treba da se koriste kada se opisuju nežni predmeti, a one sa glasovima O, U, Jeri (Ы)- za opisivanje stvari koje mogu uzrokovati strah ("kao bes, zavist, bol i tuga"). Lomonosov je objavio svoju istoriju Rusije 1760. godine. Ipak, većina njegovih dostignuća bila je nepoznata izvan Rusije dugo vremena posle njegove smrti. Umro je u Sankt Peterburgu 15. aprila (4. april po starom kalendaru) 1765.

Radovi[uredi | uredi izvor]

Engleski prevodi
  • Lomonosov, Mikhail (1767). A Chronological Abridgement of the Russian History. Translated by J.G.A.F. for T. Snelling. [London, Printed for T. Snelling]. 
  • Lomonosov, Mikhail (1966). Panegyric to the Sovereign Emperor, Peter the Great. Translated by Ronald Hingley in Marc Raeff, ed. Russian Intellectual History: An Anthology. Prometheus Books. ISBN 978-0391009059. 
  • Lomonosov, Mikhail (1970). Mikhail Vasil'evich Lomonosov on the Corpuscular Theory. Translated by Henry M. Leicester. Harvard University Press. ISBN 978-0674574205. 
  • Lomonosov, Mikhail (2012). The Appearance of Venus on the Sun, Observed at the St.Petersburg Imperial Academy of Sciences on May 26, 1761. Translated by Vladimir Shiltsev in "Lomonosov's Discovery of Venus Atmosphere in 1761: English Translation of Original Publication with Commentaries". arXiv:1206.3489 Slobodan pristup. 
  • Lomonosov, Mikhail (2012). On the Strata of the Earth. Translation and commentary by S.M. Rowland and S. Korolev. The Geological Society of America, Special Paper 485. ISBN 978-0-8137-2485-0. 
  • Lomonosov, Mikhail (2017). Oratio De Meteoris Vi Electrica Ortis – Discourse on Atmospheric Phenomena Originating from Electrical Force (1753). Translation and commentary by Vladimir Shiltsev. arXiv:1709.08847 Slobodan pristup. 
  • Lomonosov, Mikhail (2018). Meditations on Solidity and Fluidity of Bodies (1760). Translation and commentary by Vladimir Shiltsev. arXiv:1801.00909 Slobodan pristup. 
Nemački prevodi

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Lomonosov". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ^ Lomonosov, Mikhail (2012). On the Strata of the Earth. Translation and commentary by S.M. Rowland and S. Korolev. The Geological Society of America, Special Paper 485. ISBN 978-0-8137-2485-0. 
  3. ^ Vernadsky, V. (1911) Pamyati M.V. Lomonosova. Zaprosy zhizni, 5: 257-262 (in Russian) [In memory of M.V. Lomonosov]
  4. ^ „„Ruski Leonardo“: Mihail Lomonosov, osnivač moskovskog univerziteta”. Russia Beyond. Pristupljeno 23. 1. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаил_Ломоносов&oldid=27748990”