Nokti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Нокат)

Nokti
nokti gorile
Detalji
SistemPokrovni sistem
Identifikatori
Latinskiunguis
MeSHD009262
TAA16.0.01.001
THH3.12.00.3.02001
FMA54326
Anatomska terminologija

Nokat je rožnata izraslina (nastaje kada se stvrdne belančevina keratina) na vrhovima prstiju kod većine primata.[1] Nokti odgovaraju kandžama koje se nalaze kod drugih životinja. Nokti na rukama i nogama su napravljeni od čvrstog zaštitnog proteina koji se zove alfa-keratin, koji je polimer. Alfa-keratin se nalazi u kopitima, kandžama i rogovima kičmenjaka.[2] Kod životinja iz roda mačaka (lavova, tigrova, puma itd.) nokti izrastaju u kandže koje se mogu uvlačiti i zajedno sa zubima služe za borbu.

Struktura[uredi | uredi izvor]

A. nokatna ploča; B. lunula; C. koren; D. sinus; E. matrica; F. ležište nokta; G. hiponihijum; H. slobodna ivica.
Ljudski nokti
Human fingers and nails
Nokti šake
Nokti stopala
Nokti stopala

Nokat se sastoji od nokatne ploče, matrice nokta i ležišta nokta ispod nje i žljebova koji ga okružuju.[3]

Delovi nokta[uredi | uredi izvor]

Matriks, koji se ponekad naziva[4] matriks unguis, keratogena membrana, matriks nokta ili onihostroma, aktivno je tkivo (ili germinalni matriks) koje stvara ćelije, koje se stvrdnjavaju dok se kreću ka spolja od korena nokta do ploče nokta.[5] To je deo nokatnog ležišta koji se nalazi ispod nokta i sadrži nerve, limfne i krvne sudove.[6] Matrica proizvodi ćelije koje postaju ploča nokta. Širina i debljina ploče nokta određuju se veličinom, dužinom i debljinom matriksa, dok oblik kosti vrha prsta određuje da li je ploča nokta ravna, lučno zakrivljena ili kukasta.[7] Matrica će nastaviti da proizvodi ćelije sve dok prima ishranu i ostaje u zdravom stanju.[8]

Noktna posteljica je koža ispod nokatne ploče. To je područje nokta na kojem leži nokatna ploča. Nervi i krvni sudovi koji se nalaze ovde ishranjuju celu jedinicu noktiju. Kao i svaka koža, sastoji se od dve vrste tkiva: dermisa i epidermisa. Epidermis je pričvršćen za dermis pomoću sićušnih uzdužnih „žlebova“ koji se nazivaju matrični grebeni (cristae matricis unguis).[5] U starosti, ploča za nokte postaje tanja, a ovi žljebovi postaju vidljiviji. Nokatno ležište je visoko inervirano, a uklanjanje ploče nokta je stoga veoma bolno.

Sinus nokta (sinus unguis) je mesto gde se nalazi koren nokta;[5] tj. osnova nokta ispod kože. Potiče iz aktivno rastućeg tkiva ispod, matrice.

Nokatna ploča (corpus unguis)[5] koja se ponekad naziva i telo nokta, je vidljiva tvrda oblast nokta od korena nokta do slobodne ivice, napravljena od prozirnog proteina keratina. Nekoliko slojeva mrtvih, zbijenih ćelija uzrokuje da nokat bude jak, ali fleksibilan. Njegov (poprečni) oblik je određen oblikom osnovne kosti. U uobičajenoj upotrebi, reč nokat se često odnosi samo na ovaj deo. Nokatna ploča je čvrsto pričvršćena za nokat i ne sadrži živce ili krvne sudove.

Slobodna ivica (margo liber) ili distalna ivica je prednja ivica nokatne ploče koja odgovara abrazivnoj ili reznoj ivici nokta.[5] Hiponihijum (neformalno poznat kao „brzi“)[9] je epitel koji se nalazi ispod ploče nokta na spoju između slobodne ivice i kože vrha prsta. On formira sloj koji štiti postelju noktiju. Onihodermalna traka je zaptivka između ploče nokta i hiponihijuma. Nalazi se odmah ispod slobodne ivice, u onom delu nokta gde se završava nokatno ležište i kod svetlih ljudi se prepoznaje po staklastoj, sivkastoj boji. Kod nekih pojedinaca nije vidljiv, dok je kod drugih veoma izražen.

Eponihija[uredi | uredi izvor]

Zajedno, eponihija i kutikula čine zaštitni sloj. Zanoktica je polukružni sloj skoro nevidljivih mrtvih ćelija kože koje „izlaze“ i pokrivaju zadnju stranu vidljive nokatne ploče, dok je eponihija nabor ćelija kože koji proizvodi kutikulu. One su kontinuirane, a neke reference ih posmatraju kao jednu celinu; u ovoj klasifikaciji, nazivi eponihijum, kutikula i perionihijum su sinonimi.[10] To je kutikula (neživi deo) koja se uklanja tokom manikira, ali eponihija (živi deo) ne treba dirati zbog opasnosti od infekcije. Eponihija je mala traka živih ćelija (epitel) koja se proteže od zadnjeg zida nokta do baze nokta.[5] Eponihija je kraj proksimalnog nabora koji se savija na sebe kako bi odbacio epidermalni sloj kože na novoformiranu ploču nokta. Perioniks je izbočena ivica eponihije koja pokriva proksimalnu traku lunule.[5]

Zid nokta (vallum unguis) je kožni nabor koji se preklapa sa strane i proksimalnog kraja nokta. Bočna ivica (margo lateralis) leži ispod zida nokta sa strane nokta, a žleb ili nabor nokta (sulcus matricis unguis) su kožni prorezi u koje su ugrađene bočne ivice.[5]

Paronihija[uredi | uredi izvor]

Paronihijum je granica mekog tkiva oko nokta,[11] a paronihija je infekcija u ovoj oblasti. Paronihijum je koža koja se preklapa sa strane ploče nokta, poznata i kao paronihijalna ivica. Paronihijum je mesto nadvirujućih noktiju, uraslih noktiju i paronihije, infekcije kože.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Zdrav nokat ima funkciju zaštite distalne falange, vrha prsta i okolnih mekih tkiva od povreda. Takođe služi za poboljšanje preciznih delikatnih pokreta distalnih prstiju kroz kontra-pritisak koji se vrši na pulpu prsta.[3] Nokat tada deluje kao kontra-sila kada kraj prsta dodirne predmet, čime se povećava osetljivost vrha prsta,[12] iako sam nokat nema nervne završetke. Konačno, nokat funkcioniše kao alat koji omogućava takozvano „produženo precizno hvatanje“ (npr. izvlačenje ivera iz prsta) i određene radnje sečenja ili struganja.

Rast[uredi | uredi izvor]

Rastući deo nokta je ispod kože na proksimalnom kraju nokta ispod epiderma, koji je jedini živi deo nokta.

Kod sisara, stopa rasta noktiju je povezana sa dužinom terminalnih falangi (spoljašnjih kostiju prstiju). Tako kod ljudi nokat kažiprsta raste brže od nokta malog prsta; a nokti na rukama rastu i do četiri puta brže od noktiju na nogama.[13]

Kod ljudi, nokti rastu prosečnom brzinom od pribl. 3,5 mm (0,14 in) mesečno, dok nokti na nogama rastu otprilike upola sporije (otprilike prosečno 1,6 mm (0,063 in) mesečno).[14] Noktima na rukama je potrebno tri do šest meseci da potpuno izrastu, a noktima na nogama od dvanaest do osamnaest meseci. Stvarna stopa rasta zavisi od starosti, pola, godišnjeg doba, nivoa vežbanja, ishrane i naslednih faktora.[15] Najduži ženski nokti koji su ikada postojali iznosili su ukupno 8,65 m (28 stopa 4,5 in).[16] Suprotno popularnom verovanju, nokti ne nastavljaju da rastu nakon smrti; koža dehidrira i zateže se, zbog čega izgleda da rastu nokti (i kosa).[17]

Propustljivost[uredi | uredi izvor]

Nokat se često smatra nepropusnom barijerom, ali to nije tačno. Zapravo, mnogo je propusniji od kože,[18] a sastav noktiju uključuje 7–12% vode. Ova propustljivost ima implikacije na prodiranje štetnih i lekovitih supstanci; posebno kozmetika nanesena na nokte može predstavljati rizik. Voda može da prodre u nokat kao i mnoge druge supstance uključujući parakvat, herbicid brzog dejstva koji je štetan za ljude, ureu koja je često sastojak krema i losiona namenjenih za upotrebu na rukama i prstima, i nekoliko fungicidnih agenasa kao što je salicilna kiselina, mikonazol brendiran monistat, natamicin; i natrijum hipohlorit koji je aktivni sastojak uobičajenog izbeljivača za domaćinstvo (ali obično samo u koncentraciji od 2-3%).[18]

Uljepšavanje[uredi | uredi izvor]

tzv. francuska manikura

Uz frizerske i kozmetičke salone, postoje saloni za manikuru (uređivanje noktiju).

Poremećaji ponašanja[uredi | uredi izvor]

Nervoza (i kod djece i kod odraslih), manifestuje se na razne nečine. Jedna od tih je griženje noktiju.

Bolesti i povrede nokata[uredi | uredi izvor]

Povrede nokta (hematom)
Zanoktica
Bolesti nokta
  • Urastao nokat palca
    Urastao nokat palca
  • Psorijaza
    Psorijaza
  • Onihogrifoza
    Onihogrifoza
  • Podnokatna egzostoza
    Podnokatna egzostoza

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Medicinski radnici i oni koji pružaju predbolničku pomoć (lekari hitne pomoći ili paramedici) često koriste nokatnu postelju kao brzi indikator perfuzije distalnog tkiva kod ljudi koji mogu biti dehidrirani ili su u šoku. Međutim, ovaj test se ne smatra pouzdanim kod odraslih.[19] Ovo je poznato kao CRT ili test blanširanja. Nokatna postelja se nakratko pritisne da bi se pobelela. Nakon ublažavanja pritiska, normalna ružičasta boja treba da se vrati u roku od sekunde ili dve. Zadržavanje pri povratku ružičaste boje može biti indikator određenih šokovih stanja, kao što je hipovolemija.[20][21]

Najbolji način za negu noktiju je redovno ih seći. Takođe se preporučuje da ih turpijate kako nokti ne bi postali previše grubi i da uklonite bilo kakve male nepravilnosti ili izbočine koje mogu dovesti do zapetljavanja nokta u materijalima kao što je tkanina.[22]

Nasleđeni dodatni nokat petog nožnog prsta nastaje tamo gde se nokat malog nožnog prsta deli, formirajući manji "šesti nokat" u spoljašnjem uglu nokta.[23] Kao i svaki drugi nokat, može se iseći pomoću klešta za nokte.[24]

Alatke za nokte koje koristi više ljudi mogu preneti infekcije. Standardne procedure higijene i sanitacije sprečavaju prenos infekcije. U nekim slučajevima, gel i krema za uklanjanje kutikule mogu se koristiti umesto makazica za kutikulu.

Nokti mogu da se osuše, kao i koža. Oni takođe mogu da se ljušte, lome i da budu zaraženi.[25][26] Infekcije nožnih prstiju, na primer, mogu biti uzrokovane ili pogoršane prljavim čarapama, određenim vrstama agresivnih vežbi (trčanje na duge staze), uskom obućom i hodanjem bez zaštite u neočišćenoj sredini. Uobičajeni organizmi koji izazivaju infekcije noktiju uključuju kvasac i plesan (posebno dermatofite).[27]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Wang, Bin (2016). „Keratin: Structure, mechanical properties, occurrence in biological organisms, and efforts at bioinspiration” (PDF). Progress in Materials Science. 76: 229—318. doi:10.1016/j.pmatsci.2015.06.001 Slobodan pristup. 
  3. ^ a b Onumah, Neh; Scher, Richard K (maj 2009). „Nail Surgery”. eMedicine. Pristupljeno 10. 3. 2010. 
  4. ^ „Nail matrix”. Biology Online. 2005. Pristupljeno 10. 3. 2010. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Feneis, Heinz (2000). Pocket Atlas of Human AnatomySlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata (4th izd.). Thieme. str. 392–95. ISBN 3-13-511204-7. 
  6. ^ „Nail Matrix: Anatomy, Function, Injuries, and Disorders”. Healthline (na jeziku: engleski). 2018-12-17. Pristupljeno 2021-09-01. 
  7. ^ „Nail Matrix: Anatomy, Function, Injuries, and Disorders”. Healthline (na jeziku: engleski). 2018-12-17. Pristupljeno 2021-09-01. 
  8. ^ D. Schoon, Dougles (2005). Nail Structure and Products Chemistry. Milady. str. 6. 
  9. ^ Crouch, James Ensign (1985). Functional human anatomy. Lea & Febiger. str. 80. ISBN 9780812109306. 
  10. ^ Elsevier, Dorland's Illustrated Medical Dictionary, Elsevier, Arhivirano iz originala 11. 01. 2014. g., Pristupljeno 14. 05. 2022. 
  11. ^ Jordan, Christopher; Mirzabeigi, Edwin (2000-04-01). Atlas of orthopaedic surgical exposures. Thieme. str. 101. ISBN 0-86577-776-4. 
  12. ^ Wang, Quincy C; Johnson, Brett A (maj 2001). „Fingertip Injuries”. American Family Physician. 63 (10): 1961—6. PMID 11388710. Arhivirano iz originala 13. 10. 2008. g. Pristupljeno 10. 3. 2010. 
  13. ^ Cartmill, Matt; Lemelin, Pierre; Schmitt, Daniel (2007). „Primate Gaits and Primate Origins”. Ur.: Ravosa, Matthew J.; Dagosto, Marian. Primate Origins: Adaptations and EvolutionSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. str. 403–35. ISBN 978-0-387-30335-2. doi:10.1007/978-0-387-33507-0_12. 
  14. ^ Yaemsiri, S.; Hou, N.; Slining, M. M.; He, K. (2010). „Growth rate of human fingernails and toenails in healthy American young adults”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology (na jeziku: engleski). 24 (4): 420—423. ISSN 1468-3083. PMID 19744178. S2CID 856692. doi:10.1111/j.1468-3083.2009.03426.x. 
  15. ^ Hunter, J. A. A., Savin, J., & Dahl, M. V. (2002). Clinical dermatology. Malden, Mass: Blackwell Science. p. 173. ISBN 0-632-05916-8
  16. ^ "A nail-biting encounter with the woman who has the longest fingernails". Guinness World Records. 2019-11-04. Retrieved 2020-11-07.
  17. ^ Vreeman, R. C; Carroll, A. E (2007). „Medical myths”. BMJ. 335 (7633): 1288—9. PMC 2151163 Slobodan pristup. PMID 18156231. doi:10.1136/bmj.39420.420370.25. 
  18. ^ a b K. A. Walters and G. L. Flynn, Permeability characteristics of the human nail plate, International Journal of Cosmetic Science 5, 231–46 (1983)
  19. ^ „Capillary refill — is it a useful predictor of hypovolemic states?”. www.annemergmed.com. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  20. ^ „Capillary nail refill test”. medlineplus.gov. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  21. ^ „Nail blanch test”. www.stlukes-stl.com. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  22. ^ „Geriatric nail disorders: Diagnosis and treatment”. www.jaad.org. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  23. ^ „Double Nail of the Little Toe”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  24. ^ „Nail clipper: what is it and how to use it?”. germanikure.com. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  25. ^ „Cracked Nails”. www.webmd.com. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  26. ^ „An Overview of Common Toenail Problems”. www.verywellhealth.com. Pristupljeno 21. 5. 2024. 
  27. ^ „Fungal nail disease: a guide to good practice (report of a Working Group of the British Society for Medical Mycology)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 21. 5. 2024. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nokti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нокти&oldid=27800714”