Pečat kneza Strojimira

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pečat kneza Strojimira iz 9. veka

Pečat kneza Strojimira, iz druge polovine 9—10. veka[1], predstavlja najstariji materijalni dokaz o postojanju srpske države na Balkanskom poluostrvu. Izrađen je od zlata, kupastog oblika sa alkom na vrhu, visine 1,9 cm, prečnika 1,35 cm i ukupne mase od 15,46 g[1]. Na njegovoj prednjoj strani se nalazi dvostruki krst u krugu perli, oko koga je ispisano: „Bože pomozi (ispisano grčkim pismom) Strojimiru (Stroimir, ispisano grčkim pismom[2][3])“. Strojimir, koji se na pečatu spominje, identifikuje se sa istoimenim srednjim sinom kneza Vlastimira (oko 830 — 851), koji se smatra tvorcem srpske države, pošto je on prvi srpski vladar na Balkanskom poluostrvu o kome ima nekih podataka.

Podaci o samom Strojimiru su još oskudniji i svode se na spominjanje u spisu „O upravljanju Carstvom“ vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita (913—959), nastalog sredinom 10. veka. Iz njih se može izvući zaključak da je on, kao srednji Vlastimirov sin, nakon očeve smrti jedno vreme upravljao delom države kao udeoni knez. Sam pečat je za 16.000 (20.000 sa provizijom) evra kupljen 11. jula 2006. godine na aukciji u Nemačkoj i danas se nalazi u sefu Istorijskog muzeja Srbije.

Strojimir Vlastimirović[uredi | uredi izvor]

Stilizovani simbol dvostrukog krsta u krugu, sa pečata kneza Strojimira
Glavni članak: Strojimir Vlastimirović

Strojimir je bio srednji sin kneza Vlastimira, koji je vladao Kneževinom Srbijom i uspeo da je odbrani od bugarskih pokušaja da je zauzmu. Nakon njegove smrti, vrhovnu vlast je preuzeo njegov najstariji sin Mutimir (851—891), dok su mlađi sinovi Strojimir i Gojnik dobili delove države na upravu, kao udeoni knezovi. Bugari su pokušali da iskoriste promenu na srpskom prestolu i ponovo su napali Srbiju. Međutim i ovog puta njihov napad je odbijen združenim snagama sva tri brata, a o težini njihovog poraza najbolje svedoči činjenica da je u borbama zarobljen sin bugarskog kana Borisa (852—889) Vladimir (889—893) sa dvanaest najvećih velikaša.

Odnosi među braćom su se vremenom pogoršali i došlo je do borbe oko vlasti, iz koje je kao pobednik izašao Mutimir. On je uzeo svu vlast za sebe, dok je mlađu braću sa porodicama poslao u Bugarsku kao taoce, zadržavši kraj sebe Gojnikovog sina Petra (892—917). Tokom boravka u Bugarskoj, Strojimirovog sina Klonimira je bugarski kan Boris oženio jednom plemenitom Bugarkom i on je u braku sa njom dobio sina Časlava (927 — posle 950), koji će kasnije postati najveći vladar Prvobitne Srbije. Ne zna se kada je umro, ali je to bilo sigurno pre 897. godine, kada je njegov sin Klonimir pokušao da potisne Petra Gojnikovića sa vlasti.

Poreklo i vreme nastanka pečata[uredi | uredi izvor]

Dvostruki krst na vizantijskom zlatniku (945—959), u doba kada je Časlav vladao Srbijom

Na osnovu natpisa na pečatu, da se zaključiti da je pripadao knezu Strojimiru i da je nastao u drugoj polovini 9. veka. Napravljen je u nekoj od vizantijskih carskih zlatara u Solunu, Atini ili Carigradu. Postojanje pečata samo po sebi dokazuje da je u ondašnjoj Srbiji postojala administracija, arhiva i pridvorska kancelarija koje su karakterisale jednu državu. Prisustvo dvostrukog krsta na pečatu, ukazuje na činjenicu da je njegov naručilac bio hrišćanin, a Janković smatra da se na osnovu njega može pretpostaviti da su i njegovi preci bili hrišćani[4], što je protivno dosadašnjem shvatanju da su srpski knezovi primili hrišćanstvo između 867. i 870. godine, pošto se tada među rođenim prinčevima (mlađi Mutimirov sin Stefan i Gojnikov sin Petar) po prvi put javljaju hrišćanska imena.

Kontroverza[uredi | uredi izvor]

Arheolog i istoričar umetnosti dr Radmilo Petrović izneo je hipotezu, koja nije naišla na podršku u naučnoj javnosti, da je pečat nastao kasnije i da nije napravljen po nalogu kneza Strojimira, već njegovog unuka Časlava koji je njime pokušao da se održi na vlasti i obnovi srušenu srpsku državu. On polazi od (netačne) premise da je Strojimirovo ime ispisano staroslovenskom ćirilicom, i ukazuje na činjenicu da je Moravskopanonska misija propala tek Metodijevom smrću 885. godine te da se tek nakon nje njihovi učenici sele na jug i formiraju centre slovenske pismenosti u kojima nastaje ćirilica (ona je 893. godine prihvaćena kao zvanično pismo u Bugarskoj). Na osnovu toga on smatra da je ćirilica u Srbiju mogla stići tek sa Časlavom koji je odrastao u Bugarskoj i obnavljao razorenu Srbiju uz podršku Vizantije, pa je pečat mogao nastati tek za njegove vladavine zbog tobožnjeg ćiriličnog natpisa Строимір. On ovakav Časlavljev potez ocenjuje pokušajem da sebi preko svog dede pribavi legitimitet za vladavinu srpskom državom[5].

Kupovina[uredi | uredi izvor]

Pečat kneza Strojimira se pojavio pod brojem 281 na 150. aukciji nemačke firme „Gorni i Moš“ koja je održana 11. jula 2006. godine i na kojoj je bilo ponuđeno 734 objekta koji su okarakterisani kao Antička umetnost. Pre aukcijske ponude, pečat se nalazio u jednoj privatnoj nemačkoj kolekciji, tako da je nemoguće utvrditi njegov put. Svega tri dana pre same aukcije, ruske kolege su obavestile docenta dr Đorđa Jankovića, šefa Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednika Srpskog arheološkog društva, da pečat postoji i da je ponuđen na prodaju. On je nakon toga o tome izvestio direktora Istorijskog muzeja Srbije Andreja Vujnovića, nakon čega su poslali dopise predsedniku vlade republike Srbije Vojislavu Koštunici i ministru kulture Draganu Kojadinoviću, koji je odmah o tome obavestio konzulat Srbije u Minhenu. Vicekonzul Srbije Nikola Marković je uspostavio kontakt sa aukcijskom kućom i od njih je dobio obaveštenje da su bugarski kolekcionari odmah ponudili 15.000 evra za pečat, ali je on ipak iznet na aukciju pošto je srpska strana pokazala zainteresovanost, s tim što je njegova početna cena umesto propisanih 6.500 evra podignuta na 15.000 evra. Na samoj aukciji pečat je dostigao cenu od 16.000 evra po kojoj je prodat vicekonzulu Srbije, a njegova ukupna cena sa provizijom aukcijske kuće je iznosila 20.000 evra.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Opis prstena na zvaničnoj stranici aukcijske kuće „Gorni i Moš“ (www.gmcoinart.de)[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  2. ^ „Pečat srpskog kneza Strojimira“ („Glas Javnosti“, 27.07.2006.)
  3. ^ „Dragocen za sve slovene“ („Večernje Novosti“, 07.08.2006.)[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  4. ^ „Pečat srpskog kneza Strojimira“ („Glas Javnosti“, 27.07.2006.), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  5. ^ „Pečat izrađen u X veku“ („Ilustrovana Politika“, broj 2489 30.09.2006.), Pristupljeno 8. 4. 2013.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Печат_кнеза_Стројимира&oldid=26596164”