Властимир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Властимир (име).
Властимир
Датум рођења пре 805.
Датум смрти око 851.
Претходник/ци Просигој
Наследник/ци Мутимир
Порекло и породица
Династија Властимировићи
Потомство Мутимир
Стројимир
Гојник
Родослов лозе Властимировић

Властимир (пре 805 — око 851) је први српски кнез (архонт) о коме имамо више података у историјским изворима. Владао је највероватније у периоду од око 830. до око 851. године и по њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи. Владао је као de facto суверен владар, иако је можда номинално признавао врховну власт византијског цара, а њему су опет били директно подређени владари осталих српских области. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима предовеђеним Пресијамом (836852) који су покушали да потчине себи првобитну Србију, али је Властимир током трогодишњег рата успео да одбије њихове нападе и сачува српску самосталност. До данас нису разјашњени мотиви бугарског напада на Србију, али се као две главне хипотезе наводи:

  • Властимирово одбацивање византијске врховне власти, што је покренуло Бугаре да покушају да прошире своју власт са осталих Словена и на Србе[1]
  • Властимирово савезништво и помоћ Византији током њиховог рата око 846. године[2]

После његове смрти, власт је прешла на тројицу његових синова Мутимира, Стројимира и Гојника.

Порекло и породица[уреди]

Властимир је припадао владарској породици чији су представници владали Србима у доба сеобе на Балканско полуострво. Не може се са сигурноћшу тврдити да је он био директни мушки потомак кнеза који је довео Србе на Балканско полуострво, али је засигурно припадао његовој породици[2]. Његов отац је највероватније био његов претходник на положају кнеза Просигој, иако се ни то не може тврдити са сигурношћу.

Из брака са непознатом супругом имао је барем три сина (Мутимир, Стројимир и Гојник) и једну ћерку (коју је удао за жупана Травуније Крајину) који се јављају у историјским изворима.

Владавина[уреди]

Односи са Византијом[уреди]

Византијска власт у Србији није била јака и огледала се у држању гарнизона у тврђавама, плаћању пореза и можда у слању пратећих одреда цару, док су локални кнезови имали широку унутрашњу власт. Крајем Властимирове владавине, Бугари су напали првобитну Србију, али разлози и мотиви за рат нису познати и данас се тумаче на два начина.

Теза Станоја Станојевића о побуни[уреди]

При крају Властимировог живота у Србији долази до стварања антивизантијског блока међу представницима народа на чијем челу је свакако стајао многобожачки елемент који је најјаче осећао византијску власт. Као последица овога долази до организовања побуне на чије чело је стао кнез Властимир. Из Србије су протерани хришћански мисионари и војне посаде чиме је практично стечена независност. Византија је била заузета на другим странама (нападом Бугара превасходно) тако да није могла да предузме ништа озбиљније против Србије, на шта су Срби вероватно и рачунали када су подизали устанак. У прилог овоме иде и чињеница да је гусарење у Јадрану појачано, поготово од стране Срба из Неретвљанске области, средином IX века када се смешта антивизантијски покрет у Србији. Бугари, који су нешто пре Срба основали независну државу, видели су у Србији претњу њиховом циљу да себи потчине све Словене на Балкану, што је могло довести до сукоба.

Теза Тибора Живковића о савезништву[уреди]

Односи између Бугара и Византије били су регулисани тридесетогодишњим миром који је закључен 815. или 816. године и који се крајем Властимирове владавине ближио свом крају. Бугарски хан Пресијам је по истеку тог уговора (око 846) напао Византију, сматрајући да Царство није способно да се брани, пошто се на његовом челу налазио петогодишњи Михајло III (842867) уместо кога су владали царица-мајка Теодора и цезар Варда. Међутим Пресијам је преценио или своје снаге или одбрамбрену моћ Византије, пошто се сам сукоб окончао без икаквог видног успеха. Иако за то нема потврда или индиција у историјским изворима, постоје претпоставке да се првобитна Србија активно укључила у сукоб на страни Византије, што је могло изазвати реакцију Бугара.

Рат са Бугарима (848851)[уреди]

Непосредно после тога почели су напади Бугара на Србију који су трајали три године и завршили се неуспешно по Бугаре. Срби по први пут приморани да бране своју независност у новој постојбини супротставили су се организованијем противнику и захваљујући чињеници да су се бранили по својим шумама, на својим планинама успели су да одбране Србију и пруже могућност свом кнезу да крај свог живота проведе у миру и да се посвети учвршћивању врховне власти.

Унутрашња политика[уреди]

Претпоставља се да је Властимир у својим рукама држао врховну власт над свим српским областима. Познато је да је једну своју ћерку удао за жупана Травуније Крајину, сина Белојевог. У прилог овоме иде и чињеница да је гусарење у Јадрану појачано, поготово од стране Срба из Неретвљанске области, средином IX века када се првобитна Србија активно укључује у дешавања на Балканском полуострву.

После Властимирове смрти власт прелази на тројицу његових синова:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Станоје Станојевић, „Историја Српскога Народа“, Београд 1989
  2. ^ а б Тибор Живковић, „Портрети српских владара (IX-XII)“, Београд 2006 ISBN 86-17-13754-1

Литература[уреди]

Примарни извори[уреди]

Научни радови[уреди]


Претходник:
Просигој
Кнез Србије
око 830 — око 851
Наследник:
Мутимир
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}