Ptice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

ptice Istorija grupe: kasna Jura - danas
plava senica - Cyanistes (Parus) caeruleus fosil Archaeopteryx bavarica iz Paleontološkog muzeja u Minhenu
Sistematika
carstvo: Animalia tip: Chordata podtip: Vertebrata klasa: Aves Linnaeus, 1758
redovi
videti u tekstu članka
Ekologija taksona

Ptice (klasa Aves) su dvonožni kičmenjaci koje karakterišu perje i šuplje kosti. Pored slepih miševa, one su jedini kičmenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih dinosaurusa tokom Jure, a kao prva ptica najčešće se navodi rod Archaeopteryx. Veličina tela savremenih ptica kreće se u rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do veličine velikih ptica neletačica (npr, veličina mužjaka noja je do 3 metra). Brojnost klase ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih vrsta.

[uredi] Karakteristike ptica

Današnje vrste ptica se karakterišu prisustvom perja, specijalne diferencijacije kože. Poseduju kljun bez zuba, lagane ali čvrste kosti, srce sa dve komore i dve pretkomore, visok intenzitet metabolizma, polažu jaja sa čvrstom ljuskom. Većina vrsta ima prednje ekstremitete modifikovane u krila i sposobnost letenja, iako su neke grupe sekundarno izgubile ovu sposobnost. Interesantna karakteristika velikog broja vrsta ptica je njihova migracija.

[uredi] Rasprostranjenje ptica

Ptice su nastanjene na svim kontinentima. Najveći biodiverzitet imaju u tropskoj oblasti (što je posledica veće brzine specijacije u tropima, ili većeg stepena izumiranja u severnijim i južnijim oblastima)^[1]. Ptice žive i hrane se u većini kopnenih ekosistema, čak i u ledenim oblastima Antarktika (gde postoje kolonije ptica i do 440 kilometara udaljene od obala ovog kontinenta) ^[2]. Pojedine vrste ptica su se adaptirale i na povremen život i ishranu u vodama mora i okeana, a neke su se toliko osposobile za morski način života, da na kopno izlaze jedino radi gnežđenja^[3]. Veliki uticaj čoveka na populacije ptica se ogleda i u postojanju nekih sinantropnih vrsta.

[uredi] Morfologija i anatomija ptica

Tipska morfologija ptice na primeru vrste Vanellus malabaricus: 1 kljun, 2 teme, 3 očni prsten, 4 oko, 5 plašt, 6-11 perje krila, 12 donja pokrivna pera repa, 13 bedro, 14 tibiotarzalni zglob, 15 pisak tarsus, 16 prsti, 17 tibia, 18 trbuh, 19 bokovi, 20 grudi, 21 obraz, 22 kresta

Za više informacija pogledajte Morfologija i anatomija ptica

U poređenju sa morfologijom tela ostalih kičmenjaka, tela ptica imaju unekoliko neobične adaptacije, koje im olakšavaju ili omogućavaju letenje. U morfološkoanatomske adaptacije spada prisustvo perja, šupljih kostiju, specijalno građene grudne kosti, kosti jadca, modifikacija celokupnih prednjih ekstremiteta u krila, specifična diferencijacija krilnih mišića. Sem morfoanatomskih postoje i brojne fiziološke adaptacije ptica.

[uredi] Redovi ptica

Za više informacija pogledajte Sistematika ptica

• Struthioniformes, noj, emu, kivi
• Tinamiformes, tinamu
• Anseriformes, patke, guske i labudovi
• Galliformes, koke: jarebica, prepelica, fazan, kokoš, tetreb, paun
• Sphenisciformes, pingvin
• Gaviiformes, severni gnjurac
• Podicipediformes, gnjurac
• Procellariiformes, albatros
• Pelecaniformes, pelikan, kormoran, fregata, bluna
• Ciconiiformes, roda, čaplja, ibis, bukavac
• Phoenicopteriformes, flamingo
• Accipitriformes, orao, jastreb
• Falconiformes, soko
• Turniciformes, prepelica
• Gruiformes, ždral
• Charadriiformes, vivak, šljuka, sprudnik
• Pteroclidiformes, sadža
• Columbiformes, grlica, gugutka, golub
• Psittaciformes, papagaj
• Cuculiformes, kukavica
• Strigiformes, sova
• Caprimulgiformes, pomrakuša
• Apodiformes, čiopa
• Trochiliformes, kolibri
• Coraciiformes, vodomar, pčelarica, zlatovrana, pupavac
• Piciformes, detlić, žuna, tukan
• Trogoniformes, trogon
• Coliiformes, koli
• Passeriformes, pevačice

[uredi] Spoljašnje veze

Vikivrste imaju podataka o: Aves

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za:

Ptice

• Priručnik 'Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja'
• Galerija ptica Srbije
• BioNet škola
• Posmatranje ptica - kako da počnete?
• Kako da napravite kućicu za ptice?
• Srpski nazivi ptica Evrope ((ср))
• Srpska nomenklatura ptica Evrope ((ср))
• Studija: Ptice SCG - brojnost i trendovi gnezdilišnih populacija (2003) ((ср))
• Svetska baza podataka ptica ((en))
• Međunarodni ornitološki komitet ((en))
• Birdlife International - Međunarodna asocijacija nacionalnih organizacija za zaštitu ptica; sadrži bazu podataka od oko 250.000 zapisa o ugroženim vrstama ptica ((en))
• Liga za ornitološku akciju Srbije ((ср))
• Fatbirder.com (Mega-sajt o posmatranju ptica) ((en))
• Birdingonthe.net ((en))
• Surfbirds Posmatranje ptica ((en))
• Birdtours.co.uk (Iskustva posmatrača ptica sa putovanja širom sveta) ((en))
• Camacdonald.com (Iskustva posmatrača ptica sa putovanja širom sveta) ((en))
• Worldtwitch - Vesti o retkim vrstama ptica širom sveta ((en))
• Forum u vezi sa pticama ((en))
• Enciklopedija ptica ((en))

[uredi] Literatura

1. ^ Weir J, Schulter D. 2007. The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals. Science 315(5818): 1574-1576
2. ^ Brooke M. 2004. Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford University Press: Oxford, UK. ISBN 0-19-850125-0
3. ^ Schreiber EA, Burger J. 2001. Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-9882-7