Симпсонови

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Simpsonovi
Logo serije
Orig. nazivThe Simpsons
Žanrkomedija situacije
AutorMet Grejning
Temelji se nakratkometražni filmovi Simpsonovi
Meta Grejninga
Glasove
pozajmili		Den Kastelaneta
Džuli Kavner
Jardli Smit
Hank Azarija
Hari Širer
Kompozitor muzičke temeDeni Elfman
Uvodna tema„The Simpsons Theme”
KompozitorRičard Gibs (1989—1990)
Alf Klausen (1990—2017)
Bleeding Fingers Music (2017—danas)
Zemlja SAD
Jezikengleski
Broj sezona35
Broj epizoda767 (spisak epizoda)
Vreme trajanja21—24 minuta
ProdukcijaGracie Films
20th Television (sezona 1—32)
20th Television Animation (sezona 33—danas)
Distribucija20th Television
Emitovanje
EmiterFox
Format slike480i (1989–2009)
1080i (HDTV) (2009—danas)
Format tonastereo (1989–1991)
Dolby Surround (1991–2009)
Dolby Digital (2009–danas)
Premijerno
prikazivanje		17. decembar 1989. (1989-12-17) — danas
Emitovanje u Srbiji
EmiterRTS 2, Pink, Fox, Fox, TV Avala, Star Channel
Premijerno
prikazivanje		1992. (1992) — danas
Profil na IMDb-ju

Simpsonovi (engl. The Simpsons) je američka animirana komedija situacije tvorca Meta Grejninga za mrežu Fox Broadcasting Company. Postala jedna od prvih uspešnih serija ove kuće, a takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih u istoriji medija. „Simpsonovi“ su u stvari spin-of serije kratkih animiranih filmova prvobitno emitovanih u emisiji „Trejsi Ulman šou“[1].

Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru te po metareferencama. I sama porodica iz serije imala je značajan upliv u pop-kulturu, pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a uzvik nezadovoljstva „dou!“ (d'oh!) uvršten je i u rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem „Simpsonovih“, pri čemu se naročito misli na serije „Kralj brda“, „Saut Park“ i „Porodični čovek“. Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po nekima, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dalje dobija pozitivne kritike.

„Simpsonovi“ su do danas najdugotrajniji američki sitkom i najdugotrajnija animirana serija uopšte. Od dana emitovanja prve epizode (17. decembra 1989) pa do kraja 33. sezone proizvedeno je i emitovano 707 epizoda.

Dana 27. jula 2007. bila je premijera dugometražnog filma Simpsonovih.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Grejning je ideju za Simpsonove dobio u hodniku kancelarije Džejmsa Bruksa. Bruks ga je pozvao na dogovor o stvaranju kratke animirane serije, a Grejning je došao s idejom da predstavi svoj strip „Život u paklu“ (engl. Life in Hell). Kada je shvatio da bi animiranje njegovog stripa zahtevalo da se odrekne autorskog prava nad svojim životnim delom, Grejning je odlučio da krene u drugom smeru[2]. Na brzinu je skicirao svoju verziju disfunkcionalne porodice. Likove je oblikovao po članovima vlastite porodice, zamenivši svoje ime sa „Bart“[2].

Simpsonovi, kakvi su se prvo pojavili u šou Trejsi Ulman

Simpsonovi su se prvi put pojavili u nizu kratkih animiranih filmova u emisiji „Trejsi Ulman šou“, a prva epizoda „Laku noć“ emitovana je 19. aprila. 1987[1]. Porodica je bila prilično grubo nacrtana budući da je Grejning animatorima predao samo skice verujući da će ih oni doraditi, međutim, animatori su te skice samo precrtali[2].

Simpsonovi su 1989. prilagođeni u niz polučasovnih epizoda za TV kuću Foks. Prva emitovana epizoda bila je „Simpsons Roasting on an Open Fire“ umesto planirane prve epizode „Baš začarano veče“. Ta je epizoda morala biti ponovno nacrtana nakon što su autori uočili loš kvalitet animacije i bila je emitovana kao poslednja epizoda prve sezone. Simpsonovi je bila prva Foksova serija koja je dospela među trideset najgledanijih u sezoni[3]. Trejsi Ulman podnela je tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija razlog uspeha Simpsonovih i da joj stoga sleduje deo zarade serije. Slučaj je na kraju završen u korist TV kuće[4].

Serija je od samog početka izazivala kontroverzu - Bart Simpson je bio buntovnik i često se izvlačio bez posledica, što je dovelo do toga da ga neka roditeljska udruženja i konzervativni glasnogovornici smatraju lošim uzorom deci. Džordž H. V. Buš je jednom prilikom rekao: „Nastavićemo da se trudimo da osnažimo američku porodicu. Da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson“. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonima kao zaštitnim znakom su zabranjeni u nekim školama u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. Međutim, proizvodi su se i dalje odlično prodavali. U prvih 14 meseci prodaje ukupna zarada širom sveta je iznosila oko dve milijarde dolara.

O seriji[uredi | uredi izvor]

Teme[uredi | uredi izvor]

Serija redovno izruguje i podvrgava satiri osobe iz sveta zabave. Klovn Krasti je omiljen među decom Springfilda, međutim, van scene on je ciničan i ogorčen čovek lošeg zdravlja zbog dugogodišnjih loših navika: droge, alkohola kao i kocke. Podržaće i reklamirati bilo koji proizvod ako mu se ponudi dovoljna svota novca. Kent Brokman je egoistični, razmaženi voditelj vesti koji ne poštuje novinarsku etiku. Čak se i Rupert Merdok, čije korporativno carstvo uključuje i TV kuću Foks koja je prva počela da emituje Simpsonove, pojavio u nekoliko epizoda serije. Ismevanje TV kuće Foks je čak postalo stalna šala u seriji.

„Simpsonovi“ su se tokom godina bavili i političkom satirom, često prikazujući bivše i aktuelne predsednike SAD, ali i druge svetske vođe. Neki od primera su: Džordž H. V. Buš, prikazan kao Homerov zakleti neprijatelj u epizodi „Dva loša suseda“, Al Gor je ismevan zbog svoje, u seriji, banalne ličnosti, a Ujedinjene nacije često su prikazane kao nesposobna organizacija.

Seriju su prihvatili mnogi socijalni konzervativci zato što su Simpsonovi, za razliku od drugih, modernijih porodica iz TV serija, ipak tradicionalna porodica. Scenaristi su se poigravali mogućnostima vanbračnih avantura, ali na kraju uvek još više učvršćuje Homerov i Mardžin brak. Konzervativni i evangelički hrišćani takođe su istakli i ulogu Neda Flandersa kao uzor predanog hrišćanina koji je ponekad ismevan, ali uprkos stalnim Homerovim provokacijama ne odstupa od svog načina života.

Ipak, postoje i mnoge epizode koje socijalni konzervativci i ne odobravaju toliko; na primer, u epizodi „Homerova fobija“, Homer pobeđuje homofobiju i sprijateljuje se s homoseksualcem, a u epizodi „Ima nešto u ženidbi“ promoviše prihvaćanje gej brakova. Lisa Simpson, najinteligentniji član porodice Simpson, prikazana je kao veliki liberal.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Format radnje Simpsona tokom godina se donekle promenio. Lik ili grupa likova obično su smešteni u neku problematičnu situaciju koju moraju da reše ili da nauče da je prihvate. U početku su te situacije bile prilično jednostavne, realne društvene situacije s realističnim raspletima, veoma slične ostalim TV serijama. Na primer, u jednoj od epizoda prve sezone Barta tuče školski nasilnik i on mora da nauči da se brani. S vremenom su zapleti postajali sve neobičniji i često sve manje realistični.

Kako je serija napredovala, osim sve manjeg realizma, postalo je uobičajeno da uzrok nekog događaja u glavnoj radnji dolazi iz relativno nepovezanog uvodnog dela. Na primer, u epizodi „Uragan Nedi“, celi se uvodni deo bavi uraganom koji je pogodio Springfild po scenariju sličnom onome iz filma Tvister; tada saznajemo samo da je uništena kuća Neda Flandersa, a zatim kreće glavna radnja u kojoj Flanders doživljava nervni slom.

Serija ponekad koristi još jednu strukturu zapleta. Takve epizode se sastoje od tri kratke priče, često sa širom pričom koja povezuje manje. Obično se koristi za epizode pred ili tokom praznika Noći veštica, ali i u običnim epizodama; tipična je za parodiranje starih priča u kojima su glavni likovi Simpsonovi.

Radnje mnogih epizoda fokusirane su na samo jedan lik ili na vezu između dva lika. Te se radnje često razvijaju iz određenih shema: Homer dobija novi posao ili pokušava da se na brzinu obogati; Mardž pokušava pobeći iz monotonije svakodnevnih poslova domaćice tražeći posao ili baveći se novim hobijem; Bart prouzrokuje veliki problem i pokušava da popravi situaciju, zataška celi događaj ili ga potpuno ignoriše; Lisa prihvata i sprovodi ciljeve neke određene grupe ili zajednice. Epizode se ponekad bave i problemima sporednih likova koji se obično rešavaju uz pomoć nekog od članova porodice Simpson.

Kad se radnja bavi celom porodicom, oni obično odlaze na odmor. To se događalo dovoljno često da rečenica koju Homer tada obično izgovori postane jedna od poznatih parodija same serije: „Simpsonovi sada idu (gde već idu)!“ Sa svim putovanjima na kojima su bili, Simpsonovi su posetili sve kontinente. Poslednji kontinent koji su posetili je Antarktik i to u 19. epizodi 23. sezone.

U nekim epizodama pratimo dve paralelne radnje kao u epizodi „Sunday, Cruddy Sunday“ koja prati Homerov i Bartov put na šampionat američkog fudbala, a uz to i Mardžino i Lisino dosađivanje kod kuće.

Mesto i vreme radnje[uredi | uredi izvor]

Pogled sa Springfildske nuklearne elektrane na Springfild.

Radnja se odvija u izmišljenom američkom gradu Springfildu. Savezna država u kojoj se grad nalazi nikad nije imenovana, a namera autora nikad ni nije bila da grad postoji u nekoj određenoj državi. Uprkos tome, obožavatelji su pokušavali da odrede lokaciju Springfilda koristeći se karakteristikama grada, okolnim reljefom i znamenjima kao tragovima. Kao reakcija na to, scenaristi su namerno dovodili u zabludu gledaoce u pogledu savezne države u kojoj je smešten Springfild i po tim naznakama Springfild se mogao nalaziti u gotovo svakoj američkoj saveznoj državi. Met Grejning je izjavio da Springfild ima mnogo zajedničkog s Portlandom u Oregonu, gradom u kojem je on odrastao[5], a ime „Springfild“ izabrano je zato što je to često ime američkih gradova, koje se pojavljuje u više od trideset saveznih država. Reljef Springfilda i okoline veoma je „prilagodljiv“ pa tako postoje obale mora, pustinje, visoke planine, ili bilo koji drugi reljefni oblik potreban za priču ili šalu.

Vreme radnje smešteno je u večne '90-e, iako se kulturne reference menjaju kako vreme prolazi, u Simpsonovima niko ne stari i ništa se ne menja. Sve ono što se dogodilo u nekoj epizodi do kraja iste mora biti vraćeno u prethodno stanje kako bi se održao status kvo.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak likova serije Simpsonovi

Glavni likovi[uredi | uredi izvor]

Homer Simpson je zaposlen u Springfildskoj nuklearnoj elektrani i priglup je, ali ipak brižan suprug i otac. Mardž Simpson je uglavnom tipična američka domaćica i majka koja želi uzbudljiviji život. Bart Simpson je desetogodišnji dečak koji redovno upada u nevolje, a sebe smatra buntovnikom. Lisa Simpson je veoma inteligentna osmogodišnjakinja i srednje dete u porodici koja je liberalna aktivistkinja i voli da svira saksofon. Megi Simpson je beba koja se izražava jedino gestikulacijom i sisanjem cucle varalice. Porodica ima psa (Deda mrazov mali pomoćnik) i mačku (Pahuljica br. 2), a uz to je imala i nekoliko drugih ljubimaca koji su se pojavili svega jednom ili dvaput samo za potrebe radnje neke epizode.

Sporedni likovi[uredi | uredi izvor]

U seriji se uz glavne likove pojavljuju i mnogobrojni sporedni likovi.

U seriji postoje mnogi luckasti sporedni likovi koji uključuju kolege sa posla, učitelje, porodične prijatelje, daljnju rodbinu i lokalne poznate osobe. U originalu su mnogi od tih likova planirani kao jednokratne šale ili kako bi ispunili neku određenu funkciju u gradu; mnogi od njih dobili su veće i važnije uloge, a neki od sporednih likova imaju čak i „svoje“ epizode

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Izvršni producenti[uredi | uredi izvor]

Spisak „šouranera“ Simpsona po sezonama:
Al Džin (levo) je trenutno producent Simpsonovih. Dejvid Mirkin (desno) je bio producent tokom petog i šestog serijala, a radi i kao scenarista od 1994.

Grejning, Bruks i Sajmon bili su u početku izvršni producenti serije a sada deluju kao kreativni savetnici. Zahtevnije radno mesto na seriji poznato je kao šouraner, a radi se o osobi koja je glavni scenarista serije i zadužena je za sve aspekte produkcije serije kroz celu sezonu. Na odjavnoj špici serije šouraneri su navedeni kao izvršni producenti. Oni često ostaju na seriji i po nekoliko sezona, ali obično svoje planove uspevaju ostvariti i u samo jednoj sezoni. Od 13. sezone šouraner serije je Al Džin.

Glasovi[uredi | uredi izvor]

Šest je glavnih glumaca koji svoje glasove daju likovima iz Simpsona. Tako npr. Dan Kastelaneta daje glas Homeru Simpsonu, njegovom ocu Abrahamu Simpsonu, klovnu Krastiju i mnogim drugim likovima. Džuli Kavner daje glas Mardž Simpson i njenim sestrama Pati i Selmi. Ona takođe povremeno, ali retko pozajmljuje glas i drugim likovima koji se u seriji pojave samo jednom. Poznata je i po tome što je odbila da izvede imitaciju Mardžinog glasa u javnosti kako bi održala tajnovitost lika. Nensi Kartrajt daje glas Bartu Simpsonu i drugim učenicima springfildske osnovne škole. Jardli Smit posuđuje glas Lisi Simpson i jedino ona daje glas samo jednom liku, iako i ona povremeno daje glasove likovima koji se u seriji pojavljuju samo jednom. Dva glavna glumca koja ne pozajmljuju glasove ni jednom članu naslovne porodice daju glasove većini građana Springfilda. Tako Hank Azarija glas pozajmljuje Mou, šefu policije Vigamu i Apuu dok Hari Širer daje glas gospodinu Bernsu, Smitersu, direktoru Skineru, Nedu Flandersu, doktoru Hibertu i mnogim drugima.

Zajedno s glavnim glumcima, glasove likovima redovno pozajmljuju i Pamela Hejden, Tres Maknil, Marša Volas,[6] Megi Rozvel i Rasi Tejlor. Od 1999. do 2002. zbog svađe oko plate s mrežom Foks likovima Megi Rozvel glas je davala Marša Micman Gaven. Karl Vidergot je takođe dao glas mnogim sporednim likovima. „Posebni gosti“ koji se često vraćaju u seriju i daju glasove likovima su, između ostalog, Albert Bruks, Fil Hartman, Džon Lovic, Džejn Kacmarek, Jan Huks, Džo Mantenja i Kelsi Gramer.

Scenario[uredi | uredi izvor]

Scenaristi 13. sezone Simpsonovih. Al Džin, sadašnji šouraner, je četvrti sleva u srednjem redu

Ekipa scenarista koja radi na seriji deli sezonu na dva dela. Za svaku polovinu sezone napiše se otprilike 16 priča od kojih zatim scenaristi izaberu i razrađuju 12 scenarija[7]. Serija vrlo retko komentariše aktuelne događaje budući da produkcija jedne epizode traje šest meseci, mada se ponekad bavi predviđenim događajima kao što su Olimpijske igre ili različita svetska prvenstva.

Završna obrada scenarija odvija se na grupnim razradama scenarija. Tada scenaristi mogu dodati ili izbaciti pojedine šale, dodati nove scene te čuti glavne glumce kako čitaju svoj tekst. Vođa te grupe je Džordž Majer koji na seriji radi još od njenih početaka. Dugogodišnji scenarista serije Džon Viti je objasnio da, iako se njemu pripisuje zasluga za scenarije pojedinih epizoda, najbolje citate i dijaloge obično smišlja Džordže Majer.

Scenarista s najviše napisanih epizoda je Džon Švarcvelder koji je lično napisao 60 epizoda. Scenarista serije bio je i Konan O'Brajan koji je napisao četiri scenarija pre nego što je postao voditelj emisije „Kasno veče sa Konanom O'Brajanom“ koja se emituje na NBC-u. Engleski komičar Riki Džervejs jedina je slavna osoba koja je napisala scenario za neku od epizoda, iako su epizode pisali i drugi gostujući scenaristi kao na primer Spajk Feristen, jedan od scenarista Sajnfelda.

Emitovanje[uredi | uredi izvor]

U SAD serija se emituje na mreži Foks. Do sada je serija prikazana u većini zemalja. U BiH se emitovala preko TV Hajat, u Hrvatskoj na HRT-u, a u Srbiji na TV Pinku (prvo prikazivanje je bilo od 13. marta 2000. do marta 2004. godine, drugo prikazivanje je bilo tokom 2008. godine), mada je najpre prikazivana još 1992. godine na kanalu RTS 2. Kasnije je bila prikazivana i na TV Avala tokom 2010. godine, a i danas se svakodnevno prikazuje na srpskoj lokalizaciji američkog Foksa.[8]

Zaštitni znakovi[uredi | uredi izvor]

Uvodna špica[uredi | uredi izvor]

Bartov geg - pisanje po školskoj tabli zbog kazne

Uvodna špica Simpsona jedan je od najupečatljivijih zaštitnih znakova serije. Gotova svaka epizoda započinje približavanjem kamere Springfildu kroz veliki natpis s imenom serije. Zatim sledimo članove porodice na njihovom putu kući. Nakon ulaska u kuću oni se smeštaju na kauč ispred televizora. Muziku za uvodnu špicu komponovao je Dani Elfman 1989. nakon što ga je Grejning zamolio da postigne „retro“ zvuk.

Jedan od jedinstvenih aspekata uvodne špice serije je nekoliko njenih delova koji se menjaju od epizode do epizode. Bart obično svaki put piše nešto drugo na školskoj ploči. Lisa ponekad svira neku drugu melodiju na svom saksofonu a ulazak porodice u dnevnu sobu i smeštanje na kauč svaki put je drugačije. Ovo je ponekad i jedini deo uvodne špice koje „preživi“ proces skraćivanja u nekim dužim epizodama.

Gegovi i fraze[uredi | uredi izvor]

Prošireni geg s kaučom

U serijalu postoje mnogi gegovi od kojih su neki tokom emitovanja serije i „penzionisani“. Simpsonovi glavninu popularnosti duguju replikama i frazama likova u seriji. Te fraze, između ostaloga, uključuju i poznati Homerov uzvik „D'oh!“, „Eeeeeeexcellent...“ („Ooooodlično...“) gospodina Bernsa i „Ha-ha!“ Nelsona Manca. Zanimljiv se fenomen dogodio s Bartovim frazama. Njegovi zaštitni znakovi „Ay, caramba!“ i „Eat my shorts!“ („Ize'š mi gaće!“) pojavili su se na majicama još u početku emitovanja serije; međutim, druga je fraza bila retko korišćena u seriji sve dok je nisu popularizovali proizvodi vezani za seriju.

Serija je poznata i po gegovima sa znakovima i gegovima smrznutog ekrana. Gegovi sa znakovima su u seriji znakovi s tekstom koji zvuče smešno. Takvi se gegovi često pojavljuju kod naziva različitih prodavnica, ali i na natpisima ispred škole i crkve. Gegovi smrznutog ekrana su oni koji su prekratki da bi se mogli videti uobičajenim gledanjem serije, ali vidljivi su ako se snimak epizode zaustavi u određenom trenutku.

Epizode za Noć veštica[uredi | uredi izvor]

Bart najavljuje specijal za noć veštica

Tradicija serije postale su epizode za Noć veštica. Epizodom „Treehouse of Horror“ započela je tradicija od tri odvojene i nepovezane priče u svakoj epizodi za Noć veštica. U tim se pričama naslovna porodica obično nađe u nekom zastrašujućem, naučno-fantastičnom ili neprirodnom okruženju, a tim epizodama obično se parodira ili odaje počast slavnim filmskim ostvarenjima iz tih žanrova.

Reakcije kritike i dostignuća[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Simpsonovi su od početka emitovanja osvojili desetine nagrada, uključujući i 23 Emija, 22 nagrade Eni i nagradu Pibodi. Simpsonovi su 14. januara 2000. dobili svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih. Časopis Tajm je 1998. u broju o najvećim uspesima u umetnosti i zabavi u 20. veku proglasio Simpsonove najboljom televizijskom serijom veka[9]. U istom se broju Bart Simpson našao na spisku 100 najuticajnijih ljudi 20. veka. Bio je to jedini imaginarni lik na listi.

Dužina prikazivanja[uredi | uredi izvor]

Simpsonovi su 9. februara 1997. epizodom „The Itchy & Scratchy & Poochie Show“ postali najduže emitovana animirana TV-serija koja se prikazuje u udarnom večernjem terminu, zamenivši na tom mestu Porodicu Kremenko. Godine 2004. Simpsonovi postaju serija (bili igrana, bilo animirana) sa najdužim stažom emitovanja u SAD, nadmašivši tako seriju Avanture Ozija i Harijet (1952 — 1966). U oktobru 2004. animirana serija Skubi Du nakratko preuzima od Simpsonovih primat u broju emitovanih epizoda[10]. U aprilu 2005. Skubi Du ponovo se prekida sa ukupno 371 epizodom, a Simpsonovi su do kraja prikazivanja sedamnaeste sezone „skupili“ 378 epizoda.

Godine 2007. Simpsonovi su obeležili dvadesetogodišnjicu prikazivanja. Završetkom 21. sezone emitovanja (2009 — 2010), Simpsonovi su prestigli seriju „U dimu baruta“ koja je bila emitovana punih 20 sezona; međutim, ukupni broj epizoda serije „U dimu baruta“ je 635, mnogo više od ukupnog broja emitovanih epizoda Simpsonovih koji bi, uz dosadašnji tempo emitovanja, taj broj mogli dostići tek u 29. sezoni.

Simpsonovi drže i još tri rekorda. Budući da su, u tehničkom smislu, nastali iz emisije Trejsi Ulman šou, najduže su emitovani američki spin of. Takođe, serijal ima najduže nepromenjenu uvodnu scenu; iako uvodna „špica“ svake epizode sadrži neke drugačije elemente i tokom godina je skraćivana, osnovna tema i uvodna muzika nisu se menjali. Najduže je emitovana serija bez značajnije promene glumačke ekipe ili dodavanja/izbacivanja glavnih likova.

I dok su Simpsonovi američka serija s najviše epizoda, neke neameričke animirane serije imale su više epizoda ili su duže trajale, poput japanskih serijala Zmajeva kugla, Doremon i Pokemoni, koje imaju i preko 600 epizoda.

Film[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Simpsonovi na filmu

Simpsonovi na filmu (engl. The Simpsons Movie), animirani film u SAD premijerno prikazan 21. jula 2007. dok je u Srbiji premijera usledila četiri dana kasnije. U filmu se pojavljuju nekoliko poznatih ličnosti iz stvarnog sveta, pre svih Tom Henks i Vudi Alen, kao i grupa Grin Dej koja je snimila naslovnu numeru. Takođe u filmu ima i dosta parodija na ostale filmove (Titanik, Zvezdani ratovi, Spajdermen i dr.). Samo prvog dana u Americi film je zaradio 30 miliona dolara, dok je u toku prve nedelje prikazivanja inkasirano 74 miliona. Širom sveta, film je doneo ukupnu zaradu od preko 527 miliona dolara.

Strip serijal[uredi | uredi izvor]

Logo domaćeg izdanja strip serijala "Simpsonovi".

Simpsonovi (strip serijal) je bio dugogodišnji mesečni strip serijal baziran na animiranoj seriji Simpsonovi. Počeo je sa prvim brojem u novembru 1993. godine i tokom godina izdato je preko dvesta izdanja. Kreatori serijala, Bongo Komiks, proširili su ga širom sveta u zemljama kao što su Australija, Francuska, Nemačka, Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Poslednji broj je izašao u oktobru 2018. godine.[11]

U Srbiji je strip izlazio pod okriljem kompanije "Novosti". Prvi broj "Zapanjujući Homer kolos!" je izašao 15. novembra 2007. godine. Kod nas je ukupno izašlo 24 broja, a poslednji broj "Mardž napada" je izašao 15. oktobra 2009. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „alt.tv.simpsons - List of Inquiries and Substantive Answers: Series Background”. Snpp.com. Arhivirano iz originala 6. 2. 2013. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  2. ^ a b v Simpsons': America's First Family[mrtva veza] (6 minute edit for the season 1 DVD)
  3. ^ „TV gledanost za 1989”. classictvhits.com. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  4. ^ „alt.tv.simpsons - List of Inquiries and Substantive Answers: Series Background”. Snpp.com. Arhivirano iz originala 6. 2. 2013. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  5. ^ „sačuvana stranica s portlandtribune.com”. webarchive.org. 5. 3. 2005. Arhivirano iz originala 05. 03. 2005. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  6. ^ Umrla glumica Marša Volas iz Simpsonovih („Večernje novosti“, 27. oktobar 2013)
  7. ^ „alt.tv.simpsons - List of Inquiries and Substantive Answers: Cast, Staff & Production”. Snpp.com. Arhivirano iz originala 30. 1. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  8. ^ Simpsonovi - Naslovna - FOX
  9. ^ Friday, Dec. 31, 1999 (31. 12. 1999). „The Best Of The Century”. TIME. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  10. ^ „Entertainment | Scooby-Doo breaks cartoon record”. BBC News. 25. 10. 2004. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  11. ^ „Simpsons Comics”. Wikisimpsons (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симпсонови&oldid=27779920”