Solunski proces

Iz projekta Википедија

Solunski proces je bio sudski proces protiv pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, zamenika načelnika štaba Treće armije i vođe tajnog oficirskog udruženja „Ujedinjenje ili smrt“ (Crna ruka) za navodni pokušaj ubistva srpskog regenta Aleksandra Karađorđevića kod Ostrove 11. septembra 1916. godine. Na smrt su, pored Apisa, osuđeni i streljani major Ljubomir Vulović i dobrovoljac Rade Malobabić.

Sadržaj 1 Pozadina 2 Suđenje i presude 3 Kontroverze 4 Vidi još 5 Reference

[uredi] Pozadina

Za vreme boravka glavnine srpske vojske na Solunskom frontu, regent Aleksandar Karađorđević je izjavio svojim političarima da je pokušan atentat na njega za vreme dok se vozio u svojim kolima Solunom.

Odmah je sazvan sastanak političkih rukovodilaca, među kojima su bili prisutni Nikola Pašić, Svetozar Pribićević i Ljuba Jovanović. Za incident je direktno okrivljena grupa koju je predvodio pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Zaključeno je da pukovnik Apis planira da izvede vojni puč, da zbaci Regenta i zaključi separatni mir sa Austro-Ugarskom, da je pri tom vodio tajne razgovore sa sustrijskim poslanikom Sajs Inkartom, da je od njega dobio uverenje da će Austro-Ugarska odmah zaključiti primirje sa Kraljevinom Srbijom, pod uslovom da se on obračuna sa regentom Aleksandrom.

Na sednici je odlučeno da se cela grupa, na čelu sa Dimitrijevićem uhapsi i izvede pred vojni sud zbog veleizdaje. Apis je tada bio pomoćnik načelnika Štaba Treće armije, a vojska ga je razoružala i uhapsila u Štabu Treće armije 28. decembra 1916. godine. Zajedno sa njim, uhapšeni su i pripadnici „Mlade Bosne“ Rade Malobabić i Muhamed Mehmedbašić. Kasnije su još desetorica pripadnika organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ izvedena pred sud.

[uredi] Suđenje i presude

Ukupno je pod istragu stavljena 124 oficira, a dvadesetorici njih je pretilo da će biti izvedeni pred Vojni sud.^[1] Solunski proces je održan pred Velikim Vojnom sudom u kasarni Treće armije u Solunu od 28. maja do 5. juna 1917. godine.

Suđenje je vodio general Mirko Milisavljević, a javni tužilac je bio general Ljubomir Dabić. Na suđenje su kao svedoci dovođeni mnogobrojni vojnici, oficiri i podoficiri koji su potvrdili nalaze optužnice. Na procesu su odbili da se pojave tadašnji oficiri, a kasnije i generali Milan Nedić, Dušan Simović, Milutin Nedić, Draža Mihailović i Mustafa Golubić.

Presuda Vojnog suda je doneta 5. juna 1917. godine. Njome su se na kaznu smrti streljanjem pored pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, vojnog barakera Radeta Malobabića i artiljeriskog majora Velimira Vulovića, osuđeni i:

• pešadijski pukovnik Radoje Lazić.
• generalštabni pukovnik Milan Milovanović
• pešadijski pukovnik Čedomir Popović
• konjički potpukovnik Vladimir Tucović
• konjički potpukovnik Velimir Vemić (učestvovao u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović)
• pešadijski pukovnik Bogdan Radenković (Vicekonzul)

Na vremenske kazne osuđeni su:

• poručnik Damijan Popović
• potporučnik Muhamed Mehmedbašić (učestvovao u atentatu na Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine)

Presude nisu izvršene odmah. Dosta se razmatralo o žalbama osuđenih, čak je i Regent Aleksandar u više navrata dolazio da pomiluje neke osuđenike. Konačno, svi osuđeni na smrt, osim Apisa, Malobabića i Vulovića, su umesto smrtne kazne, dobili kazne zatvora, a kasnije su bili svi oslobođeni.

Za vreme svog boravka u vojnom zatvoru, Apis je napisao svoju poslednju volju i testament 11. juna 1917:

.

Apisa su u ranu zoru 26. juna 1917. probudili stražari i pokazali mu da krene sa njima. Prolazeći pored ćelija svojih prijatelja, on je kroz zatvorena vrata pozdravljao svakog po imenu i uzimao poslednje zbogom.

Svo troje su vezani odvedeni na Solunsko polje gde su već bile iskopane rake. Apisa su stavili u sredinu, a Malobabića i Vulovića sa strane i vezali su im oči crnim povezima. Pred samrtni čas, Apisu je pročitana presuda i to čitanje je trajalo puna dva sata. Bilo je 4:45 izjutra, kada je general Dabić dozvolio komandantu streljačkog voda da naredi egzekuciju. Apis je pred samu paljbu uzviknuo: „Živela Jugoslavija!“^{[traži se izvor]}

[uredi] Kontroverze

Posle izvršetka smrtne kazne, mnogo se polemisalo u vojsci. Međutim, pošto se bližio početak proboja Solunskog fronta, regent Aleksandar je naredio da se svi spisi sklone dok se ne dobije rat.^{[traži se izvor]}

Posle proglašenja države Srba, Hrvata i Slovenaca, prvi koji je izneo sumnje u vezi sa Solunskim procesom je bio Ljuba Jovanović, koji je rekao da je Apis morao nevin da strada „jer je bio isuviše opasan čovek po dinastiju, a i da bi se održala potrebna disciplina u vojsci“.^{[traži se izvor]}

Revizija suđenja je održana u socijalističkoj Jugoslaviji od 2. do 13. juna 1953. i presuđeno je da se svi osuđenici rehabilituju kao potpuno nevini.

[uredi] Vidi još

• Majski prevrat
• Mustafa Golubić

[uredi] Reference

1. ^ Nikola B. Popović, Srbi u Prvom svetskom ratu 1914-1918.