Драгутин Димитријевић Апис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгутин Димитријевић Апис

Dragutin dimitrijevic apis.jpg

Лични подаци
Датум рођења 5. август 1876.
Место рођења Београд (Србија)
Датум смрти 26. јун 1917.
Место смрти Солун (Грчка)
Највиши чин пуковник

Драгутин Т. Димитријевић „Апис“ (Београд, 5. август 1876Солун, 26. јун 1917) је био генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. Апис је организовао и водио Мајски преврат 1903. године којим је свргнут и убијен краљ Александар Обреновић, организовао атентат на Франца Фердинанда. На основу пресуде војног суда стрељан је 26. јуна 1917. у Солуну због оптужби да је планирао државни удар и атентат на регента Александра Карађорђевића.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Рано је остао сироче без оца. Након тога, бригу о њему преузима његова сестра Јелена и њен супруг Живан Живановић[1]. Завршава основну школу у Нишу[тражи се извор од 11. 2009.], а нижу школу гимназије у Београду (Прва београдска гимназија). Након школовања уписао је нижу школу Војне академије и завршио је 1896. као шести у класи. Био је на служби у 7. пешадијском пуку у Београду где је произведен у чин потпоручника.

Септембра 1898. уписао је вишу школу Војне академије за генералштабне официре. У чин пешадијског поручника произведен августа 1899.

Мајски преврат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мајски преврат

У ноћи 29. маја повео заверенике из Официрског дома у двор, где је за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је преболео те ране, и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Димитријевић је можда желео да створи војну диктатуру у држави имајући јак утицај на политичаре, али се за ово не може са сигурношћу тврдити. Чак је покушао Николу Пашића да придобије на своју страну, али му то, упркос притисцима и претњама, није успело. Пред убиство краља Александра, Апис је заједно са својим истомишљеницима слављем обележавао датум убиства кнеза Михаила Обреновића, наговештавајући мајски преврат.

Године 1905. положио је испит за Генералштаб и отпутовао на војне студије у Берлин. По повратку у земљу, додељен је генералштабном одељењу Министарства Војног, и служио је у њему од септембра 1906. до марта 1907.

Био је у Македонији краће време, а по повратку вршио је дужност помоћника начелника штаба Дринске дивизије 1908. Још за време свог боравка на југу Србије, Апис се прикључио тајном комитету који је тада већ био створен са циљем да се одупре бугарским претензијама. У исто време, постао је члан Четничког удружења са седиштем у Скопљу и Куманову.

Црна рука[уреди]

Апис (десно) са друговима

1911. са својим друговима основао је тајно удружење Уједињење или смрт, познато под именом Црна рука. За време саме мобилизације у септембру 1912. тешко је оболео од тровања крви па је враћен у Београд и због тога није могао учествовати у балканском рату. Као шеф обавештајног одељења Ратног министарства Димитријевић је успоставио контакте са истомишљеницима из многих крајева.

Гробница Драгутина Димитријевића Аписа на Зејтинлику

Контролисао је организацију Млада Босна, која је извршила атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Један од преживелих атентатора, Мухамед Мехмедбашић, пребегао је к њему и уз њега остао до самог краја.

Први светски рат и Солунски процес[уреди]

У I светском рату је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру 1916. ухапшен на солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или смрт. Оптужница га је теретила за „превратничко деловање“ с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао Рада Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, који су били оптужени истом тужбом, и да су 29. августа 1916. покушали да изврше атентат на престолонасљедника регента Александра, када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у Солуну пред војним судом за официре. Пресудом од 23. августа 1916 Димитријевић је осуђен на смрт, а стрељан је 14. јуна 1917. у Солунском пољу заједно с артиљеријским мајором Љубомиром Вуловићем и Радом Малобабићем.

Пуковник Драгутин Димитријевић Апис био је велики патриота. Владавину Александра Обреновића сматрао је погубном по Србију. Он је смислио и организовао официрски пуч, али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био је рањен приликом заузимања двора и није могао да спречи убиство. Проучавајући његов случај многи су увидели (Арчибалд Рајс, Дејвид Мекензи, итд.) да Солунски процес на коме му се судило 1916. није био законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски политичари су га се бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и елиминишу га.” (Дејвид Мекензи)

На обновљеном судском процесу 1953. у Београду, све пресуде Вишег војног суда у Солуну су поништене, а сви осуђеници рехабилитовани, међу којима и сам Драгутин Димитријевић Апис.

Одликовања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Живан Живановић: У Качеру 1914, стр. 216-217, у публикацији „Колубара, цвелики народни календар за преступну 2004. годину“; одломак је пренет из успомена „Србија у ратовима“, Београд 1958.

Литература[уреди]

  • Миленовић, Миомир (1927). „Драгутин Димитријевић Апис“. Народна енциклопедија. 
  • Душан Савковић, Апис
  • Дејвид Мекензи, Круна српске дипломатије (НИН, 16/06/05)
  • Арчибалд Рајс, Чујте Срби
  • Група аутора, Војни Лексикон, Војноиздавачки Завод, 1981
  • Милан Ж. Живановић, Пуковник Апис, Солунски процес, хиљаду девесто седамнаесте, Београд 1955.
  • Валентин Пикуль, Честь имею!, Москва 1992.
  • Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918.. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :