Turcizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Turcizmi su reči preuzete iz turskog jezika. Posebno su karakteristični za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva (grčki, bošnjački, bugarski, makedonski, srpski, jermenski).

Neke od reči iz arapskog (‏فَاصُولِيَا [fasúliya] - pasulj) i persijskog (div/dēw - div) su preko turskog (fasulye, dev) dospele na Balkan, pa se smatraju turcizmima.

Neki turcizmi: avlija, alat, ala, ada, almanah , at, ajvar, bakar, barjak, baraka, bajat, boja, bubreg, burek, burazer, budala, bunar, bardak , bašta, batal, vala, veđa, čak, čaršav, čarapa, čičak, čelik, česma, čorba, čobanin, ćuskija, ćup, ćufte, ćevap, ćuprija, đulić, ćelav, ćilim, ćorav , dućan, dunja, duvar, div, dugme, duvan, delija, dernek, ekser, džep, džem, džin , fitilj, jastuk, jogurt, jorgovan, jok, jendek, kapija, kapak, kat, katanac , kavga, kajmak, kašika , kijamet, kuršum, komšija, krevet, kula, kutija, kutak, kut, kazan, lakrdija, lampa, majmun, merak, memla, muštikla, mušterija, muštuluk, merdevine, minder, oluk, odaja, ortak, pamuk, papuča, pare, pazar, patlidžan, pekmez, pendžer , pita, rakija, ršum , sanduk, sevap, serdar, sat, ujdurma, šal, šećer, tavan , taban, taze , torba, top, zanat, zejtin, hisar, hajduk, has...[1]

Neke reči se danas u turskom jeziku upotrebljavaju u drugačijem smislu u odnosu na upotrebu u slovenskim jezicima. Osnove turskih reči prilagođene su slovenskom izgovoru te dobijaju i slovenske nastavke. Prisutna je i obratna pojava: da se na slovensku reč dodaje turski nastavak, na primer u rečima bezobraz-luk, seljak-luk, lopov-luk...

Turcizmi su, u okviru slovenskih jezika, najčešći na Balkanu, kod južnoslovenskih naroda. U okviru dijalekata raličitih južnoslovenskih jezika, date a i mnoge druge reči koriste se češće ili ređe. U određenim krajevima, neki turcizmi su arhaizmi, negde su u svakodnevnoj upotrebi i nemaju zamenu u vidu slovenske reči, ili je imaju, ali je ona neprirodna, negde su istorizmi, a negde su sasvim nestali. Reči koje su balkanski narodi primili od Osmanlija su jedan od boljih pokazatelja dominacije turske kulture u odnosu na sve slovenske srednjovekovne. Jezik, muzika ali i drugi elemnti kulture ukazuju na vekovni uticaj orijenta preko Osmanskog carstva na Balkanu.

Izvori[uredi]

  1. ^ Abdulah Škaljić - Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]