Funafuti

Koordinate: 8° 30′ 00″ J; 179° 11′ 00″ I / 8.5° J; 179.183333° I / -8.5; 179.183333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Funafuti
Funafuti
Škola u Funafutiju
Administrativni podaci
DržavaTuvalu
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 4.492
 — gustina1.871,67 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate8° 30′ 00″ J; 179° 11′ 00″ I / 8.5° J; 179.183333° I / -8.5; 179.183333
Površina2,4 km2
Atol Funafuti

Funafuti (engl. Funafuti) je atol, koji je istovremeno i glavni grad pacifičke ostrvske države Tuvalu.[1][2] Broj stanovnika je oko 6,320 (podatak iz 2017),[3] i tako ima više ljudi nego ostatak Tuvalua zajedno, sa približno 60% stanovništva. Polovina stanovništva Tuvalua živi na atolu Funafuti. Površina mu je 2,8 km². Najveće ostrvo atola je Fongafale na istoku.

Sastoji se od uskog pojasa zemlje širokog između 20—400 m (66—1.312 ft), koji okružuje veliku lagunu (Te Namo) dugu 18 km (11 miles) i široku 14 km (9 miles). Prosečna dubina lagune Funafuti je oko 20 fathoms (37 m).[4] Sa površinom od 275 square kilometres (106,2 sq mi), to je daleko najveća laguna u Tuvaluu. Površina 33 ostrva oko atola Funafuti iznosi 2,4 square kilometres (0,9 sq mi); zajedno, oni čine manje od jednog procenta ukupne površine atola. Teretni brodovi mogu ući u Funafutijevu lagunu i pristati u lučkim objektima na Fongafaleu.

Za glavni grad Tuvalua se ponekad kaže da je Fongafal ili Vajaku, ali, zvanično, ceo atol Funafuti je njegov glavni grad,[5] pošto ima jednu vladu koja je odgovorna za ceo atol.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Funafuti ima klimu tropskih prašuma (kako je definisano Kepenovim sistemom klasifikacije klime). Zbog čestih ciklona, ne smatra se da ima ekvatorijalnu klimu. U gradu nema sušne sezone: tokom cele godine padaju velike količine padavina. Funafuti ima u proseku oko 3.500 mm (140 in) padavina godišnje, i nijedan mesec u kome padne manje od 200 mm (7,9 in) kiše. Kao što je uobičajeno u mnogim oblastima sa klimom tropskih prašuma, temperatura se malo razlikuje tokom godine: prosečne dnevne temperature se kreću oko 28 °C (82 °F) tokom cele godine.

Klima Funafutija
1981–2000 za srednju temperaturu; 1936–2000 za ekstremne temperature; 1951–1990 za prosečne padavine; 1947–1990 za prosečne dane padavina; 1961–1990 za prosečnu relativnu vlažnost vazduha; 1978–1990 za srednje dnevne sunčane sate
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 33,8
(92,8) 		34,4
(93,9) 		34,4
(93,9) 		33,2
(91,8) 		33,9
(93) 		33,9
(93) 		32,8
(91) 		32,9
(91,2) 		32,8
(91) 		34,4
(93,9) 		33,9
(93) 		33,9
(93) 		34,4
(93,9)
Maksimum, °C (°F) 30,7
(87,3) 		30,8
(87,4) 		30,6
(87,1) 		31,0
(87,8) 		30,9
(87,6) 		30,6
(87,1) 		30,4
(86,7) 		30,4
(86,7) 		30,7
(87,3) 		31,0
(87,8) 		31,2
(88,2) 		31,0
(87,8) 		30,8
(87,4)
Prosek, °C (°F) 28,2
(82,8) 		28,1
(82,6) 		28,1
(82,6) 		28,2
(82,8) 		28,4
(83,1) 		28,3
(82,9) 		28,1
(82,6) 		28,1
(82,6) 		28,2
(82,8) 		28,2
(82,8) 		28,4
(83,1) 		28,3
(82,9) 		28,2
(82,8)
Minimum, °C (°F) 25,5
(77,9) 		25,3
(77,5) 		25,4
(77,7) 		25,7
(78,3) 		25,8
(78,4) 		25,9
(78,6) 		25,7
(78,3) 		25,8
(78,4) 		25,8
(78,4) 		25,7
(78,3) 		25,8
(78,4) 		25,7
(78,3) 		25,8
(78,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) 22,0
(71,6) 		22,2
(72) 		22,8
(73) 		23,0
(73,4) 		20,5
(68,9) 		23,0
(73,4) 		21,0
(69,8) 		16,1
(61) 		20,0
(68) 		21,0
(69,8) 		22,8
(73) 		22,8
(73) 		16,1
(61)
Količina padavina, mm (in) 413,7
(16,287) 		360,6
(14,197) 		324,3
(12,768) 		255,8
(10,071) 		259,8
(10,228) 		216,6
(8,528) 		253,1
(9,965) 		275,9
(10,862) 		217,5
(8,563) 		266,5
(10,492) 		275,9
(10,862) 		393,9
(15,508) 		3.512,6
(138,291)
Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) 20 19 20 19 18 19 19 18 16 18 17 19 223
Relativna vlažnost, % 82 82 82 82 82 82 83 82 81 81 80 81 82
Sunčani sati — mesečni prosek 179,8 161,0 186,0 201,0 195,3 201,0 195,3 220,1 210,0 232,5 189,0 176,7 2.347,7
Sunčani sati — dnevni prosek 5,8 5,7 6,0 6,7 6,3 6,7 6,3 7,1 7,0 7,5 6,3 5,7 6,4
Izvor: Deutscher Wetterdienst[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

1900, Woman on Funafuti, Tuvalu, then known as Ellice Islands
Žena na Funafutiju; fotografija Harija Kliforda Faseta (1900), američkog fotografa

Usmena istorija Funafutija je da je osnivački predak došao sa Samoe.[7][8][9] Ime jednog od ostrva, Funafala, znači 'pandanus Fune' („Funa“ je reč koja znači „poglavar“ i takođe se nalazi u nazivu atola Funafuti).[10]

Prvi Evropljanin koji je posetio Funafuti bio je Arent Šujler de Pejster. On je bio Amerikanac iz Njujorka, i kapetan naoružanog brigantinskog ili korsarskog broda Rebeka, koji je plovio pod britanskim bojama.[11][12] U maju 1819, de Pejster je prošao kroz južne vode Tuvalua i ugledao Funafuti. Nazvao ga je Elisovo ostrvo, po engleskom političaru Edvardu Elisu, koji je bio član parlamenta Koventrija i vlasnik Rebekinog tereta.[13]

Godine 1841, Istraživačka ekspedicija Sjedinjenih Država, koju je predvodio Čarls Vilks, posetila je Funafuti.[14] Sjedinjene Države su polagale pravo na Funafuti na osnovu Zakona o ostrvima Gvano iz 1856. i tu tvrdnju su zadržale do 1983. godine, kada je stupio na snagu ugovor o prijateljstvu, zaključen 1979. godine.

Tokom 1850-ih, Džon (Džek) O’Brajen je postao prvi Evropljanin koji se nastanio u Tuvaluu. On je postao je trgovac na Funafutiju i oženio se sa Salaj, ćerkom Funafutijevog vrhovnog poglavice.[15][16] Alfred Restio, rodom iz Engleske, živeo je i radio kao trgovac na Funafutiju od jula 1881. do otprilike 1888. ili 1889. godine.[17][18]

Godine 1882, članovi komisije za ribolov SAD posetili su Funafuti da bi istražili formiranje koralnih grebena na pacifičkim atolima, ploveći tamo na USFC Albatrosu. Tokom te posete, Hari Kliford Faset, kapetanov službenik i fotograf, slikao je ljude, zajednice i pejzaž u Funafutiju.[19]

Tomas Endru, fotograf, posetio je Funafuti oko 1885–1886.[20]

Godine 1892, kapetan Dejvis iz HMS Rojalista je dao izveštaj koji opisuje trgovce i trgovačke aktivnosti koje je posmatrao na svakom od ostrva koje je posetio. Dejvis je identifikovao Džeka O’Brajena kao trgovca na Funafutiju,[21] a takođe je prijavljeno da O’Brajen živi na atolu 1896.[22]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Populacija (ist.): Funafuti
Godina
Stanovništvo

Privreda[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Maps of Tuvalu”. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  2. ^ Lal, Andrick. South Pacific Sea Level & Climate Monitoring Project – Funafuti atoll (PDF). SPC Applied Geoscience and Technology Division (SOPAC Division of SPC). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 31. 1. 2014. 
  3. ^ „Population of communities in Tuvalu”. Thomas Brinkhoff. 2017. Pristupljeno 27. 9. 2020. 
  4. ^ Coates, A. (1970). Western Pacific Islands. H.M.S.O. str. 349. 
  5. ^ „Tuvalu country brief”. Australian Department of Foreign Affairs and Trade. mart 2020. Pristupljeno 3. 3. 2020. 
  6. ^ „Klimatafel von Funafuti / Tuvalu (Ellice-Inseln)” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 22. 11. 2016. 
  7. ^ Prof. W. J. Sollas (11. 2. 1897). „The Legendary History of Funafuti” (PDF). Nature. 55: 353—355. 
  8. ^ Talakatoa O'Brien (1983). Tuvalu: A History, Chapter 1, Genesis. Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific and Government of Tuvalu. 
  9. ^ Kennedy, Donald G. (1929). „Field Notes on the Culture of Vaitupu, Ellice Islands”. Journal of the Polynesian Society. 38: 2—5. Arhivirano iz originala 15. 10. 2008. g. Pristupljeno 14. 1. 2012. 
  10. ^ Hedley, Charles (1896). General account of the Atoll of Funafuti (PDF). Australian Museum Memoir 3(2): 1–72. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 9. 2013. 
  11. ^ De Peyster, J. Watts 1821–1907. Military (1776–'79) transactions of Major, afterwards Colonel, 8th or King's foot, Arent Schuyler de Peyster (with details of the discovery of the Ellice and de Peyster Islands in the Pacific Ocean, in May, 1819). Reproduction of original in: Bibliotheque nationale du Quebec. ISBN 0665040512. 
  12. ^ „The De Peysters”. Arhivirano iz originala 3. 7. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  13. ^ Laumua Kofe, Palagi and Pastors, Tuvalu: A History, Ch. 15, Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific and Government of Tuvalu, 1983
  14. ^ Tyler, David B. – 1968 The Wilkes Expedition. The First United States Exploring Expedition (1838–42). Philadelphia: American Philosophical Society
  15. ^ „A Brief History of Tuvalu: Christianity and European Traders”. Tuvaluislands.com. Arhivirano iz originala 13. 8. 2013. g. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  16. ^ Lambert, Sylvester M. „Young woman, member of the O'Brien family, Funafuti, Tuvalu”. Special Collections & Archives, UC San Diego. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 25. 1. 2017. 
  17. ^ Resture, Jane. „Alfred Restieaux Manuscripts – Part 2”. Jane Resture. Arhivirano iz originala 7. 3. 2013. g. Pristupljeno 23. 3. 2013. 
  18. ^ Munro, Doug (1980). „Tom De Wolf's Pacific Venture: The Life History of a Commercial Enterprise in Samoa”. Arhivirano iz originala 2. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 3. 2013. 
  19. ^ „National Archives & Records Administration”. Records of the United States Fish and Wildlife Service, U.S. Arhivirano iz originala 20. 9. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  20. ^ Andrew, Thomas (1886). „Washing Hole Funafuti. From the album: Views in the Pacific Islands”. Collection of Museum of New Zealand (Te Papa). Arhivirano iz originala 11. 4. 2014. g. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  21. ^ Resture, Jane. „TUVALU HISTORY – 'The Davis Diaries' (H.M.S. Royalist, 1892 visit to Ellice Islands under Captain Davis)”. Arhivirano iz originala 30. 8. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  22. ^ Hedley, Charles (1896). „General account of the Atoll of Funafuti” (PDF). Australian Museum Memoir. 3 (2): 1—72. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 9. 2013. 

Literatra[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фунафути&oldid=27684518”