Меланезија
Из Википедија
Меланезија (грч. μελας црн, νησί острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Микронезије и Полинезије. Придев црн се односи на таман тен првобитних становника. Обухвата области источног Пацифика северно и северо-источно од Аустралије.
Реч Меланезија први пут је употребио Жил Димон Дурвил 1832. да означи етничку и географску групу острвских територија која је посебна у односу на Микронезију и Полинезију. Данас је термин прихваћен као географска и геополитичка одредница, иако у погледу становништва Меланезија није хомогена.
Површина Меланезије је 940.000 km² на којој живи око 10,3 милиона становника. Од тога острво Нова Гвинеја чини 84% територије (786.000 km²) и 69% становништва (6,9 милиона).
Садржај |
[уреди] Политичка подела
Меланезија је подељена на следеће нације или територије: Папуа Нова Гвинеја, индонезијски део Нове Гвинеје са околним острвима, Соломонска острва, Вануату, Нова Каледонија (француска територија), Фиџи и острво Норфок (аустралијска територија). Због мешаног меланезијско−полинезијског становништва, постоје дилеме око класификације Фиџија у Меланезијску групу.
[уреди] Становништво
Првобитни становници Меланезије били су Папуанци, а са њима су у контакт дошли Аустронежани, пре око 4000 година. Данас се становништво састоји од ове две расе, њихове мешавине, и досељеника из Индонезије, Индије, Европе и Кине.
У Меланезији се говори око 600−700 језика, што је импресиван број. Томе нарочито доприноси постојање изолованих долина и племена на Новој Гвинеји. Такође, присутан је велики број пиџин језика (мешавине домаћег и језика колонизатора).
Доминантна религија је хришћанство (римокатолицизам и протестантизам).
[уреди] Историја
Током 19−ог века, Меланезију су колонизовали европски народи. Нову Гвинеју су запосели Холанђани, Немци и Британци, Нову Каледонију Французи, Ванауту (Нови Хебриди) су били под заједничком управом Британије и Француске, а остала острва су припала Британији.
Током Другог светског рата, Меланезију су са севера запосели Јапанци, али је њихов продор био заустављен од стране Американаца, крајем 1942., у бици код Гвадалканала (Соломонска острва).
После рата, територије су враћене колонијалним силама, а нове нације су добиле независност у периоду 1970−1980.
[уреди] Привреда
Привреда држава Меланезије се заснива на пољопривреди (рибарство, палмино уље, шећер), рударству (злато, бакар, никл) и туризму.
[уреди] Занимљивости
Банџи скокови су настали као народна традиција на острвима Вануату пре око 1500 година. Скакачи користе дрвене платформе и лијане које везују за чланке. Ови скокови за становнике острва симболизују мужевност и плодност.
 |
Аустралија | Аустралија · Острво Норфок |
 |
Меланезија | Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату |
 |
Микронезија | Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Федералне Државе Микронезије · Науру · Палау |
 |
Полинезија | Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна |
