Тонга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.


Координате: 15°-23,5° јгш, 173°-177° згд

Краљевина Тонга
Kingdom of Tonga
Puleʻanga Fakatuʻi ʻo Tonga
Застава Тонге Грб Тонге
Застава Грб
крилатица: Бог и Тонга су моје наслеђе
Химна
Ko e fasi 'o e tu'i 'o e 'Otu Tonga
Положај Тонге
Главни град Нукуалофа
Службени језик енглески и тонгански
Краљ: Ахоејиту Унуакиотонга Тукуахо
Премијер: Сијалеатаонга Туивакано
Независност: 4. јуна 1970. из британског протектората
Површина  
 - Укупно 748 km² (171)
 - Вода (%) 4
Становништво  
 - 2005.. 112.422 (178)
 - Густина 150/km² 
Валута панга (100 сенита)
Временска зона UTC (UTC+13)
Интернет домен .to
Позивни број +676

Краљевина Тонга је независна држава смештена у истоименом архипелагу јужног дела Тихог океана. Налази се на трећини пута од Новог Зеланда до Хаваја. Тонга се налази јужно од Самое и источно од Фиџија. Тонга је тонганска реч за „југ“.

Тонга је архипелаг од 169 острва, од којих су 96 насељена. Већина острва су корална, док су нека вулканског порекла. Земљотреси су честа појава на Тонги. Највеће острво је Тонгатапу на коме живи 60% становника државе. Ту је и престоница, Нукуалофа.

Острва Тонга се понекад још називају „Пријатељска острва“. Ово име је острвима дао капетан Џејмс Кук кога су становници острва дочекали са добродошлицом.

Историја [уреди]

Већ у 12. веку Тонганци су били познати као морепловци на Пацифику. Неки историчари њихова истраживачка путовања квалификују као оснивање својеврсне империје.

Током 15. и 17, века на острвима је избио грађански рат поглавица. У то доба, до Тонге су стигли први европски истраживачи: Вилем Шоутен 1616, Абел Тасман 1643. и Џејмс Кук 1773, 1774. и 1777.

Принчеви Тонге одају почаст преминулом краљу Тупу IV, 2006.

Тонга је постала краљевина 1845. под влашћу амбициозног младог ратника и говорника Тауфахауа (Tāufaʻāhau). Под западним утицајем, он је прогласио Тонгу за уставну монархију, ослободио феудалне слуге, увео законе и прихватио стил владавине западних монарха. Покрстио се и узео краљевско име Џорџ Тупу I.

Тонга је ступила под протекторат Велике Британије уговором од 18. маја 1900. Британија је на острвима до 1970. била заступљена само преко конзула. Тонга је једина територија на Пацифику која је непрекидно била под влашћу локалног владара.

Године 1970. Тонга презузима пуну независност и придружује се Комонвелту. Јединствен је случај да у Комонвелту Тонга има сопственог наследног монарха, т. ј. да то није Елизабета II. Тонга је постала члан Уједињених нација 1999.

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :