Џонатан Кафу

С Википедије, слободне енциклопедије
Џонатан Кафу
Кафу у дресу Лудогореца
Лични подаци
Пуно име Жонатан Ренато Барбоса[1]
Датум рођења (1991-07-10)10. јул 1991.(32 год.)[2]
Место рођења Пирасикаба, Бразил[2]
Висина 1,75 m[3]
Маса 68 kg[3]
Позиција Крило[4]
Клупске информације
Тренутни клуб
Коринтијанс
Број 28
Јуниорска каријера
Рио Кларо
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2011 Депортиво Бразил
2011 Боависта 1 (0)
2012—2014 15. новембар Пирасикаба 21 (6)
2013 Капивариано 2 (0)
2014 Понте Прета 32 (6)
2015 Сао Пауло 11 (0)
2015 Лудогорец Разград II 2 (1)
2015—2017 Лудогорец Разград 55 (18)
2017—2020 Бордо 22 (2)
2018 → Бордо II 2 (1)
2018—2019 Црвена звезда 7 (2)
2020 Ал Хазем 15 (2)
2020— Коринтијанс 2 (0)
* Датум актуелизовања: 27. новембар 2020.

Жонатан Ренато Барбоса (порт. Jonathan Renato Barbosa; Пирасикаба, 10. јул 1991), познатији као Џонатан Кафу, бразилски је фудбалер који игра на позицији крилног нападача.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Прошавши фудбалску школу клуба Рио Кларо, Кафу је 2009. године прешао у Депортиво Бразил, где је започео своју сениорску каријеру. Две године касније, он је потписао за Боависту, за коју је одиграо само једну утакмицу. Потом се прикључио клубу под називом 15. новембар, из родне Пирасикабе, у ком се задржао у периоду од 2012. до 2014. У међувремену је, 2013. године, краћи период провео на позајмици у Капивариану.[6]

У априлу 2014, Кафу је најављиван као могуће појачање појединих италијанских и јапанских клубова,[7] али је након тога приступио клубу из бразилске Серије Б, Понте Прети, где је наступао до краја календарске године.[8] Почетком 2015, 15. јануара, Кафу је потписао трогодишњи уговор са Сао Паулом.[9]

Лудогорец Разград[уреди | уреди извор]

Дана 27. јула 2015, Кафу је прешао у Лудогорец из Разграда, што је представљало његов први инострани ангажман.[10] Вредност трансфера износила је 6,2 милиона бразилских реала,[11] односно 2,2 милиона евра.[12] По доласку у нови клуб, Кафу је најпре наступао за резервни састав Лудогореца током августа, за који је уписао два наступа у Другој лиги Бугарске, постигавши погодак на утакмици против другог тима Литекса.[13] Такође, за први тим Лудогореца Кафу је дебитовао 12. августа 2015 у Суперкупу Бугарске, против Черно Мореа.[14] Месец дана касније, 12. септембра исте године, Кафу је забележио свој први наступ у бугарском шампионату, против фудбалског клуба Берое из Старе Загоре.[15] Током сезоне 2015/16, Кафу је одиграо 26 утакмица и постигао 8 голова у такмичењима под окриљем Фудбалског савеза Бугарске.[1]

Кафу као играч Лудогореца из Разграда, 2015.

Свој први гол у дресу Лудогореца Кафу је постигао у првој утакмици трећег кола квалификација за Лигу шампиона у сезони 2016/17,[16] против екипе Црвене звезде.[17] Такође, у другој утакмици одиграној у Београду, Кафу је такође био стрелац, нанизавши претходно неколико фудбалера домаћег тима. Лудогорец је касније прошао даље након продужетака, укупним резултатом 4ː6.[18] Пласиравши се у групну фазу такмичења, Кафу је погодио сусретима са Базелом[19] и Арсеналом.[20] Почетком 2017. Кафу је изабран за најбољег страног играча бугарском шампионату за претходну годину.[21] Током сезоне 2016/17, Кафу је постигао 10 погодака на 30 утакмица у Првој лиги Бугарске, док је за Лудогорец забележио укупно 77 наступа и 22 гола у свим такмичењима.[1]

Бордо[уреди | уреди извор]

У августу 2017, Кафу је прешао у Бордо и са клубом потписао четворогодишњи уговор. Вредност трансфера процењена је на 7,5 милиона евра, уз договорене бонусе.[22] Кафу је том приликом изабрао број 22 на дресу.[12] За екипу Бордоа Кафу је дебитовао у другом колу Прве лиге Француске за сезону 2017/18, против екипе Мец, 12. августа.[23] Кафу је током сезоне забележио 20 наступа за екипу Бордоа у такмичењима под окриљем Фудбалског савеза Француске, укључујући 19 утакмица у шампионату и једну у Лига купу Француске.[1] На већини сусрета Кафу је имао статус резервисте, а за Бордо је постигао два гола, против Генгана и Дижона.[24][25] По објављивању спорног снимка на друштвеној мрежи Инстаграм, у ком су учествовали Кафу и његови тадашњи саиграчи Малком (фудбалер) и Отавио, а након пораза на домаћем терену од екипе Кана резултатом 2ː0, фудбалери су кажњени због кршења дисциплине. Тренер Жоселин Гувернек убрзо је смењен, док је капитен екипе, Жереми Тулалан, затражио раскид уговора и недуго затим напустио клуб.[26] У другом делу првенства Кафу је уписао један наступ за први тим, док је за другу екипу одиграо две утакмице, на којима се једном уписао у стрелце.[1]

Црвена звезда (позајмица)[уреди | уреди извор]

Лета 2018. године, Кафу је најављен као могуће појачање Црвена звезда у квалификацијама за Лигу шампиона. У новом клубу представљен је 10. августа исте године, као уступљени играч Бордоа, уз могућност откупа уговора по завршетку сезоне.[4] Његова годишња примања незванично су процењена на 700 хиљада евра,[27] док је према споразуму два клуба Црвена звезда на себе преузела део обавеза око исплате зараде играчу.[28] За екипу Црвене звезде, Кафу је дебитовао у првој утакмици трећег кола квалификација, против Ред бул Салцбурга.[29] Неколико дана касније, Кафу је уписао свој први наступ у Суперлиге Србије, ушавши у игру уместо Славољуба Срнића у 83. минуту сусрета са Чукаричким.[30] Свој први погодак у дресу Црвене звезде Кафу је постигао у победи од 6ː0 над Радником из Сурдулице, 15. септембра 2018. на стадиону Рајко Митић, након асистенције Филипа Стојковића.[31] Неколико дана касније, Кафу је изостављен из протокола за утакмицу првог кола Лиге шампиона, против Наполија, одлуком тренера Владана Милојевића,[32] док је 23. септембра 2018. одиграо свој први Вечити дерби. На терену је провео сат времена, након чега је уместо њега у игру ушао Вељко Симић.[33] На утакмици против екипе Младости из Лучана, 29. септембра 2018, коју је Црвена звезда добила резултатом 2ː1, Кафу је реализовао једанаестерац, претходно изнуђен од стране Стефана Хајдина.[34] Након Кафуовог изостанка са списка путника у Ливерпул на утакмицу против истоименог противника у оквиру трећег кола групне фазе Лиге шампиона, Вечерње новости су писале о суспензији тог играча због незалагања на тренинзима. Исти лист је том приликом навео да је спортски директор Црвене звезде, Митар Мркела, неколико дана касније негирао тврдњу да у екипи има суспендованих и играча ван тренажног процеса.[35]

У најави утакмице против ОФК Бачке, 31. октобра 2018, на порталу Моцартспорт наведено је да је Кафу склоњен из тима после утакмице против Рада, у 12. колу Суперлиге Србије, након које није поздравио навијаче са остатком тима.[36] Кафу је нешто касније, истог дана, изостављен и из комбинације за састав против екипе из Бачке Паланке,[37] што је била трећа узастопна утакмица на којој је остао ван протокола.[38] Кафу се у поставу Црвене звезде вратио на одложеној утакмици осмине финала Купа Србије, против екипе ТСЦ Бачке Тополе, одигране 21. новембра 2018, а играо је до 60. минута, када га је на терену заменио Славољуб Срнић.[39] Након освајања шампионске титуле са Црвеном звездом и окончања такмичарске 2018/19, споразум о уступању је истекао те је Кафу напустио клуб.[40]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Континентално Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Боависта 2011 Кариока А1 1 0 1 0
15. новембар Пирасикаба 2012 Паулиста А1 8 1 8 1
2013 0 0 21[а] 5 21 5
2014 13 5 13 5
Укупно 21 6 21 5 42 11
Капивариано (позајмица) 2013 Паулиста А2 2 0 2 0
Понте Прета 2014 Серија Б Бразила 32 6 1 1 33 7
Сао Пауло 2015 Серија А Бразила 11[б] 0 1[в] 1 12 1
Лудогорец Разград II 2015/16. Друга лига Бугарске 2 1 2 1
Лудогорец Разград Прва лига Бугарске 24 8 1 0 1[г] 0 26 8
2016/17. 30 10 2 0 14[д] 4 46 14
2017/18. 1 0 4[ђ] 0 5 0
Укупно 55 18 3 0 18 4 1 0 77 22
Бордо 2017/18. Прва лига Француске 19 2 0 0 1 0 20 2
2018/19. 0 0 0 0 0 0
Укупно 19 2 0 0 1 0 20 2
Бордо II 2017/18. Пета лига Француске 2 1 2 1
Црвена звезда (позајмица) 2018/19. Суперлига Србије 7 2 1 0 9 2
Каријера 152 36 5 1 22 5 20 5 1 0 200 47

Трофеји и награде[уреди | уреди извор]

Екипно[уреди | уреди извор]

Лудогорец Разград
Црвена звезда

Појединачно[уреди | уреди извор]

  • Најбољи инострани фудбалер у Бугарској 2016.[21]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Приликом потписивања за екипу Црвене звезде, Кафу је изабрао број 22 на дресу, који је носио у претходним клубовима и на тај начин постао први играч у пољу са тим бројем на дресу од почетка 21. века.[43] Број 22 су у клубу пре њега дужили голмани Владимир Дишљенковић, Зоран Бановић, Саша Стаменковић, Милош Весић и Филип Манојловић.[44]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Наступи у Купу Сао Паула
  2. ^ Укључује 9 наступа у Серији А1 Шампионата Паулиста
  3. ^ Наступ у Копа либертадоресу
  4. ^ Односи се на утакмицу Суперкупа Бугарске
  5. ^ Обухвата 12 утакмица и 4 поготка у оквиру квалификација и групне фазе Лиги шампиона, те два наступа у Лиги Европе
  6. ^ Све утакмице одигране су у квалификацијама за Лигу шампиона

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Џонатан Кафу на сајту Soccerway (језик: енглески)
  2. ^ а б „Џонатан Кафу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 27. 08. 2018. 
  3. ^ а б „Jonathan Renato Barbosa CAFU”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 27. 08. 2018. г. Приступљено 27. 08. 2018. 
  4. ^ а б „Кафу стигао у Звезду!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 10. 08. 2018. Приступљено 10. 08. 2018. 
  5. ^ Marković, Nebojša (22. 09. 2018). „Zvezda hoće ‚‚kraj“ trke u septembru! Šta očekujemo od Milojevića u derbiju?”. meridian-sport.com. Приступљено 30. 09. 2018. [мртва веза]
  6. ^ „KAFU ZVANIČNO U ZVEZDI "Fudbaler ne može biti veliki ako ne osvaja trofeje". Блиц. 10. 08. 2018. Приступљено 21. 08. 2018. 
  7. ^ „Cafu recebe proposta para atuar na Itália” [Кафу има могућност да настави каријери у Италији] (на језику: португалски). futebolinterior.com.br. 01. 08. 2014. Архивирано из оригинала 13. 08. 2018. г. Приступљено 13. 08. 2018. 
  8. ^ „Cafu realiza exames e se aproxima de acerto com a Ponte Preta” [Кафу потписује за Понте Прету након лекарских прегледа] (на језику: португалски). ЕСПН Бразил. 08. 04. 2014. Приступљено 13. 08. 2018. 
  9. ^ Leonan, Érico (14. 01. 2015). „Jonathan Cafu é Tricolor” [Џонатан Кафу је „Триколор“] (на језику: португалски). ФК Сао Паоло, званична презентација. Архивирано из оригинала 16. 01. 2015. г. Приступљено 13. 08. 2018. 
  10. ^ „Лудогорец подписа със звезда на Сао Пауло” [Лудогорец потписао са звездом Сао Паола] (на језику: бугарски). ФК Лудогорец, званична презентација. 27. 07. 2015. Приступљено 13. 08. 2018. 
  11. ^ Огнянов, Мартин (01. 05. 2016). „Кафу е струвал 3 милиона лева на Лудогорец” [Кафу је Лудогорец коштао три милиона лева] (на језику: бугарски). novsport.com. Приступљено 13. 08. 2018. 
  12. ^ а б Milos (09. 08. 2017). „Bordo angažovao napadača Ludogoreca!”. sportskenovosti.net. Приступљено 21. 08. 2018. 
  13. ^ „Лудогорец II отнесе Литекс II” [Резервисти Лудогореца бољи од другог тима Литекса] (на језику: бугарски). ФК Лудогорец, званична презентација. 30. 08. 2015. Приступљено 27. 08. 2018. 
  14. ^ „Суперкупа на България” [Суперкуп Бугарске] (на језику: бугарски). Гонг. 12. 09. 2015. Приступљено 27. 08. 2018. 
  15. ^ „Лудогорец си тръгна с точка от Стара Загора” [Лудогорец са бодом из Старе Загоре] (на језику: бугарски). ФК Лудогорец, званична презентација. 13. 09. 2015. Приступљено 27. 08. 2018. 
  16. ^ „Ludogorets, Crvena Zvezda Tied in Champions League Qualifier” [Лудогорец и Црвена звезда ремизирали у трећем колу квалификација за Лигу шампиона] (на језику: енглески). novinite.com. 27. 07. 2016. Приступљено 27. 08. 2018. 
  17. ^ Obrenović, Aleksandar (26. 07. 2016). „Zvezda imala Ludogorec u šaci, ostvaren dobar rezultat!”. sportske.net. Приступљено 27. 08. 2018. 
  18. ^ „Dundalk shock BATE, APOEL leave it late” [Дандок шокирао БАТЕ, АПОЕЛ погађао у надокнади] (на језику: енглески). УЕФА. 02. 08. 2016. Приступљено 13. 08. 2018. 
  19. ^ „LIVE FC Basel - Ludogorets - Champions League” [Лига шампиона уживоː Базел - Лодогорец] (на језику: енглески). Евроспорт. 13. 09. 2016. Приступљено 27. 08. 2018. 
  20. ^ Kajumba, Adrian (02. 11. 2016). „Ludogorets 2-3 Arsenal: Mesut Ozil scores late winner as Gunners reach knockout stages - 5 things we learned” [Лудогорец 2-3 Арсенал: Месут Озил постигао погодак за пролаз Тобџија у нокаут фазу - 5 ствари које смо научили]. Мирор (на језику: енглески). Приступљено 28. 07. 2018. 
  21. ^ а б „Най-желаният от Първа лига е чужденец номер 1” [Најтраженији играч Прве лиге проглашен најбољим странцем] (на језику: бугарски). Спортал. 07. 01. 2017. Приступљено 13. 08. 2018. 
  22. ^ T, E.; D, A. (08. 08. 2017). „Accord Bordeaux-Ludogorets pour Cafu” [Споразум Бордо-Лудогорец за Кафуа] (на језику: француски). Лекип. Приступљено 13. 08. 2018. 
  23. ^ „Bordeaux 2 - 0 Metz - Match Report & Highlights” [Бордо 2 - 0 Мец - Извештај и детаљи са утакмице] (на језику: енглески). skysports.com. 12. 08. 2017. Приступљено 27. 08. 2018. 
  24. ^ „Bordeaux vs. Guingamp - Football Match Summary” [Бордо - Генган, извештај са утакмице] (на језику: енглески). espn.com. 23. 09. 2017. Приступљено 27. 08. 2018. 
  25. ^ „Dijon FCO 3 - 2 Girondins de Bordeaux” (на језику: француски). Прва лига Француске у фудбалу, званична презентација. 01. 12. 2017. Архивирано из оригинала 28. 08. 2018. г. Приступљено 27. 08. 2018. 
  26. ^ Devin, Eric; White, Adam (22. 01. 2018). „Jérémy Toulalan leaves Bordeaux in support of his sacked manager” [Жереми Тулалан одлази из Бордоа у знак подршке бившем менаџеру] (на језику: енглески). Гардијан. Приступљено 30. 09. 2018. 
  27. ^ Marinković, Bojan (08. 08. 2018). „Kafu dolazi u Zvezdu, plata 700.000 evra”. Н1. Архивирано из оригинала 29. 08. 2018. г. Приступљено 28. 08. 2018. 
  28. ^ „Zvezda suspendovala Kafua?!”. mozzartsport.com. 27. 10. 2018. Приступљено 29. 10. 2018. 
  29. ^ T, P. (21. 08. 2018). „Zvezda pretila, Salcburg imao sreće – u Austriji pada odluka o LŠ”. Б92. Приступљено 28. 08. 2018. 
  30. ^ Илијоски, С. (25. 08. 2018). „ЗВЕЗДА СИГУРНА ПРЕД САЛЦБУРГ: Срнић и Гобељић за три бода”. Вечерње новости. Приступљено 28. 08. 2018. 
  31. ^ „Црвена звезда - Радник 6:0”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 15. 09. 2018. Приступљено 16. 09. 2018. 
  32. ^ „KAD SE SLEGNU UTISCI: Zvezda je zadovoljna, a evo šta kažu fudbaleri NAPOLIJA!”. dnevno.rs. 19. 09. 2018. Приступљено 30. 09. 2018. 
  33. ^ Nedeljković, Darjan (23. 09. 2018). „OCENE – ZVEZDA: Kao nikad u Milojevićevoj eri... Kafu sve pogrešio, Jovančićeva stabilnost”. mozzartsport.com. Приступљено 24. 09. 2018. 
  34. ^ Ћоровић, З. (29. 09. 2018). „ПОБЕДА ЗВЕЗДЕ ПРЕД ПУТ У ПАРИЗ: Јовичићев „пројектил“ за три бода”. Вечерње новости. Приступљено 30. 09. 2018. 
  35. ^ Ћоровић, З. (26. 10. 2018). „ГЛАВОБОЉА ЗБОГ КАФУА: Звездин Бразилац није путовао у Ливерпул зато што је био суспендован”. Вечерње новости. Приступљено 27. 10. 2018. 
  36. ^ „Enigma Kafu: Ako ga večeras Milojević ne pusti...”. mozzartsport.com. 31. 10. 2018. Приступљено 31. 10. 2018. 
  37. ^ „SASTAVI: Crvena zvezda - OFK Bačka”. mozzartsport.com. 31. 10. 2018. Приступљено 31. 10. 2018. 
  38. ^ „Кафу завршио мисију у Црвеној звезди, растанак на зиму”. Спортски журнал. 01. 11. 2018. Приступљено 01. 11. 2018. 
  39. ^ „Zvezda u četvrtfinalu Kupa, TSC pokazao “zube” [VIDEO]”. sportskacentrala.com. 21. 11. 2018. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2018. 
  40. ^ а б „GDE JE I ŠTA RADI DŽONATAN KAFU? Osvojio je titulu sa Zvezdom i odmah je ZAPALIO iz Srbije”. srbijadanas.com. 27. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  41. ^ „Jonathan Cafú”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 08. 2018. 
  42. ^ „Jonathan Cafu”. footmercato.net (на језику: француски). Приступљено 29. 08. 2018. 
  43. ^ „Кафу: Не бих био ту да мислим да не можемо до Лиге шампиона”. Спортски журнал. 11. 08. 2018. Приступљено 13. 08. 2018. 
  44. ^ „Crvena Zvezda » Squad 2000-01”. eufo.de. Приступљено 13. 08. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]