Абхазија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 0' СГ Ш 40° 59' ИГД

Република Абхазија
Аҧсны Аҳәынҭқарра
Республика Абхазия
Застава Абхазије Грб Абхазије
Застава Грб
Химна
Победа (химна)
Положај Абхазије
Главни град Сухуми
Службени језик абхаски
руски
Председник: Раул Ҳађимба
Премијер: Беслан Бутба
Независност: Декларација независности 23. јула 1992.
Устав 2. октобра 1999
Независност признала Руска Федерација 26. августа 2008.
Површина  
 - Укупно 8 600 km² (121)
 - Вода (%) 0
Становништво  
 - 2012. 242.862 [1] (181)
 - Густина 64/km² 
Валута Руска рубља (RUB)
Временска зона UTC +3 до +4
Интернет домен .ge .ru
Позивни број +995

Абхазија (абх. Аҧсны, рус. Абха́зия) или службено Република Абхазија (абх. Аҧсны́ Аҳәынҭқа́рра, рус. Республика Абхазия) је фактички независна држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је шест држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату и Тувалу.[2] Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 km² и 215.000 становника.

Географија[уреди]

Кавказ на северу и североистоку земље дели Абхазију од Русије. На истоку и југоистоку Абхазија се граничи са грузијском регијом Самегрело-Земо Сванети а на југу и југозападу излази на Црно море.

Абхазија је изразито планинска земља а клима погодује производњи дувана, чаја, вина и разног воћа. Кроз земљу протиче неколико река од којих су највеће: Кодори, Бзуб, Гхалидзга, Гумиста, Псоу и Ингури. Река Псоу одваја Абхазију од Русије а Ингури чини границу са Грузијом.

Историја[уреди]

У средњем веку, Абхазија је била независна краљевина, а касније независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, постојала је Социјалистичка Совјетска Република Абхазија, као једна од административних јединица Совјетског Савеза.

1931. године, статус Абхазије је деградиран на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике и Абхазија улази у састав Грузијске ССР. Почело је насељавање Абхазије грузијским становништвом, а од 1937. до 1944. је тешко раздобље Беријине страховладе, када се укида абхаски језик и затварају абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989. године Абхазија прогласила независност од Грузије. Те године независност проглашава и Јужна Осетија.

Грузија и Абхазија ратовале су од 1992. до 1993. године, а мањи сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматрају то својим победама јер су de facto одбранили територију своје, тада непризнате, државе.

Краљевина Абхазија око 1000. године

Административна подела[уреди]

Абхазија је подељена на 7 регија (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:

Демографија[уреди]

Етнички Абхази 1864. године

Према попису из 2003. године, Абхазија је имала 215.972 становника, од чега: [3]

Етнички Абхази чине већину у главном граду Абхазије (56,3%), као и у дистриктима Гудаута (78,8%) и Очамчира (76,1%), етнички Јермени чине апсолутну већину у дистрикту Сухуми (61,4%) и релативну већину у дистриктима Гагра (44,1%) и Гулрипш (47,5%), док етнички Грузини чине апсолутну већину у дистрикту Гали (92,6%) и релативну већину у дистрикту Ткуарчал (46,4%).[3]

Абхази су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини, Кабардинци, Черкези и Адигејци.

Религија[уреди]

Религије у Абхазији (По попису из 2001)[4]
хришћанство
  
60,0%
ислам
  
16,0%
паганизам
  
8,0%
ниједна
  
8,0%

Главна религија у Абхазији је хришћанство, у облику православне и Јерменске апостолске цркве.[5]

Градови[уреди]

Сухуми

Градови Абхазије (са приказом броја становника 2009. године): [6]

Референце[уреди]

  1. ^ Абхазијска агенција за статистику http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html
  2. ^ "Tuvalu becomes sixth state to recognize Abkhazia". RIAN., Приступљено 6. 12. 2011.
  3. ^ а б „население абхазии“. Ethno-kavkaz.narod.ru Приступљено 8. 11. 2010.. 
  4. ^ „Population by religion, by province and territory (2001 Census)“. 0.statcan.gc.ca. 25. 1. 2005. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  5. ^ http://www.portal-credo.ru/site/print.php?act=fresh&id=188 Александр Крылов. ЕДИНАЯ ВЕРА АБХАЗСКИХ „ХРИСТИАН“ И „МУСУЛЬМАН“. Особенности религиозного сознания в современной Абхазии.
  6. ^ World Gazetteer: population figures for cities, towns and places


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :