Баваниште
| Баваниште | |
 Православна црква у Баваништу |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Ковин |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 44° 49′ 05" СГШ 20° 52′ 20" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 90,8 km² |
| Надморска висина | 82 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 6106 |
| густина насељености | 67 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26222 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | KO |
  Баваниште
Баваниште на мапи Србије |
|
Координате: 44° 49′ 05" СГШ, 20° 52′ 20" ИГД
Баваниште је место у јужном Банату на територији општине Ковин, јужнобанатски округ, Војводина. Становника има 6.106 према попису из 2002. године, док је према попису из 1991. године имало 6.231 становника. Надморска висина је 82 м. Основна привредна грана је пољопривреда. Најважнија делатност је ратарска производња.
Садржај |
[уреди] Историја
У току историје, Баваниште мења своје име неколико пута.
- Назив места по годинама
- Година:
- 1412. - 1420. Балванис, Balvanus
- 1717. - Балваниште
- 1766. - Баваниште
- 1911. - мађ. Homokbälvänyos
- 1918. – Баваниште
Помиње се у почетку XV века као пустара, која је припадала Ковину (Kewy). Године 1412. даровао је краљ Сигмонд опет вароши Ковину. Насеље је 1428, 1438, и 1440. године још у поседу Ковина.
Баваниште спада у ред старих насеља јужног Баната па и читаве Војводине. Први пут се спомиње 1412. године када се јавља под називом пустара Болванис. Припадало је ковинској жупанији. Године 1428. забележено је као насеље. Покоравањем Баната од стране Турака Баваниште је опустело. Године 1660. на карти су забележена два насеља: Велико и Мало Баваниште. Велике промене (сеобе, ратови, болести) током 18. века битно су утицале на даљи развој Баваништа. На картама 1723. и 1761. године се оба насеља означавају као ненасељена. Међутим, како се насеље одликовало плодним земљиштем, Аустрија је одлучила да се подигне и обнови Баваниште. Тако се 1766. године у Баваниште досељавају Срби претежно из Ковина, Гаја и Дубовца. Број становника у Баваништу је доста варирао. Систематски попис се води од 1869. године. Узроци варирања броја становника су вишеструки. Током 19. века становништво је смањено због колере и других заразних болести, затим због миграција, а у XX веку због ратова, миграција и економских проблема. Највећи број становника 6.836 забележен је 1910. године.
Године 1768. оснива се Црквена парохија, 1772. године помиње се школа, а нова црква подиже се 1778. године. Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потребе школе подигнута је 1831. са две учионице и два учитељска стана. Недељне пијаце одржавале су се редовно од 1854. године, а званичну пијацу добија 1859. Државну пошту добија 1868. године. Школску библиотеку добија 1879, читаоницу 1888, апотеку 1892. године када је избушен и први артешки бунар. "Вероисповедаоно забавиште за децу млађу од 6 година" добило је 1894. године. Исте године изграђена је пруга Ковин - Владимировац - Вршац и отворена је железничка станица.[1]
- Популација кроз историју
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. |
| Становника | 6.120 | 5.613 | 5.988 | 6.680 | 6.836 | 6.025 |
| Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 5.825 |
| Румуна | ? | ? | ? | ? | ? | 3 |
| Немаца | ? | ? | ? | ? | ? | 238 |
| Мађара | ? | ? | ? | ? | ? | 33 |
[уреди] Демографија
У насељу Баваниште живи 4769 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,0 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 1884 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 5.457 | 89,37% | ||
| Роми | 411 | 6,73% | ||
| Мађари | 37 | 0,60% | ||
| Македонци | 36 | 0,58% | ||
| Румуни | 16 | 0,26% | ||
| Југословени | 16 | 0,26% | ||
| Муслимани | 9 | 0,14% | ||
| Хрвати | 8 | 0,13% | ||
| Словаци | 5 | 0,08% | ||
| Бугари | 5 | 0,08% | ||
| Украјинци | 2 | 0,03% | ||
| Словенци | 2 | 0,03% | ||
| Немци | 2 | 0,03% | ||
| Чеси | 1 | 0,01% | ||
| Русини | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 33 | 0,54% | ||
| м | ж | |||
| ? | 7 | 9 | ||
| 80+ | 41 | 78 | ||
| 75-79 | 74 | 119 | ||
| 70-74 | 119 | 196 | ||
| 65-69 | 132 | 199 | ||
| 60-64 | 146 | 160 | ||
| 55-59 | 136 | 132 | ||
| 50-54 | 218 | 219 | ||
| 45-49 | 278 | 247 | ||
| 40-44 | 246 | 214 | ||
| 35-39 | 203 | 189 | ||
| 30-34 | 196 | 178 | ||
| 25-29 | 206 | 175 | ||
| 20-24 | 230 | 231 | ||
| 15-19 | 246 | 203 | ||
| 10-14 | 202 | 206 | ||
| 5-9 | 184 | 163 | ||
| 0-4 | 174 | 150 | ||
| просек | 37.0 | 40.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2478 | 815 | 1447 | 133 | 72 | 11 |
| Женски | 2549 | 519 | 1460 | 478 | 88 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1504 | 646 | - | 1 | 348 | 17 | 89 | 122 | 17 | 69 |
| Женски | 810 | 378 | - | 1 | 95 | 1 | 7 | 126 | 22 | 10 |
| Оба | 2314 | 1024 | - | 2 | 443 | 18 | 96 | 248 | 39 | 79 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 31 | 57 | 28 | 23 | 24 | 6 | - | 25 | |
| Женски | 2 | 17 | 13 | 37 | 72 | 7 | 7 | - | 15 | |
| Оба | 3 | 48 | 70 | 65 | 95 | 31 | 13 | - | 40 |
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:183
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Мапа и раздаљине до најближих насеља
| Насељена места општине Ковин |
|---|
|
Баваниште • Гај • Делиблато • Дубовац • Ковин • Мало Баваниште • Мраморак • Плочица • Скореновац • Шумарак |
