Битка на Црној реци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Црној реци
Део Битољске офанзиве
(Кајмакчалан, Црна река и Битољ)
Бугарски официри на Црној реци у 1917.
Бугарски официри на Црној реци у 1917.
Време: октобар – новембар, 1916.
Локација: Црна река, Македонија
Резултат: тактичка победа Антанте[1][2]
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Србија Србија
Француска Француска
Бугарска Бугарска
Заповедници
Живојин Мишић Тодор Митов
Георги Бољшаков
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
неколико дивизија
француске трупе
8. Тунџа пешадијска дивизија
Губици
тешки тешки
{{{подаци}}}
Српска кампања
Прва аустроугарска офанзива
(ЦерСремБосна)
Друга аустроугарска офанзива
(ДринаМачков камен)
Трећа аустроугарска офанзива
(Колубара)
Тројна инвазија на Србију
(Пад БеоградаМораваОвче ПољеКосовоМојковацАлбанија)
Топлички устанак
Солунски фронт
(ГорничевоКајмакчаланЦрна рекаДобро Поље)

Битка на Црној реци (буг. Битка при завоя на Черна) је била двомесечна битка између армија Бугарске и Антанте. Битка се водила на Солунском фронту током Првог светског рата у октобру и новембру 1916. Након веома тешких борби и тешких губитака на обе стране, Бугари су се повукли из Битоља и 19. новембра и заузели позиције на 5 km северно одакле су касније изводили нападе. Међутим, Антантин улазак у Битољ није имао стратешки значај.[3]

Битка[уреди]

У августу 1916. Бугарска је покренула Леринску операцију. Трупе Антане започеле су контранапад и 2. августа заузеле Кајмакчалан уз велике губитке и наставиле до Битоља. У подручју Црне реке бугарска 8. Тунџа пешадијска дивизија је заузела одбранбене положаје у септембру 1916 и успевала да одоли нападима Антанте. 5. октобра српске трупе су направиле први покушај да пређу реку. Неке од њих су дошле до десне обале али су у контра-нападу враћене. 6. октобра уследио је српски напад код села Добровени и Скочивир али су опет враћени током контранапада. Бугари су заузели село Брод. Срби који су имали супериорност у артиљеријској подрђци нападали су стално. 14. и 15. октобра 1916. године борбе су се наставиле без престанка. Српски притисак се настављао а Бугари су успевали да задрже своје позиције. Током ноћи 15. октобра у једном од тренутака кулминације битке Срби су извели 8 напада који су сви били одбијени. Након тога Срби су се одмарали три дана и 18. октобра прешли су леву страну реке код села Брод и ту су се утврдили. Бугарска армија је извела контра напад који је био одбијен. 23. октобра артиљериска ватра Антанте се појачала. Французи су се борили код Кременице. У следећих недељу дана Бугари су покушавали да их одбаце али безуспешно а српски напади су такође били неуспешни и довели су до масовних губитака у људству на обе стране. Услед недостатка муниције бугарска артиљерија је морала да штеди на гранатама што је имало негативан утицај на морал. 7. новембра антанта је појачала дејства код села Крапе и Полог. Након три дана бугарски губици да су 10. новембра морали да напусте позиције које су преузели Срби. Током уласка у село Полог заробљено је ко 2.000 бугарских војника.[4] 19. новембра Бугари су се повукли из Битоља и заузели позиције на 5 km северно од града на линији Пелистер од коте 1248 до коте 1050.

Након[уреди]

Антанта је наставила у својим покушајима да пробије Бугаре на подручју Црне реке у следећих две године али без успеа. Францусли напад на коти 1248 (Битка на црвеном зиду) је био безуспешан. Бугари су држали позиције до пробоја Солунског фронта у бици на Добром пољу 15. септембра 1918.

Референце[уреди]

  1. ^ Todorov Kosta, Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman , pp. 95.
  2. ^ Strachan, Hew, The Oxford illustrated history of the First World War, (Oxford University Press, 1998), 75.
  3. ^ Mann, Arthur James (1920). The Salonika Front. A. & C. Black. 
  4. ^ http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564 Милисав Секулић:Образовање Солунског фронта

Литература[уреди]

  • Mann, Arthur James (1920). The Salonika Front. A. & C. Black. 
  • Недев, Н., България в световната война (1915—1918), София, 2001, Издателство „Анико“. ISBN 978-954-90700-3-3.
  • Атанасов, Щ. и др. Българското военно изкуство през капитализма, София, 1959, Държавно военно издателство при МНО
  • Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918.. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.