Битка на Овчем Пољу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Овчем пољу
Део Српске кампање
Пошаљи фотографију
Време: 19.октобар24. октобар 1914.
Локација: Македонија
Резултат: Повлачење српских трупа
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
{{{страна1}}} {{{страна2}}}
Заповедници
Дамјан Поповић Георгије Тодоров
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Трупе нове области 2. армија
Губици
{{{подаци}}}
Српска кампања
Прва аустроугарска офанзива
(ЦерСремБосна)
Друга аустроугарска офанзива
(ДринаМачков камен)
Трећа аустроугарска офанзива
(Колубара)
Тројна инвазија на Србију
(Пад БеоградаМораваОвче ПољеКосовоМојковацАлбанија)
Топлички устанак
Солунски фронт
(ГорничевоКајмакчаланЦрна рекаДобро Поље)

Позадина[уреди]

Бугарска је објавила мобилизацију 22. септембра 1915. године и српска Врховна команда направила нови операциони план. Према том плану одређено је да се држи еластична одбрана на северном и источном фонту. Тако је према Бугарској српска војска била распоређена:

  • Тимочка војска, командант генерал Илија Гојковић - држала је фронт од ушћа Тимока до Миџора са 9 батаљона и 88 топова.
  • Друга армија, командант војвода Степа Степановић (Тимочка, Моравска, Дунавска дивизија првог позива и Коњичка дивизија са 136 топова)- фронт од Миџор до Дашчаног кладенца
  • Власински одред, командант пуковник Милован Плазина - држао је фронт од Дашчаног кладенца до Патарица са 10 батаљона и 14 топова
  • Трупе нове области, командант генерал Дамјан Поповић (Вардарска и Брегалничка дивизија) - фронт од Патарице до Дојрана и три мања одреда према Албанија са укупно 78 топова

Бугарска офанзива[уреди]

Бугарска војска у ноћи између 13. и 14. октобра креће у напад без објаве рата. Бугарска Друга армија је продрла у Јужну Србију (Македонија). Брегалничка дивизија првог позива није могла да заустави далеко јачу бугарску Другу армију и до 20. октобра бугарска Друга армија стигла је до Куманова и Велеса. Скопље је пало у руке бугарске војске 23. октобра 1915. године. Док је уз помоћ побуњених Албанаца који су ударили у позадину српске војске, бугарска војска заузела Качаничку клисуру, 26. октобра 1915. године.

Последице[уреди]

Због оваквог развоја догађаја српска војска је морала да се повлачи преко тешких терена Црне Горе и Албаније.

Литература[уреди]