Церска битка

Српска кампања
	Прва АУ; (Цер • Срем • Босна • Дрина) –; Друга АУ; (Мачков камен • Колубара) –; Тројна инвазија; (Морава • Овче Поље • Косово • Мојковац) –; Топлица –; Солун; (Горничево • Кајмакчалан • Црна река • Добро Поље) –

Време:	16. август – 20. август 1914.
Локација:	Крај Цера
Резултат:	Српска победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:
Цивилне жртве:

Церска битка
	Део Српског фронта
	; Споменик палим јунацима у Текеришу
Време:	16. август – 20. август 1914.
Локација:	Крај Цера
Резултат:	Српска победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
; Аустроугарска	; Краљевина Србија
Заповедници
Оскар Поћорек; Либориус Ритер фон Франк	Степа Степановић; Павле Јуришић
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}}	{{{јединице2}}}
Јачина
200.000	180.000
Губици
600 официра и 23.000 мртвих, рањених, заробљених и несталих војника	259 официра и 16.045 мртвих, рањених, заробљених и несталих војника
	{{{подаци}}}

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Церска битка је знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у којој је српска војска извојевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографији помиње се и као Јадарска битка^[1]^[2], јер су се главне операције одвијале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића.

[уреди] Припреме за битку

Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.

Знајући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву. Процењујући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда је своје снаге распоредила на следећи начин: Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у рејону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армија, под командом генерала Павла Јуришића, штитила је северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовије, док се Ужичка војска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у рејону Ужица, како би контролисала правце који од Вишеграда и Бајине Баште воде долином Западне Мораве.

Насупрот њима, Пета армија Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Бијељина, Зворник, Прибој, Брчко. Шеста армија, под командом генерала Поћорека, била је груписана у рејону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под командом Бем-Ермолија, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала је на Дрини, одлучујући се за северозападни стратегијски правац што је донекле изненадило српску Врховну команду.

Уочавајући стратешку важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армије Степа Степановић израдио је план дејства Друге армије по главном стратешком правцу, као и план садејштва Треће армије и делова Прве армије (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизије).

[уреди] Битка

До првог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи 15. на 16. август између делова 21. аустроугарске дивизије и делова Комбиноване дивизије. У огорченим ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали аустроугарске снаге на повлачење. Међутим, сутрадан ујутро, 9. аустругарска дивизија угрозила је лево крило Комбиноване дивизије и приморала је да се повуче. Фронт се стабилизовао након непосредне интервенције команданта Степе који је увођењем Моравске 1. дивизије одбацио 9. аустроугарску дивизију и заузео Беглук. Коњичка дивизија дејствовала је са снагама Друге армије и Шумадијске 1. дивизије. Повлачење преко Дрине разбијене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.

Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала је команданта Степу, што је битно ојачало и морал савезничке војске.

Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција.

У Церској бици српске снаге изгубиле су више од 16.000 војника, подофицира и официра док су аустроугарски губици износили око 23.000 војника, подофицира и официра. Бројеви представљају збир бројева погинулих, рањених, несталих и заробљених.