Солунско примирје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чланови бугарске комисије Иван Луков, Андреј Љапчев и Симеон Радев за време преговора о примирју у Солуну.

Примирје са Бугарском или Солунско примирје потписано је 29. септембра 1918. на преговорима о примирју у Солуну између Краљевине Бугарске и савезника. Споразум о примирју је проистекао из захтева бугарске владе од 24. септембра за прекидом ватре. Примирје је ефективно окончало бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила, а на бугарском фронту је ступило на снагу у подне 30. септембра. Примирје је регулисало демобилизацију и разоружање бугарских оружаних снага.

Потписници примирја су били француски генерал Франше д' Епере који је заступао Антанту и комисија коју је именовала бугарска влада, а чинили су је генерал Иван Луков (члан главне команде бугарске војске), Андреј Љапчев (члан владе) и Симеон Радев (дипломат). Солунским примирјем Бугарска не само што је изашла из Првог светског рата, него је лишила себе шанси за национално уједињење.

Документ ће остати на снази све до склапања мировног уговора у Неију.

Види још[уреди]