Бриње
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За остале употребе, погледајте чланак Бриње (Рона).
| Бриње | |
|---|---|
| информације | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска жупанија |
| Општина | Бриње |
| Становништво (2001) | 4.108 |
| Географски положај | 45° 03´ СГШ, 15° 13´ ИГД |
| Поштански број | 53620 Бриње |
| Позивни број | +385 53 |
Локација
  Бриње
Бриње на карти Хрватске
|
|
Бриње је насељено место и седиште истоимене општине у Хрватској у Личко-сењској жупанији. Лежи у високој 500 m у крашкој ували Брињског поља (6 km²) између огранака Велебита и Капеле, на Јозефинској цести Карловац—Сењ.
Садржај |
[уреди] Историја
Као први господари Бриња спомињу се Франкопани. Године 1530. су спалили читаву варош, а већ 1537 уступио је Вук Франкопан брињску тврђаву крајишкој војсци. Брињани су учествовали у бројним устанцима крајишника против Крајишких власти. Истакли су се у два устанка 1719, којима је био повод стационирања страних трупа на подручју Крајине и забрана размене соли за брашно. У оба устанка крајишници су постигли деломичан успех: против устаника нису предузимане никакве репресалије, а крајишницима је дато и формално обећање да се њихова права више неће крњити. Из Бриња је потекла иницијатива за нови устанак 1746, у којем су крајишници својом Прокламацијом позвали читав народ Крајине на устанак. Повод устанку је било увођење Регуламента, којим је укинут и последњи остатак крајишке самоуправе (кнезови, нродни судови и др.). Тај устанак је био угушен у крви. У реорганизацији Војне крајине 1764. Бриње је потпало оточачкој, а годину дана касније огулинској регименти.
[уреди] Бриње у НОБ-у
Средином априла 1941. године у Брињу су усташе успоставиле власт, а Италијани гарнизон. Комунисти Бриња и околине су почели припреме за устанак у мају 1941. Крајем јула у околини су основани партизански логори (у Станици, на Свракуши, Паносу и Липовцу), из којих су партизани одлазили у акције на италијанске и усташке патроле, колоне и посаде. Средином септембра изабран је Котарски комитет КП Хрватске, а почетком октобра 1941., Котарски комитет СКОЈ-а за Бриње. У децембру је формирана Брињска партизанска чета, која је у априлу 1942. прерасла у батаљон „Љубица Геровац“. У Водотечу је 18. децембра 1941 изабран Котарски НОО за Бриње. За развој НОБ-а значајна је котарска партијска конференција одржана 3. априла 1942. године. Бриње су 12. априла 1943. ослободиле јединице V оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и у њему је формиран штаб 13. дивизије НОВЈ. Делови немачког 901. моторизованг пука продрли су у Бриње 16. октобра 1943. године. Коначно су га ослободиле јединице 7. дивизије НОВЈ. 6. априла 1945.. године. Народ Бриња и околине масовно је учествовао у НОП-у. Погинуло је више од 650 редољуба хрватске и српске националности, а међу њима и три народна хероја.
[уреди] Културно-историјски споменици
Изнад места су рушевине средњевеконвиог града Сокоца. У фортификативну архитектуру старог насеља (XIV—XVII век), коју граде Франкопани, а од 1536 обнавља Војна крајина (бранич-кула, градска врата, угаоне куле и бастиони), уклапа се и троугла готичка капела Св. Марије (готски портал и сводови, готичка скулптура Богородице с дететом с почетка XV века, Пиета из XV века). У Брињу су и готичка капела Св. Вида из XV века и жупна црква изграђена 1700 године.
[уреди] Становништво
Према попису становништва из 2001. године општина Бриње у 12 насеља има 4108 становника.
Насеља општине су (са бројем становника):
- Бриње - 1.708
- Глибодол - 41
- Језеране - 375
- Криж Каменица - 286
- Крижпоље - 655
- Летинац - 222
- Липице - 254
- Прокике - 122
- Рапаин Кланац - 10
- Стајница - 301
- Водотеч - 98
- Жута Локва - 37
[уреди] Национални састав, 2001.
- Хрвати - 3.760 (91,53)
- Срби - 319 (7,77)
- Македонци - 2
- Руси - 2
- Албанци - 1
- Чеси - 1
- Словенци - 1
- остали - 1
- неопредељени - 13 (0,32)
- непознато - 8 (0,19)
[уреди] Литература
- Ђ. Сабо: Средовјечни градови у Хрватској и Славонији Загреб 1920.
- Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
