Владимир Вернадски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Вернадски

Владимир Иванович Вернадски
Владимир Иванович Вернадски

Општи подаци
Датум рођења 1963.
Датум смрти 1945.
Рад

Владимир Иванович Вернадски (рус. Владимир Иванович Вернадский, укр. Володимир Іванович Вернадський; 12. март 1863 — 6. јануар 1945) је био руски и совјетски научник. Сматра се једним од твораца геохемије, биогеохемије и радиогеологије[1]. Његове идеје о ноосфери су допринеле развоју Руског космизма. Вернадски је радио и у Украјини где је основао Националну академију науке Украјине. Најпознатији је по својој књизи из 1926. године — „Биосфера“, у којој разрађује појам биосфере који је пре њега употребио Едуард Зис (нем. Eduard Suess) 1885. године. У овој књизи он биосферу описује као једну од Земљиних сфера у којој се одигравају сложени процеси обједињени општом историјом хемије атома у оквиру органског и неорганског света. Према њему се друге геосфере одликују равнотежом својстава док се у биосфери јављају жива бића која су сама специфични системи, независни од биосфере, тако да битно мењају њену примарну равнотежу[2]. Године 1943. добија Стаљинову награду.

Биографија[уреди]

Вернадски је рођен 12. марта 1863. године у Санкт Петербургу у Русији, у мешовитом браку оца Украјинца и мајке Рускиње. Године 1885. завршава санктпетербуршки универзитет. Убрзо након завршетка универзитета, одлучује да се бави минералогијом. Прво одлази у Напуљ код кристалографа Скакија (итал. Scacchi) који је био сенилан у то време. Због тога, Вернадски одлази у Немачку код Паула Грота (нем. Paul Heinrich von Groth). Ту је научио да користи модерну опрему, између осталог Гротову машину за оптичко, термално, магнетно, еластично и електрично изучавање кристала, а имао је и могућност рада у физичкој лабораторији професора Зонке који је такође радио на кристализацији.

Вернадски је први популаризовао идеју ноосфере и појму биосфера дао значење које има и данас у научним круговима (иако је сам термин биосфера створио аустријски геолог Едвард Зис).

Према његовом схватању развоја Земље, ноосфера је трећа фаза у развоју планете, после геосфере и биосфере. Као што је појава биосфере (живота) фундаментално изменила геосферу, тако је и појава човека фундаментално изменила биосферу.

Вернадски је био један од првих научника који су признавали да кисеоник, азот и угљен диоксид у атмосфери потичу из биолошких процеса. У двадесетим годинама 20. века објављује рад у коме тврди да живи организми могу да преобликују планету макар у оној мери колико и физичке силе. Његов научни рад је битан пошто је дао основе за развој екологије[3].

Вернадски је био оснивач Украјинске академије наука у Кијеву 1918. године, оснивач Националне библиотеке Украјине. Био је лојалан Русији и био је против независности Украјине и устанка који је трајао од 1917. до 1921. године[4]).

Тридесетих и четрдесетих година 20. века био је надзорник Совјетског атомског пројекта, као један од научника који се најгласније залагао за употребу нуклеарне енергије. Преминуо је 6. јануара 1945.

Његов син Георгиј Владимирович Вернадски (1887-1973) је познати историчар који је емигрирао у САД-

Једна од главних авенија у Москви је добила име по њему, као и Тваријски национални универзитет на Криму (Украјина). Такође један астероид носи име по њему — 2809 Vernadskij.

Извори[уреди]

  1. ^ Samson, Paul R.; Pitt, David C. (1999). The Biosphere and Noosphere Reader: Global Environment, Society, and Change. London: Routledge. ISBN 978-0-415-16644-7. 
  2. ^ Основе екологије; Снежана Пешић, Крагујевац 2008.
  3. ^ S.R. Weart, 2003, The Discovery of Global Warming, Cambridge, Harvard Press
  4. ^ Ігор ГИРИЧ. Вернадський. Між російським і українським берегами

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Владимир Вернадски