Војномедицинска академија

Из Википедије, слободне енциклопедије
ВМА.jpg
Назив
Војномедицинска академија
Основан
2. март 1844.
Земља
Кнежевина Србија Краљевина Србија Краљевина Југославија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Flag of FR Yugoslavia.svg Србија
Начелник
Бригадни генерал, проф. др сц. мед. Маријан Новаковић
Седиште
Београд, Бањица
Адреса
Црнотравска бб

Војномедицинска академија у Београду (скраћено ВМА — латинички изговор је „ве-ем-а“, а устаљено „ве-ме-а“)[1] здравствена је установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у Србији.[2] Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, а зграда установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 27 клиника и 17 института, дијагностичко-поликлинички центар, центар за контролу тровања, траума центар, центар хитне помоћи, центар за трансплантацију органа и костне сржи итд. Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[3]

ВМА има око 2.500 запослених, од чега преко 500 лекара и 160 професора и другог наставног особља. У њој се школује око 400 лекара (на специјалистичким студијама из области медицине, стоматологије, фармације, биохемије, молекуларне биологије, ветерине, физичке хемије и психологије),[4] домаћи и страни студенти, а обавља се и практична настава средњих и виших медицинских школа.

Историјат[уреди]

Грб ВМА из периода ВЈ

Војномедицинска академија је основана указом кнеза Александра Карађорђевића 2. марта 1844. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др Владан Ђорђевић, оснивач српске хирургије. Године 1909. установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рентген, стоматолошким одељењем и сл. Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Након завршетка I светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.[3]

Поликлиника ВМА је почела са радом 1. априла 1930. године, а њен први управник је био санитетски генерал др Сава Поповић. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је Стална болница Прве армије преименована у Главну војну болницу Краљевине Југославије. Године 1948. основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950. установа је поново преименована и добила је назив Војномедицинска академија.

У периоду од 1949. до 1976. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после 1976. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од 1945. до 1962. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици.

Одлуком Владе Србије од 1. јануара 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.[5]

Активности[уреди]

Грб ВМА

Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације ткива и органа. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).

Значајан аспект рада ВМА представља превенција различитих обољења. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.

Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу лекова, као и клиничка и поликлиничка апотека.[3]

Достигнућа[уреди]

Године 1990. на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен генетички инжењеринг, а током 2005. извршена је прва трансплантација јетре са живог даваоца.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), „Речник“, Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, p. 282, ISBN 978-86-7946-079-0 
  2. ^ „Установе Војске Југославије“ Приступљено 1. 3. 2008.. 
  3. ^ а б в „Брендови Србије“ Приступљено 1. 3. 2008.. 
  4. ^ „Излагачи 2007.“ Приступљено 1. 3. 2008.. 
  5. ^ „Не тражимо привилегије“ Приступљено 1. 3. 2008.. 

Спољашње везе[уреди]



Vojnomedicinska Akademija.png Начелници Војномедицинске академије

Херберт Краус (1949-1953) | Саломон Леви (1953-1954) | Херберт Краус (1954-1956) | Иво Краљ (1956-1958) | Томислав Кроња (1959-1971) | Ђорђе Драгић (1971-1979) | Боривој Врачарић (1979-1982) | Владимир Војводић (1982-1988) | Михајло Ђукнић (1989-1992) | Јован Бијелић (1992-1996) | Ацо Јовичић (1996-2001) | Момчило Крговић (2001-2002) |
Зоран Станковић (2002-2005) | Миодраг Јевтић (2005-2011) | Маријан Новаковић (2011-данас)