Вратна (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили други појам из географије, погледајте чланак Вратна (река).
Вратна

Вратна
Вратна

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 316
Положај
Координате 44°22′37″N 22°22′21″E / 44.376923, 22.372499
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 107 m
Вратна на мапи Србије
{{{alt}}}
Вратна
Вратна на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 22′ 37" СГШ, 22° 22′ 21" ИГД

Вратна је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 316 становника (према попису из 1991. било је 451 становника). У близини села се налази манастир Вратна (XIV век), иза кога почиње кањон реке Вратне, познат по својим природним прерастима.


Географске одлике[уреди]

Вратна је сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 33 km северозападно од Неготина. Смештено је на 120 метара надморске висине, на реци Вратни, десној притоци Дунава. Северна географска ширина насеља је 44°22’40”, источна географска дуж 22°22’21”, а површина атара 2.696 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко насеља Јасеница, Штубик и Јабуковац, односно преко насеља Слатина и Уровица.

Историја[уреди]

Насеље је свој назив добило по природним каменим мостовима који се налазе у његовом атару, по њима назив носи и река која протиче испод њих, као и истоимени манастир посвећен Вазнесењу Господњем који потиче из 14. века. Први помен насеља налазимо у турским пописима 1530. године као насеље са 19 кућа, односно 1586. године као насеље са 2 куће. У време аустријске управе 1723. године имало је 90 кућа.

Привреда[уреди]

Земљорадничка задруга у Вратни основана је 1946. године, електричну расвету добија 1953. године, док задружни дом (за чију је изградњу урађен план 1948. године, а изградња започета 1986. године) ни до дана данашњег није завршен. Асфалтни пут Вратна добија 1974, а телефонске везе са светом 1985. године.

Демографија[уреди]

У насељу Вратна живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (47,0 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Данашње насеље обједињује више махала које носе називе по фамилијама. Након Првог светског рата ово насеље је имало следеће фамилије: Страинешти или Ангелоњи (слава Петковица), Иконешти (слава св. Никола), Гогешти и Добросав (слава Митровдан), Динуловићи (слава св. Никола), Ивуце (слава св. Врач), Иринешти (слава Петковица), Погоцињи (слава св. Никола), Ртанешти (слава св. Стефан), Јајицешти (слава св. Никола), Карлани (слава св. Арханђео), Првујеви (слава Петковица), Несторешти (слава св. Алимпије), Његулешти (слава Петковица), Николај (слава св. Стеван), Царан (слава Мала Госпојина), Недељкоњи (слава св. Арханђео), Унгурјани (слава св. Стеван), Стефани (слава св. Никола), Црношоњи (слава св. Никола), Прашке (слава св. Никола), Стојановићи (слава св. Никола), Буљика (слава Петковица), Милићи (слава св. Никола), Миљковићи (слава Петковица), Његоцешти (слава св. Арханђео), Никешти (слава Петковица), Мађар (слава св. Никола), Капуђештени (слава св. Никола), Рабуловићи (слава св. Никола), Јонашоњи (слава Мала Госпојина), Вељкови (слава Петковица), Стојкови (слава Петковица), Барбулешти (слава Петковица), Јоновићи (слава Петковица), Сфија (слава Петковица), Бербек (слава Петковица) и Дејанови (слава Петковица).

Антропогеографским и етнолошким изучавањима насеље је сврстано у влашка насеља. Манастирска слава и заветина насеља је Спасовдан.

Становништво Вратне је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави сточарством и ратарством. Године 1921. Вратна је имала 100 кућа и 366 становника, године 1948. – 136 кућа и 567 становника, а 2002. године 187 кућа и 327 становника. По попису 1981. године на привременом раду у иностранству из овог насеља је било 89 становника.

Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1894. године (од 1957/58. године као подручно одељење школе у Јабуковцу). Школске 2006/2007. године има 15 ученика.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 567 [1]
1953. 565
1961. 604
1971. 558
1981. 554
1991. 451 360
2002. 427 316
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
212 67,08%
Власи
  
81 25,63%
Румуни
  
4 1,26%
Муслимани
  
1 0,31%
Македонци
  
1 0,31%
непознато
  
17 5,37%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]