Видровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Видровац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 822
Положај
Координате 44°16′01″N 22°29′15″E / 44.266833, 22.4875
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 102 m
Видровац на мапи Србије
{{{alt}}}
Видровац
Видровац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 16′ 01" СГШ, 22° 29′ 15" ИГД
Видровац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 822 становника (према попису из 1991. било је 1126 становника).


Демографија[уреди]

У насељу Видровац живи 720 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,8 година (46,5 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 255 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1654 [1]
1953. 1665
1961. 1599
1971. 1435
1981. 1325
1991. 1126 987
2002. 1013 822
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
817 99,39%
Власи
  
3 0,36%
Румуни
  
1 0,12%
непознато
  
0 0,0%


Подаци из Историјског архива Неготин[уреди]

Видровац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 6 km северозападно од Неготина. Смештено је на 150 метара надморске висине, на десној долинској страни Јасеничке реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 16’ 01”, источна географска дуж 22° 29’ 25”, а површина атара 2.608 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.

Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 44 кућа, односно 1586. године као насеље са 30 кућа. На аустријским картама из 1723-1725. године забележено је под називом Видроватз, односно 1736. и 1784. као Ведроватз. Прво насеље било је на месту званом Селиште, са леве стране Јасеничке реке, одакле се касније премешта на место звано Гредина. Данашње насеље се дели на Горњи, Средњи и Доњи крај, антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у српска насеља које је након Првог светског рата имало следеће фамилије: Маткуљани (слава Ђурђевдан), Дојићи (слава Митровдан), Миличићи (слава св. Арханђео), Нејкићи (слава св. Јован), Чепићи и Точићи (слава св. Арханђео), Јагликићи (слава Ђурђевдан), Нујкићи (слава св. Трифун), Јовичићи (слава св. Арханђео), Попаљескићи (слава св. Тома), Бађичи, Деванићи и Срећковићи (слава Оретење), Филиповићи (слава Ђурђевдан), Паковићи (слава св. Арханђео), Давидовићи (слава Ђурђевдан), Пајићи (слава св. Арханђео), Николићи (слава св. Арханђео), Комарчићи (слава св. Трифун), Мисићи и Лазићи (слава Ђурђевдан), Ристићи (слава Митровдан), Јањићи (слава Ђурђевдан), Радуловићи (слава Ђурђевдан), Пауцићи (слава св. Никола), Јововићи (слава св. Трифун), Цукићи (слава св. Арханђео), Шигуловићи (слава св. Стеван), Обретковићи (слава св. Трифун), Ђинђалчићи (слава Обретење и Ђурђевдан), Карађулићи (слава св. Арханђео), Стевановићи (слава св. Стеван), Прцићи (слава св. Никола), Ђокићи (слава Ђурђевдан), Костићи (слава Ђурђевдан), Пајкићи (слава Ваведење), Гиндаковићи (слава Петковица), Стефановићи (слава св. Петка Параскева), Николићи (слава св. Никола), Радуловићи (слава Петковица) и Ђорђевићи (слава св. Петка Параскева).

Заветина насеља је Св. Јован Богослов, док је православни храм у насељу посвећен Св. оцу Николају изграђен 1906. године.

Становништво Видровца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Године 1921. Видровац је имало 334 кућа и 1.574 становника, године 1948 – 388 кућа и 1.654 становника, а 2002. године 344 кућа и 816 становника. Почетком 2007. године на сталном и привременом раду у иностранству било је 154 становника из овог насеља (у Аустрији 80, у Француској 45, у Швајцарској 12, у Немачкој 7, у Сједињеним Америчким Државама 7 и у Италији 3 становника).

Четвороазредна основна школа у насељу постоји од 1872. године (од 1982. године као подручно одељење школе „Вук Караџић“ из Неготина). Школске 2006/2007. године је имала 29 ученика. Земљорадничка задруга у Видровцу је основана 1905. године, задружни дом 1949. године, насеље добија електричну расвету 1958. године, водовод 1970, а телефонске везе са светом 1983. године.


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]