Брестовац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Брестовац.
Брестовац

Panorama Brestovca.jpeg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 355
Положај
Координате 44°10′35″N 22°24′02″E / 44.1765, 22.4005
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 252 m
Брестовац на мапи Србије
{{{alt}}}
Брестовац
Брестовац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 10′ 35" СГШ, 22° 24′ 02" ИГД

Брестовац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 355 становника (према попису из 1991. било је 426 становника).

Подаци из Историјског архива Неготин[уреди]

Брестовац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 15 km југозападно од Неготина. Смештено је на 200 метара надморске висине, на обалама Брестовачког потока, који се са осталим притокама Чубарске реке улива са леве стране у реку Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 02’59” источна географска дужина 22° 24’ 03”, а површина атара 1.993 хектара. Од асфалтног пута Зајечар-Неготин, Брестовац је удаљен 3 km. Насеље се први пут спомиње у турским пописима 15. и 16. века као једно од насеља у турском хасу формираном између 1491. и 1521. године. Приликом турског пописа 1530. године имало је 8 домаћинстава и било једно од најмањих насеља српског говорног подручја на простору Неготинске Крајине. У 18. веку ово насеље се налазило и на аустријским картама под називима: Престоњац (Престоватз) 1718, Брестовац 1736 и Брестовацз 1784. године.

Током свог развоја два пута је мењало месни положај. Првобитно насеље налазило се у Селишту, затим на месту званом Плочник, да би се са тог места преместило у Горњи крај данашњег насеља. У Горњем крају данашњег насеља живе углавном староседелачке породице, док су Доњи крај заузели досељеници. Након Првог светског рата Горњи крај је имао две целине: Јовановића-Јованчевића малу и Ђокића малу, а Доњи крај само једну целину - Паковића или Новаковића малу. У насељу су у то време живеле следеће староседелачке фамилије: Никосавићи (слава св. Јован), Каланци (слава Ђурђевдан), Јовановићи-Јованчевићи (св. Јован), Свилајићи-Буљагићи (слава св. Никола), Ђурђевићи-Ђокинци-Баћићи-Јаковљевићи (слава св. Јован) и Дмитровци (слава св. Илија). Пре 19. века у Брестовац су се доселиле фамилије Станојевићи, Жикићи, Јереминци и Богданчићи (слава св. Никола), као и Луцићи, Ђокићи, Цојинци, Миљковићи, Стевићи, Пејчићи, Наковићи, Новаковићи и Рајковчићи (слава Ђурђевдан), а у 19. веку фамилије Милутинчеви (слава св. Никола), Стојићи (Ђурђевдан), Пајићи (слава Петковица), Трњанци (слава Ђурђевдан) и Маринковићи (слава св. Јован). Заветина насеља - Спасовдан уједно и црквена слава, док је црква посвећена „Вознесењу господњем“ подигнута 1798. године.

Становништво Брестовца је српско (слави Ђурђевдан, св. Јован, св. Николу и Петковицу) и углавном се бави ратарством, сточарством, воћарством и виноградарством. Године 1921. Брестовац је имао 140 кућа и 754 житеља, године 1948. – 177 кућа и 799 становника, а 2002. године 160 кућа и и 356 становника. Основна школа у насељу постоји од 1885. године (подручно одељење школе „Вера Радосављевић“ Неготин).

Брестовац има земљорадничку задругу (од 1900. године), Дом културе „Станко Пауновић“ (од 1976. године), електричну расвету (од 1949. године), водовод (од 1939/40. године), здравствену станицу (од 1956. године), продавицу мешовите робе, асфалтни пут (од 1972. године) и телефонске везе са светом (од 1981. године).

Демографија[уреди]

У насељу Брестовац живи 316 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (54,9 код мушкараца и 55,1 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 799 [1]
1953. 792
1961. 780
1971. 702
1981. 607
1991. 426 420
2002. 365 355
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
347 97,74%
Роми
  
6 1,69%
Црногорци
  
1 0,28%
Хрвати
  
1 0,28%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]