Малајница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Малајница

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 683
Положај
Координате 44°17′43″N 22°23′08″E / 44.2953, 22.3856
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 292 m
Малајница на мапи Србије
{{{alt}}}
Малајница
Малајница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 17′ 43" СГШ, 22° 23′ 08" ИГД
Малајница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 683 становника (према попису из 1991. било је 971 становника).

Порекло становништва[уреди]

Према пореклу ондашње становништво Малајнице са почетка XVX века, може се овако распоредити:

  • Косовско-метохијских досељеника има 63 куће.
  • Влашких струја има 54 куће.
  • Тимочко-браничевских досељеника има 34 куће.
  • Моравско-вардарскких досељеника има 6 куће.
  • Непознате старине има 6 куће.
  • Шопских досељеника има 3 куће.

Демографија[уреди]

У насељу Малајница живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (43,7 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 193 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1244 [1]
1953. 1225
1961. 1227
1971. 1137
1981. 1012
1991. 971 834
2002. 908 683
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
364 53,29%
Власи
  
225 32,94%
Румуни
  
4 0,58%
Хрвати
  
1 0,14%
непознато
  
47 6,88%


Подаци из Историјског архива Неготин[уреди]

Малајница је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 23 км северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 260 метара надморске висине, на долинским странама реке Замне, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о17’ 43”, источна географска дужина 22о 23’ 08”, а површина атара 1.904 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Штубика или преко Дупљана. Први пут је уцртано на Лангеровој карти, почетком 18. века, под називом Миланиз. Касније се помиње и 1784. (под називом Милаонацз), 1807. као Маланиза и 1811. као Малашница. Године 1846. имало је 107, а 1866 – 181 кућу. Данашње насеље је подељено на три краја (Велико Брдо, Пернеће и Мала) и више група родовских кућа. Од октобра 2006. године организовано је у две месне заједнице – Месна заједница Малајница и Месна заједница Дидићи. Након Првог светског рата у насељу су живеле следеће породице: Јонашењи (слава св. Никола), Адамешти (слава Петковица), Никићи (слава св. Никола), Стојићи (слава Ђурђевдан), Колицоњи (слава Петковица), Никулошоњи (слава св. Никола), Вујакоњи (слава Петковица), Дидићи (слава св. Никола), Милешћи (слава Петковица), Богоњи (слава св. Никола), Добросавоњи (слава св. Илија), Ђуроњи (слава св. Никола), Икоњи (слава св. Никола), Горешти и Стојкоњи (слава Петковица), Пасаринешти или Думитрашкоњи, Степањони, Стојешти, Потамешти и Иромањи (слава св. Никола), Јоновићи, Драгинешти и Марковићи (слава Мала Госпојина), Моцацешти и Митруешти (слава Петковица), Богданешти (слава св. Никола), Мађарешти или Станићи (слава св. Никола), Унгурјани или Пацикићи (слава св. Никола), Лазоњи (слава Петковица), Цветкоњи (слава Ђурђевдан), Бугарешти (слава св. Никола), Павоњи (слава св. Лука), Аврамови или Аврамешти (слава Мала Госпојина) и Кирице (слава Петковица). Сеоска заветина је Спасовдан. Становништво Малајнице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. је имало 183 кућа и 885 житеља, 1948 - 276 кућа и 1.224 становника, а 2002. године 238 кућа и 678 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (Аустрија, Немачка, Француска, Италија, Словенија) из овог насеља је око 400 становника. Основна школа почела је са радом 1878. године (дограђена 1934. године). Школске 2006/2007. године имала је 30 ученика. Земљорадничка задруга у Малајници је основана 1947. године (као земљорадничка набавно-продајна задруга), изградња Дома културе започета 1960. (завршена 1963. године), пут је направљен 1959/60. (асфалтиран 1975. године), насеље је електрифицирано 1967/68. године, водовод направљен 1976. године, а телефони у насељу уведени од 1969. до 1979. године (коначно 2000/01. године).


Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]