Плавна (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Плавна (вишезначна одредница).
Плавна

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 953
Положај
Координате 44°17′25″N 22°15′25″E / 44.290166, 22.256833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 324 m
Плавна на мапи Србије
{{{alt}}}
Плавна
Плавна на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19307
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 17′ 25" СГШ, 22° 15′ 25" ИГД
Плавна је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 953 становника (према попису из 1991. било је 1127 становника).

Демографија[уреди]

У насељу Плавна живи 788 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (43,1 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 282 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1852 [1]
1953. 1866
1961. 1804
1971. 1641
1981. 1466
1991. 1127 1082
2002. 1087 953
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
710 74,50%
Власи
  
188 19,72%
Југословени
  
6 0,62%
Румуни
  
4 0,41%
Хрвати
  
1 0,10%
непознато
  
10 1,04%


Подаци из Историјског архива Неготин[уреди]

Плавна је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 28 km севернозападно од Неготина. Смештено је на просечно 360 метара надморске висине, на долинским странама реке Замне, с обе стране магистралног пута Неготин-Мајданпек. Северна географска ширина насеља је 44о 17’ 41” источна географска дужина 22о 15’ 41”, а површина атара 5. 764 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем идући од Неготина према Мајданпеку. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења, гробље непознате старости и друго). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 20 кућа. По предању, основано је почетком 18. века. Кроз свој историјски развој имало је различиту насељеност (1783 - 70 кућа, 1846 - 157 кућа, а 1866. године 186 куће). Данашње насеље обједињује више крајева: Центар, Турију, Попадију, Дугачко поље (Појана лунга), Замну и Циганско гробље. По предању, најстарије фамилије у насељу некада су биле: Адамоњи, Савоњи, Цикулани (Цикуловићи), Новакоњи (Новаковићи), Баћичи, Миленкоњи, Степановићи, Фикоњи (Траиловићи), Стараиновићи, Васиљевићи и Буљиге - између два светска рата укупно 40 кућа (слава св. Јован) и Здравкоњи (Ликићи), Младеновићи, Кукуљани, Пидаревићи и Пандурешти - између два светска рата укупно 30 кућа (слава св. Арханђео), као и Његоидешти или Његојевићи - између два светска рата укупно 15 кућа (слава Велика Госпојина). Остале фамилије биле су: Пичитуловићи, Мркоњи (Мркоњићи), Микуљешти, Гицоњи, Судоњи, Луцулоњи, Филиџани и Степановићи - као једна фамилија са 46 кућа (слава св. Никола), Барбуловићи, Богдановићи, Вацићи, Пуцулешти, Журкоњи, Милицани, Петрујкићи, Шегете и Репеџићи - као једна фамилија са 30 кућа (слава Петковица), Војиновићи, Моњићи, Пацићи, Маринкоњи, Брндушани, Крецоешти и Белешти - као једна фамилија са 40 кућа (слава св. Алимпије), Мертићи (слава Петковица), Ницулешти (слава Петковица), Војиновићи и Бађићи (слава Митровдан), Соколани (слава Петковица), Бађићи (слава Митровдан), Новчићи (слава Митровдан), Чергани (Димитријевићи), Танасојкићи и Матејићи (слава Спасовдан), Точакоњи (слава св. Арханђео), Видићи (слава Митровдан), Рошулани (слава св. Арханђео), Коловићи (слава св. Алимпије), Чокоњари (Матејићи) (слава Митровдан), Николићи (слава св. Никола), Ђорђевићи (слава св. Ђорђе), Мосори (слава св. Никола), Србу (слава Велика Госпојина), Илићи (слава Петковица), Јовановићи (слава Петковица), Ружићи (слава Петковица), Трајковићи (слава св. Никола), Стевановићи (слава св. Никола), Јекићи (слава Петковица), Драгинешти (слава Петковица) и Маринковићи (слава св. Арханђео). Заветина насеља је недеља после Свете Тројице. Православни храм посвећен Светој Тројици, чији дан је и црквена слава, подигнут је у насељу 1857. године. Становништво Плавне је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано у влашка насеља. Плавна је 1921. године имала 320 кућа и 1.549 становника, 1948 - 417 кућа и 1.852 становника, а 2002. године 344 кућа и 951 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је 148 становника (углавном у Аустрији и Словенији). Основна школа у насељу је основана 1870. (обновљена 1935.) године. Школска зграда у делу насеља који се назива Центар подигнута је 1906. године, а подручно одељење школе, у делу насеља Турија, 1952/53. године (одељење почело са радом 1959. године). Школске 2006/2007. године школа у Центру је имала 30, а школа у Турији 6 ученика. Земљорадничка задруга у Плавни је основана 1945. године, Дом културе направљен 1949/50. године (реновиран 1986. године), електричну расвету насеље добија 1962/63. године, асфалтни пут 1971. године, водовод 1973/74. године, а телефонске везе са светом 2003. године.


Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]