Речка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Речка

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 469
Положај
Координате 44°08′29″N 22°28′17″E / 44.141333, 22.471333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 197 m
Речка на мапи Србије
{{{alt}}}
Речка
Речка на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 08′ 29" СГШ, 22° 28′ 17" ИГД
Речка је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 469 становника (према попису из 1991. било је 649 становника).

Географија[уреди]

Речка је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 km југозападно од Неготина. Смештено је на просечно 150 метара надморске висине, на долинским странама Сиколске река, леве притоке Тимока. Северна географска ширина насеља је од 44о 08’ 48” источна географска дужина 22о 28’ 28”, а површина атара 2.664 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.

Историја[уреди]

Речка је, по предању, основана почетком 17. или 18. века. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења на Градишту, два Селишта, старо гробље и друго). Током своје историје бележи знатне промене у физиономској и демографској величини (1736. је имала 5 кућа, 1846 - 105 кућа, а 1866. године 156 кућа). Данашње насеље обухвата два краја: Доњи и Горњи крај. У њему су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Рашићи или Гагићи (слава св. Лука), Ђурђевићи (слава Митровдан), Ћутаци, Сретковићи, Николићи или Савчићи (слава Ђурђевдан), Перуникићи (слава св. Лука), Веселиновићи (слава Ђурђевдан), Марготићи (слава св. Јован), Веловићи (слава Ђурђевдан), Радунци, Панићи или Лукићи (слава св. Јован), Величковићи (слава св. Јован), Божиловићи (слава св. Никола), Вучићи (слава св. Јован), Вељковићи (св. Никола), Ивановићи (слава св. Јован), Банковци (слава Митровдан), Босиљкићи (слава Видовдан), Здравковићи (слава Ђурђевдан), Карбуловци (слава св. Лука), Ђукићи (слава св. Арханђео), Тошићи или Влашићи (слава св. Арханђео), Станојевићи (слава св. Врач), Бусићи (слава св. Јован), Џаџићи (слава Ђурђевдан), Јовановићи (слава св. Петка), Пурићи (слава св. Срђа), Боцићи (слава св. Јован) и Барбуловићи (слава св. Параскева). Заветина Речке је Петровдан. Православни храм посвећен Светом Петру и Павлу (црквена слава Петровдан) је подигнут 1901. године. Становништво Речке је српско староседелачко и досељено. Године 1921. Речка је имала 245 кућа и 1.207 становника, 1948. године 295 кућа и 1.235 становника, а 2002. године 245 кућа и 464 становника. У иностранству из овог насеља 2007. године ради 22 становника (у САД, Аустрији и Немачкој ). Основна школа, која је у насељу почела са радом 1847. године, школске 2006/2007. године је имала 14 ученика. Земљорадничка задруга у Речкој је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1964. била је припојена ПК „Крајина " у Неготину, а данас ради самостално. Речка је Дом културе добила 1950. године, електрифицирана је 1953. године, а телефонске везе са светом добила је 1981. године.

Демографија[уреди]

У насељу Речка живи 424 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,8 година (53,1 код мушкараца и 56,3 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1235 [1]
1953. 1250
1961. 1194
1971. 1054
1981. 828
1991. 649 619
2002. 520 469
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
461 98,29%
Бугари
  
3 0,63%
Румуни
  
2 0,42%
Словенци
  
1 0,21%
непознато
  
2 0,42%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]