Самариновац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Самариновац (вишезначна одредница).
Самариновац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 464
Положај
Координате 44°16′04″N 22°33′11″E / 44.267666, 22.553
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 49 m
Самариновац на мапи Србије
{{{alt}}}
Самариновац
Самариновац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 16′ 04" СГШ, 22° 33′ 11" ИГД
Самариновац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 464 становника (према попису из 1991. било је 1021 становника).


Демографија[уреди]

У насељу Самариновац живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,9 година (47,9 код мушкараца и 51,8 код жена). У насељу има 163 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника, који је посебно изражен по почетку распада СФРЈ. Мора да се дода и податак да су у овом насељу становници, и поред званичног пописног податка да су Срби, ипак Власи на српском или Румањ (на матерњем, румунском језику). Политички ломови у Држави су довели и до националне ренесансе код крајинских Влаха. За очекивати је да ће на следећем попису национална стрктура становништва изгледати другачије

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 906 [1]
1953. 935
1961. 908
1971. 990
1981. 1011
1991. 1021 703
2002. 803 464
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
368 79,31%
Власи
  
68 14,65%
Роми
  
7 1,50%
Хрвати
  
1 0,21%
Румуни
  
1 0,21%
Македонци
  
1 0,21%
непознато
  
7 1,50%


Подаци из Историјског архива[уреди]

Самариновац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 5 km северно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на обалама Дупљанске реке, леве притоке Канала Јасеничке реке, са обе стране пута Неготин-Прахово. Северна географска ширина насеља је од 44о 16’ 06”, источна географска дужина 22о 33’ 18”, а површина атара 1.324 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем. Убраја се у стара насеља. Током историје три пута је мењало свој месни положај (Конопљиште, Селиште, па данашње место). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 56 кућа. Године 1586. је имало 42 куће, 1723-1725. (под називом Мариноватз) - 35 кућа, 1736 - 50 кућа, (1784. је забележено као Сумариновацз, а 1811. године као Самариновац), 1846. је имало 75 кућа, а 1866. године 89 кућа. Данашње насеље није подељено на „крајеве“ и „мале“. У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола), Жугравешти (славе св. Стеван и Петковица), Флорићи (славе св. Никола и Петковица), Рајцићи (слава св. Арханђео), Маркулићи (слава Митровдан), Стојковићи и Стојимировићи (слава св. Алимпије), Гимишешти и Савићи (слава Петковица), Барчуешти (слава Ђурђиц), Молцарешти и Чокланешти (слава Петковица), Станојевићи и Станојловићи (слава Петковица), Чумперикићи или Јоновићи (славе св. Никола, св. Јован и св. Арханђео), Бугарчићи (слава св. Никола), Илишкићи или Јанковићи (слава св. Никола), Царани (славе Митровдан и Петковица), Унгурјани или Перићи (слава св. Ђорђе), Вујешти (слава Петковица), Првуловићи (слава Петковица), Уљешти или Петровићи (слава Петковица), Владићи или Николићи (слава св. Арханђео), Адамовићи (слава Мала Госпојина), Брнашеви или Лунгалешти (слава Петковица), Кебин (слава Ђурђевдан), Цонићи (слава св. Василије), Рагушинов (слава Петковица), Добрићи (слава Петковица), Данчике (слава Велика Госпојина), Јапулешти (слава св. Ђорђе и Петковица), Курту (слава св. Никола), Божика (слава св. Ђорђе), Димовићи (слава св. Арханђео), Јанковићи (слава св. Арханђео), Шишко (слава Петковица), Барбуловићи (слава Петковица), Јанковићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава св. Никола), Томићи (слава Петковица) и Ибраин (слава св. Арханђео). Заветине у насељу су Ускрс и Спасовдан. Православни храм посвећен Светој Тројици у Самариновцу освећен је 1936. године. Становништво Самариновца је православно и национално се изјашњава као српско и влашко. Антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. насеље је имало 141 кућу и 742 становника, 1948. године 197 кућа и 906 становника, а 2002. године 226 кућа и 474 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радио 301 становник (углавном у Аустрији и Немачкој). Основна школа је (почела са радом 1892. године) школске 2006/2007. године имала 11 ученика. Земљорадничка задруга у Самариновцу је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Јула 1960. године припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Прахова. Сељачка радна задруга „Крајина“ у Самариновцу је радила од 1949. до 1953. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету насеље добија 1953. године, задружни Дом 1957. године, асфалтни пут и сеоски водовод 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.


Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]