Милошево (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Милошево.
Милошево

Улаз у Милошево
Улаз у Милошево

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 517
Положај
Координате 44°15′15″N 22°31′32″E / 44.254166, 22.5255
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 55 m
Милошево на мапи Србије
{{{alt}}}
Милошево
Милошево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 15′ 15" СГШ, 22° 31′ 32" ИГД

Милошево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 517 становника (према попису из 1991. било је 913 становника).

Подаци из Историјског архива Неготин[уреди]

Милошево је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 4 km северно од Неготина. Смештено је на просечно 55 метара надморске висине, на десној обали канала Јасеничке реке, с обе стране магистралног пута Неготин-Кладово. Северна географска ширина насеља је 44о 15’ 25”, источна географска дужина 22 о 31’ 53”, а површина атара 831 хектар.

Први пут се помиње у турским пописима 1530. године као насеље са 15 кућа, 1586. године је имало 12, 1783 - 80 (влашких) кућа, 1846 -123, 1866 - 54, а 1866. године - 78 кућа. Остаци раније насељености у атару насеља су многобројни (развалине црквице, старо гробље, надгробни споменици са урезаним крстовима и друго). До краја 19. века насеље је носило назив Короглаш (Округлица или Округлаш). Сматра се да су оснивачи насеља Срби са Косова. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај. У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Матићи, Крстићи (слава св. Арханђео и св. Трифун), Пајићи (слава Петковица), Стевановићи, Ђорђевићи (слава св. Арханђео), Недељковићи и Јовичићи (слава св. Трифун), Илићи (слава св. Арханђео), Станковићи (слава св. Арханђео), Рајићи, Рашићи, Рајковићи (слава св. Јован), Петровићи (слава св. Никола и Петковица), Ђорђевићи, „Мађари“ (слава Ђурђевдан), Сочани, Радуловићи и Димитријевићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава св. Ђорђе), Недељковићи (слава св. Никола), Кецуљешти (слава Петковица), Стопљешти (слава Петковица), Черчелани (слава св. Никола), Барбуловићи (слава Митровдан), Танасешти (слава Петковица), Бугари (слава св. Никола), Благојевићи (слава св. Ђорђе), Николићи (слава св. Ђорђе) и Раичићи (слава Петковица).

Сеоска заветина је Спасовдан.

У близини насеља се налази и Короглашки манастир из XV века. Он је једнобродна грађевина моравске школе (по предању саграђена у време цара Душана, због чега се прво звао Душинац или Душица).

Становништво Милошева је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Године 1921. је имало 124 куће и 692 становника, 1948 – 171 кућу и 790 стано вника, а 2002. године – 255 кућа и 517 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је око 150 становника.

Основна школа је основана 1896. (дограђена 1935.) године. Школске 2006/2007. године имала је 5 ученика. Земљорадничка задруга у Малој Каменици је основана је 1935. године (обновљена 1947. године као земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1957. припаја се Земљорадничкој задрузи у Неготину.

Насеље је електрифицирано 1954. године, Дом културе је направљен 1955. године, водовод изграђен 1974. године, асфалт у насељу је урађен 1982, а телефонске везе са светом 1984. године.

Демографија[уреди]

У насељу Милошево живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (44,6 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 790 [1]
1953. 800
1961. 775
1971. 813
1981. 903
1991. 913 640
2002. 902 517
2011. 453
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
405 78,33%
Власи
  
14 2,70%
Румуни
  
4 0,77%
Југословени
  
1 0,19%
непознато
  
92 17,79%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]