Мокрање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мокрање

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 710
Положај
Координате 44°09′17″N 22°32′23″E / 44.154833, 22.539833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 90 m
Мокрање на мапи Србије
{{{alt}}}
Мокрање
Мокрање на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19317
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 09′ 17" СГШ, 22° 32′ 23" ИГД
Мокрање је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 710 становника (према попису из 1991. било је 1140 становника).

Демографија[уреди]

У насељу Мокрање живи 617 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,5 година (48,0 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 245 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Мокрање је 1921. године имало 420 кућа и 1.922 становника, 1948. – 466 кућа и 1.993 становника, а 2002. године 384 кућа и 726 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Немачка и Швајцарска) из овог насеља је око 450 становника. Основна школа у насељу (основана 1867. године) школске 2006/2007. године имала је 22 ученика.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1993 [1]
1953. 1908
1961. 1743
1971. 1409
1981. 1270
1991. 1140 869
2002. 1150 710
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
664 93,52%
Власи
  
15 2,11%
Румуни
  
9 1,26%
Хрвати
  
1 0,14%
Словенци
  
1 0,14%
непознато
  
8 1,12%


О селу[уреди]

У селу су вршена археолошка истраживања и пронађени трагови живота стари 6 хиљада година.[4]

Мокрање је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 10 km јужно од Неготина. Смештено је на долинским странама Сиколске (Мокрањске) реке, леве притоке Тимока, с обе стране асфалтног пута ка Неготину. Површина атара 2.538 хектара.

Припада старим насељима. Наводи се у турско доба као једно од насеља у хасу формираном између 1491. и 1521. и касније (1530. – 34 куће и 1586. – 23 куће). Кроз историју се помиње више пута и бележи променљиву насељеност (1723-1725. као Мокрени, 1783. године већина кућа у њему је „под земљом“ - „бурдељи“, године 1811. помиње се као Мокрања, 1846. је имало 188 кућа, а 1866. године 266 кућа). Од 1900. до 1904. године насеље се звало Миланово, а након тог периода Мокрање.

Данашње насеље обједињује три мале: Горњу, Средњу и Прекоречку малу, од којих се један физиономски део у последњој назива Србија. У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Гавриловићи и Дојчићи (слава св. Трифун), Генчићи (слава св. Никола), Ђуркићи (слава св. Трифун), Пенићи, Милојевићи и Живуловићи (слава св. Никола), Чока (слава Петковица), Гајдуловићи (слава Петковица), Гицоњи (слава св. Арханђео), Трујкићи, Гимешти и Станковићи (слава св. Велика Госпојина), Чокулешти (слава Петковица), Тијанићи (слава св. Арханђео), Петровићи (слава св. Никола), Стојкицој (слава Петковица), Беље, Јовановићи и Стојкочешти (слава св. Арханђео), Труцоњи, Зорићи, Николићи и Ницуловићи (слава Петковица), Курије (слава св. Арханђео), Маричићи (слава св. Арханђео), Кобилановићи и Ницоњи (слава Петковица), Б, цешти (слава Петковица), Даниловићи (слава св. Никола), Поповићи и Владевићи (слава св. Никола), Васиљешти (слава св. Никола), Бикшироњи (слава св. Арханђео), Чобанићи (слава Петковица), Јончешти (слава св. Никола), Станкуловићи (слава св. Јован), Калиновићи (слава Петковица), Фурњиге (слава Петковица), Ротаровићи, Бутуровићи или Костадиновићи (слава Митровдан), Цреткоњи (слава св. Трифун), Прцојевићи (слава св. Никола), Марковићи и Петровићи (слава св. Арханђео), Трајковићи (слава Петковица), Андријешти (слава Петковица), Пауљешти (слава Митровдан), Царани (слава Петковица), Бешкујешти (слава св. Арханђео), Јонашешти или Петровићи (слава св. Никола), Орео (слава Петковица) и Сурчел (слава Петковица).

Сеоска заветина је Ускрс.

У насељу се налази православна црква изграђена 1872. године, посвећена Светој Тројици. Становништво Мокрања је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и влашко (стариначко и досељено). Антропо-географским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Земљорадничка задруга у Мокрању основана 1898. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга), данас ради у саставу задруге у Неготину. У Мокрању је од 1949. до 1953. године радила и Сељачка радна задруга „Стеван Мокрањац“. Електричну расвету насеље добија 1952. године, Дом културе 1953. године, телефонске везе 1977, а водовод 1993. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. ^ Трагови живота од пре 6000 година („Вечерње новости“, 22. октобар 2013)

Литература[уреди]

  • Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ, радник Историјског архива Неготин

Спољашње везе[уреди]