Јабуковац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Јабуковац.
Јабуковац

Споменици страдалима у ратовима, у центру Јабуковца
Споменици страдалима у ратовима, у центру Јабуковца

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 1884
Положај
Координате 44°20′34″N 22°22′30″E / 44.342666, 22.375
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 193 m
Јабуковац на мапи Србије
{{{alt}}}
Јабуковац
Јабуковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19304
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 20′ 34" СГШ, 22° 22′ 30" ИГД

Јабуковац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1884 становника (према попису из 1991. било је 2988 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Јабуковац коју су чинила насељена места: Дупљане, Јабуковац, Малајница, Плавна, Шаркамен, Штубик, Уровица и Вратна. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Неготин.

Географија[уреди]

Јабуковац се налази северозападно од неготинске низије. Налази се на надморској висини од 220 m између атара Дупљана и Мале Каменице на истоку, Уровице на североистоку, Вратне на северу и села Штубика и Малајнице на југу.

Историја[уреди]

Црква у Јабуковцу

Село Јабуковац, према легенди, настало је око „сто година после косовске битке“. Ова легенда има и научне потпоре, јер се Јабуковац први пут помиње у потпису из 1530. године, када има 10 кућа. Село тада припада фетисламској нахији. Фетислам, град у непосредној близини Кладова, је основао Сулејман Величанствени 1542. године, а значи у преводу „заштитник ислама“.

Према казивањима, село је основао „неки Марко“, пребег из Призрена, са синовима Банком и Богојем, населивши се поред неке јабуке. Према томе су Банковићи и Богојевићи најстарије породице у селу.

У Јабуковцу се 27. јула 2007. године, догодило друго по броју жртава масовно убиство у модерној историји Србије када је Никола Радосављевић (39) хицима из ловачке пушке убио девет мештана села, а двоје ранио.

Демографија[уреди]

Улица у Јабуковцу

У насељу Јабуковац живи 1606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (46,5 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 712 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Становници Власи се деле на Унгурјане (дошли из Ердеља и околине) и Царане (дошли из Румуније као земљорадници).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4550 [1]
1953. 4592
1961. 4491
1971. 3886
1981. 3485
1991. 2988 2414
2002. 2756 1884
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.504 79,83%
Власи
  
268 14,22%
Румуни
  
32 1,69%
Југословени
  
4 0,21%
Хрвати
  
1 0,05%
непознато
  
58 3,07%


Преузето из Историјског архива Неготин[уреди]

Јабуковац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 28 km северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 176 метара надморске висине, на долинским странама Скочке реке, леве притоке реке Замне. Северна географска ширина насеља је 44о 20’56” источна географска дужина 22о 22’ 50”, а површина атара 9.729 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Јасенице и Штубика или путем Неготин-Кладово преко насеља Дупљане. О постанку насеља постоје два тумачења - по првом га је крајем 15. века „поред неке дивље јабуке“ заселила једна породица из околине Призрена, а по другом да су га насели „још у турско време“ становници турског утврђења Дуд које се налазило на обали Дунава. Први пут се Јабуковац помиње у турским пописима 16. века (1530 - 10 кућа, 1586 - 17 кућа), затим на аустријским картама почетком 18. века под именом Јабукоњиз (1736 - 34 куће) и касније у 19. веку (1846 – 390 кућа, односно 1866 – 578 кућа). Данашње насеље је подељено на четири краја (Боронга, Доњи, Осоје и Дудаско брдо) и више група родовских кућа. Након Првог светског рата у њему су живеле следеће породице: Богојешти, Банкулешти и Лулалешти (слава св. Јован), Боранге, Станешти, Вујешти, Белегешти и Никешти (слава св. Арханђео), Ђоћешти (слава св. Никола), Ђогешти (слава св. Арханђео), Бранкулешти (слава св. Никола), Андријешти (слава св. Арханђео), Мамаљигешти и Горешти (слава Петковица), Стојкочешти (славе св. Арханђео и Петковица), Гипсари (слава св. Арханђео), Радомирешти и Бобарешти (слава Петковица), Павлићи и Пуљеци (слава св. Арханђео), Бусјоци (слава Петковица), Маманешти (слава св. Арханђео), Клисурешти и Коренцешти (слава Петковица), Ђеновешти (слава св. Никола), Урдешти (слава Петковица), Крторешти (слава св. Никола), Барбуцешти (слава св. Арханђео), Бубуљешти (слава св. Арханђео), Оларешти (слава Петковица), Његоицешти (слава св. Арханђео), Кикиџешти (слава Петковица), Поркарешти (слава св. Арханђео), Казимировићи (слава св. Јован), Добривојешти, Велкуљешти, Трикешти, Кећешти и Филчешти (слава Ђурђевдан), Мерћешти, Живешти и Блендешти (слава Ђурђевдан), Ркуљешти (слава св. Алимпије), Гуренешти (слава св. Стеван), Огњановићи (слава св. Лука), Пулекићи (слава Петковдан), Савковићи, Живковићи и Матићи (слава св. Врач), Србуловићи (слава Петковдан), Крајтаровићи (слава Петковица), Тујкешти, Јаножешти, Кириђешти, Голумбешти и Викешти (слава Мала Госпојина), Танасешти (слава св. Никола), Бабајељи (слава Петровдан), Петрикешти (слава св. Арханђео), Трокешти (слава св. Арханђео), Пупушон (слава св. Арханђео), Јовановићи (слава св. Алимпије), Петровићи (слава св. Никола), Милојковићи (слава Петковица), Ристићи (слава св. Алимпије) и Гроздићи (слава Мала Госпојина). Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Заветина Јабуковца је Спасовдан, док је црква у насељу посвећена Вазнесењу Господњем подигнута 1869. године. Током свог развоја насеље је имало три цркве - стару „од слабог материјала“ коју су запалили Турци, другу за време владе династије Обреновић, и трећу подигнуту 1914. године. Становништво Јабуковца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Године 1921. Јабуковац је имало 443 кућа и 7.948 становника, 1948. – 1118 кућа и 4.550 становника, а 2002. године 1.312 кућа и 1.865 становника. По попису из 1981. године на привременом раду у иностранству из овог насеља наслазио се 461 становник. Од 1890. до 1947. године био је седиште среза, а до 1965. године седиште општине Јабуковачке. Осморазредна основна школа у насељу постоји од 1846. године. Школске 2006/2007. године имала је 153 ученика. Земљорадничка задруга у Јабуковцу основана је 1899. године, електрификација насеља урађена 1959. године, Дом културе изграђен 1950. године, а водовод изграђен 1978. године. Асфалтни пут и телефонске везе са светом Јабуковац добија 1979. године. У Јабуковцу постоји и Добровољно ватрогасно друштво, Фудбалски клуб „Полет“ (основан 1963. године) и Културно-уметничко друштво „Флоричика“ (основано 1970. године).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]