Александровац (Неготин)
-
- За остале употребе, погледајте Александровац (вишезначна одредница).
| Александровац | |
.jpg) Александровац |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 05′ 02" СГШ 22° 34′ 39" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 11.57 km² |
| Надморска висина | 199 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 588 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
  Александровац
Александровац на мапи Србије |
|
Координате: 44° 05′ 02" СГШ, 22° 34′ 39" ИГД
Александровац је насеље у општини Неготин у Борском округу и налази се уз саму границу са Бугарском. Према попису из 2002. било је 588 становника (према попису из 1991. било је 994 становника).
До скора је ово село носило име Злокућа.
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Александровац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 25 km југоисточно од Неготина. Смештено је на десној долинској стране реке Тимок испод узвишења Бели брег (265 m). Северна географска ширина насеља је 43° 2’ 29” источна географска дужина 22° 26’ 24”, а површина атара 1.157 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.
Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1491. односно 1521. године под називом Зокушан (Злокуће). До краја Првог светског рата (1918. године) припадало је Бугарској. У периоду између два светска рата носило је назив Александровац (добијен по краљу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Александру Карађорђевићу), да би стари назив био враћен 1947. године. Од 1980-их поново носи назив Александровац.
Само насеље нема особитих делова већ се одређени крајеви називају по фамилијама (Пашујковићи, Уруковићи, Николићи, Царановићи и др). Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља. Заветина у насељу је Свети Илија.
Становништво Александровца је православно (слави Петковицу, св. Аранђела и св. Николу), приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. У насељу је 1921. године живело 930, а 2002. само 577 житеља. На привременом раду у иностранству из овог насеља се налази 220 становника.
Четвороразредна основна школа у насељу постоји као подручно одељење школе „Момчило Ранковић“ из Рајца. Школске 2006/2007. године има 20 ученика. Насеље има земљорадничку задругу (од 1933. године), електричну расвету (од 1955. године), водовод (од 1975), 2 продавнице мешовите робе, 2 кафића и кабловски ТВ систем (од 1992). Асфалтни пут добија 1977. а телефонске везе са светом од 1986. године.
[уреди] Демографија
У насељу Александровац живи 503 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,0 година (45,3 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Власи | 283 | 48,12% | ||
| Срби | 255 | 43,36% | ||
| Румуни | 18 | 3,06% | ||
| Македонци | 4 | 0,68% | ||
| Бугари | 2 | 0,34% | ||
| непознато | 8 | 1,36% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 2 | ||
| 80+ | 14 | 23 | ||
| 75-79 | 17 | 23 | ||
| 70-74 | 24 | 30 | ||
| 65-69 | 20 | 24 | ||
| 60-64 | 15 | 14 | ||
| 55-59 | 5 | 11 | ||
| 50-54 | 14 | 11 | ||
| 45-49 | 19 | 24 | ||
| 40-44 | 27 | 21 | ||
| 35-39 | 22 | 22 | ||
| 30-34 | 16 | 12 | ||
| 25-29 | 25 | 23 | ||
| 20-24 | 10 | 17 | ||
| 15-19 | 13 | 13 | ||
| 10-14 | 10 | 9 | ||
| 5-9 | 16 | 17 | ||
| 0-4 | 7 | 14 | ||
| просек | 45.3 | 46.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 31 | 175 | 28 | 9 | 2 |
| Женски | 270 | 20 | 178 | 59 | 12 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 140 | 102 | - | - | 1 | - | - | 4 | 1 | 25 |
| Женски | 121 | 114 | - | - | - | 1 | - | 3 | - | 2 |
| Оба | 261 | 216 | - | - | 1 | 1 | - | 7 | 1 | 27 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 1 | - | - | - | - | 2 | |
| Женски | - | - | - | 1 | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 4 | 2 | - | - | - | - | 2 |
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
| Насељена места општине Неготин |
|---|
|
Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик |
