Дукат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Дукат (вишезначна одредница).
Дукат 49-тог дужда, Пиетра Граденига (владао од 1289-1310)

Дукат је средњовековни златни новац који потиче из Венеције. Назив је настао из скраћеног „дукат-ус“ који значи војводство. Раширио се по целој Европи као најтипичнији трговачки златни новац чија је тежона била 3, 49 грама а чистоћа 0, 9866.

Историјат[уреди]

У употреби је од октобра 1284. када је створен под дуждом Јованом Дандолом, а код нас се помиње под краљем Милутином који је био његов савременик. За кратко време, дукат су копирале многе тадашње државе. Први пут се стандардизовано кује у Кристијанији (Christiania - Осло) 1660. године. Јавности најпознатији су Дукати који се кују у Аустријском царству / касније Аустроугарској). Постоје два типа дуката : једноструки/једнокаратни са тежином 3,49 г и тзв. четвороструки/четворокаратни тежине 13,9636 грама. Аустријски Дукат је најчешћа новчана јединица коришћена на просторима југоисточне европе у 19. веку. Чак и послије увођења форинте као званичног средства плаћанја Аустроугарска наставља да кује дукат све до 1915. године до када служи као званично средство плаћања.

Сматра се да је укупан број Дуката произведен крајем 19. века за време Франца Јосифа - преко 60000000. Најчешћи су дукати са годином ковања 1915, на полеђини дуката је грб Аустроугарске а на предњој страни је лик императора Франца Јозефа са вијенцем од ловоровог лишћа. Након Првог светског рата, краљ Александар је по Аустроугарском моделу исковао две серије једноструких Дуката (око 2000000 комада) и једну серију четвороструких дуката (нешто испод 1000000 комада), карактеристично је да се аверс једноструког дуката разликује од аверса четвороструког на коме су приказани краљ и краљица Марија. Седамдесетих година 20. века у Аустрији се почиње поново ковати дукат у изворном облику. Тако да се данас може купити у специјализованим радњама које продају инвестиционо злато.

Како се ковница у Венецији звала цека то се у целој Далмацији дукат звао цекин а у народном говору Шумадије и Поморављу чује се и назив минц или минцаћ од немачке речи ковнице „минцамт“.

Дуго се у стручној литератури шпекулисало да су се и у Србији ковали златни дукати. Познати су били дукати краља Милутина и кнеза Лазара али се испитивањем примјерака закључило да се ради о фалсификатима. У Србији је у употреби био аустријски дукат, све до појаве националног новца тада му је одређена вредност од 12 сребрних динара. У Црној Гори дукат је током 19. века био такође у званичној употреби као средство плаћања. У историји важи дукат као најдуже одржана новчана јединица. Већ се дуго употребљава као накит а неки стари дукати имају и нумизматичку вредност.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дукат