Едуард Херцог

С Википедије, слободне енциклопедије
Едуард Херцог
Едуард Херцог, у својој 35. години живота
Датум рођења(1841-08-01)1. август 1841.
Место рођењаШонгау, Швајцарска
Датум смрти26. март 1924.(1924-03-26) (82 год.)
Место смртиБерн, Шавцарска

Едуард Херцог (нем. Eduard Herzog; Шонгау (нем. Schongau LU), кантон Луцерн, 1. август 1841 — Берн, 26. март 1924) био је први старокатолички бискуп Швајцарске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Едуард Херцог је рођен 1. августа 1841. године у Шонгауу, селу у средишњем делу Швајцарске близу Хохдорфа (нем. Hochdorf (Amt)), у католичкој породици. Отац му је био пољопривреник. Од 1855. је живео у кући свог ујака каноника и професора Јозефа Буркарда Лоја (нем. Josef Burkard Leu) у Луцерну, где је завршио гимназију и почео 1863. године да студира теологију. После ујакове смрти (22. јануара 1865) наставио је студије теолеогије у Тибингену, Фрајбургу и Золотурну. Одмах по завршетку семинарије у Золотурну посвећен је за католичког свештеника 16. марта 1867. године. Био је вероучитељ у Ратхаузену, а након додатног академског усавршавања на Универзитету у Бону, међу осталима и код Франца Хајнриха Ројша (нем. Franz Heinrich Reusch), од јесени 1868. до 1872. године је професор егзегезе (тумачења Библије) и црквене историје у богословији у Луцерну.

Из протеста према догми о непогрешивости папе - екс катедра[1] Херцог покреће са пријатељима априла 1870. године, у току одржавања Првог ватиканског концила, критички часопис Католички глас из Шумских кантона[2]. Часопис је излазио недељно до децембра исте године. Укупно је изашло 37 бројева.

За време Француско-пруског рата (1970. - 1971) Херцог је био војни свештеник у Бернској Јури.

Због прихваћене догме о папиној безгрешности Херцог на немачком старокатоличком конгресу у Келну септембра 1972. раскида односе са Римокатоличком црквом и приступа Хришћанској католичкој цркви Швајцарске као делу Старокатоличког покрета; пише базелском бискупу, под чијом је дијецезом био, отворено опроштајно писмо [3] у коме наводи разлог својих поступака и да је спреман за екскомуникацију. Каже да је

дуго ћутао, али осећао све више, да је недостојно једног човека, чији је позив да у својој околини проповеда хришћанско спасоносно учење, само из љубави према угодном и пријатном животу ћутањем одриче најважније истине.

Херцог прекида са професорским радом у Швајцарској и 27. септембра 1972. бива изабран за пароха старокатоличке парохије у Крефелду у Немачкој, али на предлог Валтера Мунцингера (нем. Walter Munzinger), враћа се 9. марта 1973. у Швајцарску као парохијски свештеник на парохију у Олтену. На парохији у Олтену остаје до 1976. године, мада је 1974. био изабран за професора на управо основаном Католичком теолошком факултету[4], како се тада звао Факултет за старокатоличку теологију Универзитета у Берну. На факултету је предавао егзегезу Новог завета, катихизис и омилитику. (Држао је вежбе из омилитике код проф. др Јакоба Кунца.)

Године 1876. постављен за пароха у Берну при храму Свети Петар и Павле. Исте године је проглашен почасним доктором Универзитета у Берну.

На другој седници националног синода хришћанских католика, одржаној 7. и 8. јуна 1976. у Олтену, Херцог је изабран за првог хришћанско-каталичког (старокатоличког) епископа у Швајцарској. Хиротонисан је 18. септембра 1876. у Цркви Св. Мартина у Рајнфелдену од стране епископа Јозефа Хуберта Рајнкенса (нем. Joseph Hubert Reinkens), старокатоличког бискупа у Бону.

Папа Пије IX је 6. децембра 1876. године је изрекао булу којом је екскомуницирао и анатемисао епископа Херцога.

Епископ Херцог је 1884. године напустио парохију у Берну, коју је као епископ опслуживао, јер је био изабран за ректора (1884.-1885) Универзитета у Бону.

Септембра 1899. године епископ Херцог учествује у Утрехту испред Хришћанске католичке цркве Швајцарске на сабору са старокатоличким бискупима Холандије и Немачке. Том приликом је 24. септембра 1899. основана Утрехтска унија (УУ)[5], која међусобно повезује све старокатоличке цркве у свету.

На предлог Светог синода Српске православне цркве краљ Александар је 1. новембра 1923. године одликовао епископа Херцога највишим орденом Српске цркве - Орденом Св. Саве првог реда.

Епископ Херцог је умро 26. марта 1924. године у Берну.

Дела (избор)[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Са катедре, тј. са меродавног, надлежног места; учено; *екс катедра Петри (лат. ex cathedra Petri) реч са Петрове, тј. папинске столице, која је, по догми објављеној 1870, непогрешива. (Вокабулар - Српски речник)
  2. ^ нем. Katholische Stimme aus den Waldstätten
  3. ^ Базелски бискуп Жан Клод Ежен Лаша (франц. Jean Claude Eugène Lachat) је објавио ово писмо у бернском дневном листу (нем. Der Bund).
  4. ^ Факултет су основале државне власти Кантона Берн 1874. године. Данас на Универзету у Берну постоји Одсек за хришћанску католичку теологију Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2012) (за старокатоличку теологију) у оквиру Теолошког факултета.
  5. ^ Унију су основали епископ Херцог, надбискуп Утрехта, харлемски бискуп, девентерски бискуп и немачки бискуп Рајнкенс.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

--
 старокатолички бискуп Швајцарске
1875—1924.
Адолф Кири
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едуард_Херцог&oldid=27531242”