Енцо Шифо

С Википедије, слободне енциклопедије
Енцо Шифо
Лични подаци
Пуно име Вићенцо Данијеле Шифо
Датум рођења (1966-02-19)19. фебруар 1966. (58 год.)
Место рођења Ла Лувјер, Белгија
Позиција офанзивни везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1987
1987—1988
1988—1989
1989—1991
1991—1993
1993—1997
1997—2000
2000—2001		 Андерлехт
Интер Милано
Бордо
Оксер
Торино
Монако
Андерлехт
Шарлроа		 119
28
24
67
62
91
75
12		 (32)
(4)
(7)
(25)
(16)
(20)
(14)
(3)
Репрезентативна каријера
1984—1998 Белгија 84 (18)
Тренерска каријера
2001—2002
2004—2006
2007—2009
2012—2013
2015—2016		 Шарлроа
Тјубиз
Мускрон
Монс
Белгија до 21

Енцо Шифо (итал. Vincenzo "Enzo" Daniele Scifo; Ла Лувјер, 19. фебруар 1966) бивши је белгијски фудбалер. Након играчке каријере ради као фудбалски тренер.

Kаријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. фебруара 1966. године у Ла Лувјеру, његова породица је италијанског порекла.[1][2][3] Врло брзо је примећен његов таленат за фудбал, због чега су га прозвали „мали Пеле”.[2][4] Са седам година је играо у млађим категоријама нижелигаша Ла Лувијер.[2] Придружио се омладинском тиму најтрофејнијег белгијског клуба Андерлехт девет година касније 1982. године, а после годину дана дебитовао је за први тим клуба.[4]

Након три освојена првенства Белгије у саставу Андерлехта, Шифо је прешао 1987. године у италијански Интер. После неуспешних наступа у Милану, преселио се у Бордо, где је такође разочарао својом игром. Фудбалску каријеру је наставио у Оксеру 1989. године. Вратио се у Италију 1991. године, потписао је уговор са Торином. Са клубом је успео да се пласира у финале Купа УЕФА сезоне 1991/92. После играња у Италији, прелази у Монако, са којим је освојио француско првенство у сезони 1996/97. Вратио се у Андерлехт 1997. године и освојио са тимом своју четврту титулу Белгије. Године 2000. прелази у Шарлроа, али је играчку каријеру завршио за мање од годину дана пошто му је дијагностикован хронични артритис.[5]

Након што је завршио играчку каријеру, Шифо је остао у Шарлроа, радио је као главни тренер једну сезону. Након тога тренирао је белгијске клубове Тјубиз, Мускрон и Монс. У 2015. години постављен је за селектора омладинске фудбалске репрезентације Белгије, а већ наредне године се повукао са места селектора.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Године 1984. дебитовао је за репрезентацију Белгије на утакмици против Мађарске.[6] Као члан репрезентације наступио је на четири Светска првенства у фудбалу 1986, 1990, 1994 и 1998, на којима је одиграо укупно 16 утакмица. Био је у саставу репрезентације на Европском првенству 1984. године које је одржано у Француској. Постигао је укупно 18 голова на 84 утакмице за национални тим.[7]

Успеси[уреди | уреди извор]

Андерлехт[уреди | уреди извор]

Монако[уреди | уреди извор]

Торино[уреди | уреди извор]

Статистике каријере[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Клуб Лига Куп Лига Куп Континентално Укупно
Сезона Клуб Лига Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Белгија Лига Куп Белгије Лига куп Европа Укупно
1983/84 Андерлехт Прва лига Белгије 25 5
1984/85 30 14
1985/86 31 5
1986/87 33 8
Италија Лига Куп Италије Лига куп Европа Укупно
1987/88 Интер Милано[8] Серија А 28 4 10 0 - - 6 1 44 5
Француска Лига Куп Лига куп Европа Укупно
1988/89 Бордо Лига 1 24 7
1989/90 Оксер Лига 1 33 11
1990/91 34 14
Италија Лига Куп Италије Лига куп Европа Укупно
1991/92 Торино[9] Серија А 30 9 5 0 - - 11 2 46 11
1992/93 32 7 6 2 - - 4 0 42 9
Француска Лига Куп Лига куп Европа Укупно
1993/94 Монако Лига 1 31 6
1994/95 11 2
1995/96 34 7
1996/97 15 5
Белгија Лига Куп Белгије Лига куп Европа Укупно
1997/98 Андерлехт Прва лига Белгије 30 4
1998/99 27 8
1999/00 17 2
2000/01 Шарлроа Прва лига Белгије 12 3
Укупно Белгија 205 49
Италија 90 20
Француска 182 52
Укупно 477 121

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Белгија[10]
Година Наступи Голови
1984 8 1
1985 3 1
1986 12 3
1987 4 0
1988 4 0
1989 5 0
1990 9 2
1991 6 3
1992 6 1
1993 5 4
1994 6 0
1995 3 2
1996 4 0
1997 4 0
1998 5 1
Укупно 84 18

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Голови Шифа у дресу са државним грбом.[10]
# Датум Место Противник Резултат Такмичење
1. 17. октобар 1984. Брисел  Албанија 3:1 Квалификације за Светско првенство 1986.
2. 27. март 1985. Брисел  Грчка 2:0 Квалификације за Светско првенство 1986.
3. 8. јун 1986. Толука  Ирак 2:1 Светско првенство 1986.
4. 15. јун 1986. Леон  СССР 4:3 Светско првенство 1986.
5. 10. септембар 1986. Брисел  Република Ирска 2:2 Квалификације за Европско првенство 1988.
6. 26. мај 1990. Брисел  Румунија 2:2 Пријатељска
7. 17. јун 1990. Верона  Уругвај 3:1 Светско првенство 1990.
8. 27. фебруар 1991. Брисел  Луксембург 3:0 Квалификације за Европско првенство 1992.
9. 11. септембар 1991. Луксембург  Луксембург 2:0 Квалификације за Европско првенство 1992.
10. 9. октобар 1991. Секешфехервар  Мађарска 2:0 Пријатељска
11. 25. март 1992. Париз  Француска 3:3 Пријатељска
12. 13. фебруар 1993. Никозија  Кипар 3:0 Квалификације за Светско првенство 1994.
13. 3:0
14. 22. мај 1993. Брисел  Фарска Острва 3:0 Квалификације за Светско првенство 1994.r
15. 13. октобар 1993. Букурешт  Румунија 1:2 Квалификације за Светско првенство 1994.
16. 7. јун 1995. Скопље  Северна Македонија 5:0 Квалификације за Европско првенство 1996.
17. 5:0
18. 6. јун 1998. Брисел  Парагвај 1:0 Пријатељска

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Emanuela Audisio (23. 4. 1987). repubblica.it, ур. „Italiano per forza”. Приступљено 26. 1. 2017. 
  2. ^ а б в „Scifo, a Red Devil with divine gifts”. FIFA. Архивирано из оригинала 30. 06. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  3. ^ „Enzo SCIFO”. FIFA. Архивирано из оригинала 08. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  4. ^ а б „Planet World Cup – Legends – Enzo Scifo”. Приступљено 14. 10. 2015. 
  5. ^ „WM-Rekordspieler, Platz 19: Enzo Scifo: Der „rote Teufel“ tanzte viermal auf der WM-Bühne”. Приступљено 14. 10. 2015. 
  6. ^ „SCIFO, Vincenzo (Enzo)”. Treccani: Enciclopedia dello Sport (на језику: Italian). 2002. Приступљено 3. 1. 2017. 
  7. ^ Енцо Шифо на national-football-teams.com
  8. ^ „Archivio.inter.it”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено 10. 06. 2020. 
  9. ^ Archiviotoro.it Архивирано 2012-04-02 на сајту Wayback Machine
  10. ^ а б Karel Stokkermans (16. 5. 2013). „Vincenzo "Enzo" Scifo – International Appearances”. RSSSF.com. Приступљено 3. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енцо_Шифо&oldid=26878673”