Луксембург (град)

Луксембург лукс. Lëtzebuerg
Поглед на град
Основни подаци
Држава	Луксембург
Округ	Округ Луксмебург
Кантон	Кантон Луксембург
Становништво
Становништво	91.857 (2010)
Густина становништва	1.785 ст/km²
Положај
Координате	49°36′41″N 6°07′51″E
Надморска висина	230-402 m
Површина	51,46 km²
Луксембург Луксембург на мапи Луксембурга
Остали подаци
Градоначелник	Гзавије Бетел (од 2011)
Веб-страна	vdl.lu

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, фр. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2010. има 91.857 становника.

Луксембург је важан финасијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Географија

Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу река Алзет и Петрус. Простире се на 51,24 км².

Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.

Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.

Становништво, језик и вероисповест

Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.

Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из порајнских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.

Већина становника су католици.

Демографија

Попис 15. фебруара 2010:

Националност	Популација	%
- Луксембуржани	35.534	46,34%
- Португалци	12.565	16,38%
- Французи	6.558	8,55%
- Италијани	5.052	6,59%
- Белгијанци	2.803	3,66%
- Немци	2.307	3,01%
- Срби	2.144	2,80%
- Холанђани	9.725	12,68%

Историја града

У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.

Знаменитости

• Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
• Градско утврђење
• Палата великог војводе
• Ратни споменик „Gëlle Fra“
• Манастир Нојминстер (Neumünster)
• Оружана палата
• Адолфов мост
• Градска кућа

Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.

У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.

Привреда

Управна зграда компаније Арцелор Митал

Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).

Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.

Спољашње везе

• Званична презентација
• Туристичка презентација