Битка код Сенте

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 56′ 0″ СГ Ш, 20° 5′ 0″ ИГД

Битка Сенте
Део великог турског рата
План битке код Сенте 11. септембра 1697
План битке код Сенте 11. септембра 1697
Време: 11. септембар 1697.
Локација: Сента, данашња Србија
Резултат: Аустријска победа
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Застава Светог римског царства Свето римско царство
Хабзбуршка монархија Краљевина Угарска
Ottoman flag Османско царство
Заповедници
Еуген Савојски
Јован Текелија
Мустафа II
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
40.000 60.000
Губици
2.000 мртвих 30.000 мртвих
{{{подаци}}}

У току Великог турског рата (16831699) у близини Сенте 11. септембра 1697. одиграла се велика битка између аустријске и турске војске. Аустријска војска под командом Еугена Савојског нанела је тежак пораз турској војсци којом је командовао султан Мустафа II.

Прилике пред битку[уреди]

Тадашња ситуација у току рата наговештавала је сигурну Турску победу јер је велики број аустријских снага био на Рајни и у Италији.

Предузимајући нов поход против Аустрије, како би вратила изгубљене територије у средњој Европи, турска војска (60.000) прешла је Дунав 19. августа код Београда и Панчева и Тису код Титела и до 1. септембра избила код Ковиља. Пошто је одустао од планираног похода на Петроварадин, Мустафа II, кренуо је према Сегедину и код Сенте започео прелаз преко Тисе пребацивајући артиљерију и крупан пртљаг.

Примивши извештај да Турска војска прелази Тису Еуген Савојски је убрзао марш. У четири сата поподне читава Аустријска војска је била спремна за битку.

Ток битке[уреди]

Еуген Савојски одлучио је да са 40.000 људи изврши обухватни напад на турски мостобран са 43 пешадијска батаљона и 48 топова у центру, 4 пешадијска батаљона, 53 ескадрона коњице и два топа на десном и 4 пешадијска батаљона, 59 ескадрона и 10 топова на левом крилу. Турска војска је наставила повлачење преко Тисе.

Битка је почела турском артиљеријском ватром на аустријски центар који је био у нападу у тренутку када је био у домету топова. Два сата касније напало је и лево крило аустријске војске. Продор турске коњице дуж реке био је пресечен. Десно крило и центар под јаком пушчаном ватром напредовала је даље. Аустријске снаге левог крила продрле су у центар мостобрана и заузеле место прелаза. Тада је окруженој турској војсци на малом простору нанет страховит пораз. Многи Турци покушали су да нађу спас препливавајући Тису али су се подавили у њој.

У овој бици погинуло је 27 паша. Поред њих убијени су јаничарски ага и велики везир. Док је султан успео са 2.000 коњаника да побегне у Темишвар.

Последице битке[уреди]

Споменик на битку код Сенте 1697.

Аустријски плен износио је 72 топа, 52.400 ђулади, 553 бомбе, 505 буради барута, 48 пари таламбаса, 500 добоша, 86 застава, 400 малих застава, 7 коњских репова, 6.000 кола натоварених муницијом и намирницама, 5.000 коња, 6.000 камила, 12.000 волова и бивола. Остало је препуштено као плен војницима.

Победа код Сенте пресудно је утицала на исход тог похода већ и на рат у целини. Овом победом Аустрија је створила повољне услове за Карловачки мир 1699. године.

Према аустријским подацима у бици код Сенте погинуло је 30.000 турских војника и око 2000 аустријских војника.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]