Игњат Јоб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Игњат Јоб

Игњат Јоб сликар
Игњат Јоб сликар

Информације
Датум рођења 28. март 1895.
Место рођења Дубровник (Аустроугарска Аустроугарска монархија)
Датум смрти 28. април 1936.
Место смрти Загреб (Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Дела

Игњат Јоб (Дубровник, 28. март 1895Загреб, 28. април 1936) је био југословенски сликар.

Биографија[уреди]

Рођен је 1895. године у Дубровнику. У Дубровнику је похађао школу, коју је прекинуо 1910. године. Аустријске власти га хапсе због национализма 1914. године (старији брат му је погинуо као добровољац у српској војсци за време Првог светског рата) и смештају у затвор у Шибенику, а касније у душевну болницу. Боравак у менталној установи извршиће велики утицај на Игњата Јоба и његову уметност.

Године 1917. долази у Загреб где се уписује у Вишу школу за уметност и обрт. Неко време борави у Риму и на Каприју. Године 1923. оженио се Живком Цветковић, са којом је живео на Лопуду, а затим, од 1924. у Београду, где се дружио са тамошњим сликарима - модернистима, највише са Петром Добровићем.

Године 1925. оболео је од туберкулозе па је лето провео на Овчару, па се потом са породицом преселио у село Кулину испод Јастрепца недалеко од Крушевца. Тамо је, у малом формату, по сећању обрађивао приморске теме. У Кулини му је умрла и тек рођена ћерка. Године 1927. је у Шибенику, а од 1928. у Супетру на Брачу где полако његов стил почиње да личи на стил Ван Гога.

Прву самосталну изложбу у Сплиту, имао је 1929. године, која је привукла пуно пажње, али је изазвала и негативне реакције. Његова следеће самостална изложба у Галић салону у Сплиту показала је да се његов стил развио ка експресионизму. Између 1934. и 1935. живео је у Београду и Загребу, а затим и у Супетару.

Игњат Јоб један је од представника колористичког водећег стила у српској уметности тридесетих година 20. века. Међутим, Јоб се издваја од других по избору тема и мотива. Реч је о призорима који по маштовитости и необичним ситуацијама одударају од смиреног и озбиљног представљања детаља из свакодневног живота, какво се може видети на сликама његових савременика. Најплоднија уметникова стваралачка фаза везана је за Шибеник и Брач. На представама приморских мотива дошао је до пуног изражаја његов талент.

Умро је 1936. године у Загребу у својој 41. години живота[1][2][3].

Група „Облик“[уреди]

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јул 1932. године.

Јавне колекције[уреди]

Слике Игњата Јоба се налазе изложене у следећим јавним колекцијама:

Галерија[уреди]

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Игњат Јоб, Биографија
  2. ^ Протић, Б. Миодраг (1970.). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на ((sr))). YU-Београд: Нолит, 175 страна
  3. ^ Зидић, Игор (2007.). Игњат јоб-од трауматског и магичног реализма ка визионарном и оргијастичком рукопису егзистенције (на ((ср))). Ровињ: Галерија Адрис, 48 страна

Литература[уреди]

  • Протић, Б. Миодраг (1970) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 175 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973) (на ((sr))). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 
  • Zidić, Igor (2007) (на ((sr))). IGNJAT JOB-OD TRAUMATSKOG I MAGIČNOG REALIZMA KA VIZIONARNOM I ORGIJASTIČKOM RUKOPISU EGZISTENCIJE. Rovinj: Galerija Adris. стр. 48 strana. 
  • Job, Ignjat; Stojan Ćelić (1959) (на ((sr))). Ignjat Job-Slikari i vajari. Beograd: Prosveta. 


Спољашње везе[уреди]