Приморско-крајишка област
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Приморско-крајишка област | |
|---|---|
| 1923.—1929. | |
 Приморско-крајишка област | |
| Главни град | Карловац |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Површина | 14.121 км2 |
| Становништво | 644.080 (1921) |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша област |
| Историја | |
• Успостављено | 1923. |
• Укинуто | 1929. |
Приморско-крајишка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Приморско-крајишка област установљена је уредбом о подјели државе СХС у области од 26. априла 1922. Обухватала је раније жупаније:
- Личко-крбавску, са градом Сењом (котари Сењ, Бриње, Оточац, Кореница, Перушић, Госпић, Удбина, Д. Лапац, Грачац),
- Модрушко-ријечку, са градовима Бакром и Сушаком (котари Чабар, Бакар, Делнице, Цриквеница, Врбовско, Огулин, Слуњ, Војнић, Вргинмост) и
- дио некадашње жупаније Загребачке, јужно од ријеке Купе, са градовима Карловцем и Петрињом (котари Карловац, Глина, Двор, Петриња и Костајница).
Формирањем бановина, ова област је углавном припала Савској бановини, са изузетком котара Двор (Врбаскoj) и Чабар (Дравској до 1931. а онда ипак Савској[1]).
Географија[уреди | уреди извор]
По величини Приморско-крајишкој области припада прво мјесто међу областима у држави, по апсолутном броју становника четврто мјесто (послије загребачке, осјечке и београдске.), док јој релативни број или густина становника (45.6 km2), остаје испод нормалне у држави (48 km2).
Становништво[уреди | уреди извор]
По вјери је 344.934 римокатолика и 201 гркокатолик, 286.651 православних, 257 евангелист, 735 јевреја, 351 муслиман и др.
Административна подела[уреди | уреди извор]
Приморско-крајишка област је била подијељена на 24 среза и 5 градова (Бакар, Карловац, Петриња, Сењ и Сушак), а срезови на 128 управних општина, са 2.637 насеља.
Срезови:[2]
- Бакарски
- Брињски
- Војнићки
- Врбовски
- Вргинмостански
- Глински
- Госпићки
- Грачачки
- Дворски
- Делнички
- Доњелапачки
- Коренички
- Костајнички
- Огулински
- Оточачки
- Перушићки
- Петрињски
- Сењски
- Слуњски
- Удбински
- Цриквенички
- Чабарски
Градови:
- Карловац
- Петриња
Велики жупани[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Марјан Ханжековић од 1927.
- Андрија Здравковић до 1927.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Историјске карте Југославије - стална изложба у холу зграде Архива Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2021). arhivyu.gov.rs
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
Литература[уреди | уреди извор]
- Народна енциклопедија, 1925 г. — књига 3. — странице 688, 689 и 690.
|  | |
| ||