Национални парк Бриони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бриони

Бриони (хрв. Brijuni) су национални парк који се састоји од групе острва у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана.

Географија[уреди]

Острва се налазе неколико километара западно од истарске обале, насупрот места Фажана, и састоје се од 2 острва и 11 острваца укупне површине 36,3 км². Два највећа острва су Велики Бријун и Мали Бријун. Велики Брион је дуг 4,5 км, широк до 3 км са 690 ha површине. Највиши врх му је 42 м. Лука Бриони је уређена у заливу насупрот Фажани. На северозападу од Великог налази се Мали Брион, одвојен од главног острва уским и плитким (2,5 м) пролазом Тиснацем. Највише (9) острвца налази се на западној и северозападној страни и то са севера према југу: Свети Марко, Газ, Обљак, Супин, Галија, Груњ, Ванга (Красница), Пусти и Врсар. Два насељена острвца (Јеролим и Котеж) на југоистоку од Великог Бриона затварају Фажански канал и опкољени су дубоким морем.

Мирним и равним изгледом слични су Истри. Састављени су од готово водоравних кредних кречњака, с добро израженим слојевима. Они су светле боје зрнасте структуре и прилично порозни, па се цене као добар камен за градњу. Острва су прекривена масном црвеницом. Изложени су морским утицајима те имају благу климу са просечном зимском температуром ваздуха 5,8°С, прољетном 12,5°С, летњом 22,8°С ијесењом 14,8°С. Бура допире јако ослабљена, а снег пада само изузетно и брзо се отопи. Годишња количина падавина (906 mm, према подацима у суседној Пули) није велика и максимум је у октобру, али је релативна влага велика због еколошких разлога (плитко море, дебео слој црвенице и бујан биљни прекривач).

Острва су богато обрасла, где нису направљане вештачке чистине. Црника, ловор, бор, рузмарин и др. уз одлично аклиматизоване суптропске биљке (либански кедар, агаве, палме, бамбуси идр), чине непроходне шикаре и густе шуме. Због задржавања велике земљишне и ваздушне влаге ливаде су редовно зелене. На једном месту је остављена мочвара, како би посетиоци имали увид у то како су Бриони изгледали пре исушивања.

Историја[уреди]

Бриони имају богату историју и први људи на Брионским острвима јављају се веома рано. Земуничарско насеље на рту Громачи, потиче још из енеолитика (око 2000. п. н. е.). Отктивена је радионица каменог оруђа и оружја, земљаног посуђа, предмета од костију и малобројних предмета од бакра.

Међу првим племенима која су населила Брионе је илирско племе Хистри (око 1000. п. н. е.), након којих су дошли Келти и Римљани и у VI веку Хрвати. На Брионима постоје многи културно-историјски остаци од којих су најпознатији и најсачуванији: римски ладањски дворац из I - II века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, базилика Св. Марије из V - VI века, црква Св. Германа из XV века.

Кад је у другој половини XIX века изграђена Пула и обновљено њено војничко значење (постаје главна ратна лука Аустроугарске), Брионска острва, постају важан део њеног одбрамбеног система (направљена је утврда и осматрачмица). Године 1893. аустријски индустријалац (P. Kupelwajser) купује острва и уз велике трошкове асанира. У том раду учествује и Роберт Кох, који је искоренио маларију са ових острва исушивањем мочвара и порибљавањем мочваре рибицама које се хране ларвама комараца. Након тога, Бриони постају монденско летовалиште познато широм Европе.

Власник је подигао велике и за оно време луксузне хотеле. Поред морског купалишта, био је подигнут и наткривени базен са загрејаном водом. Направљени су путеви, углавном колски (за вожњу кочијама и бициклима), уређено је коњско тркалиште, те игралишта за голф и тенис. Острва су насељена бирном дивљачи (срне, јелени, зечеви, фазани, патке и др.), виногради дају добра вина, а с копна су доведени вода, телеграфско-телефонска веза и електрични вод. Туристичке су грађевине смештене на источној страни Великог Бриона, на месту које је најближе копну.

Почетком XX века до Првог светског рата било је једно од најреномиранијих састајалишта богатих грађанских и аристократских туриста. Први светски рат, војна окупација, назадовање Пуле и економске промене су упркос добрим везама (авионске и бродске линије за Трст и Венецију потиснуле њихов значај. За време Другог светског рата острва су била опустошена. Непосредно пред крај рата страдали су од бомбардовања хотели и лучки уређаји ва Великом Бриону. После рата, туристички објекти су национализовани, постепено оспособљавани и модернизовани. Обновљен је и инвентар дивљачи.

Бриони су били летња резиденција Јосипа Броза Тита, који је на њима примио више светских државника, државних делегација и исткнутих политичара. На Брионима је одржано више важних седница државних и партијских форума, мађу којима и Четврти (брионски) пленум ЦК СКЈ (1966).

Захваљујући својој разуђеној обали (37,8 km), историји, разноврсној флори и фауни, због чега Брионе знају звати „рај на Земљи“, Бриони су 27. октобра 1983. године проглашени националним парком и омиљено су туристичко одредиште. Део националног парка се користи као званична летња резиденција хрватског председника и затворен је за туристе.

Слике[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Национални парк Бриони


Национални паркови Хрватске Застава Хрватске
Бриони | Корнати | Крка | Мљет | Пакленица | Плитвице | Рисњак | Северни Велебит
Национални парк Бриони Национални парк Корнати Национални парк Крка Национални парк Мљет Национални парк Пакленица Национални парк Плитвице Национални парк Рисњак Национални парк Северни Велебит