Омер-паша Латас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Омерпаша Латас (вишезначна одредница).
Омер-паша Латас

Omer pasha.jpg
Омер-паша Латас

Датум рођења: 24. септембар 1806.
Место рођења: Јања Гора (Аустријско царство)
Датум смрти: 18. април 1871.
Место смрти: Цариград (Османско царство)

Омер Латас (Јања Гора, 24. септембар 1806Цариград, 18. април 1871) је био турски паша српског[1][2][3] поријекла, родом из Војне крајине у Хабсбуршкој монархији[4][5][6][7].

Биографија[уреди]

Прво, име му је било Михаило, „Мићо“. Рођен у Јањој Гори која се у то вријеме налазила у Аустрији, као син нижег официра у аустријској војсци, учио је средњу школу у Госпићу. Ту је остао само годину дана, док није добио бесплатно мјесто питомца у кадетској школи у Задру. Тек завршивши кадетску школу, због породичних проблема (отац му је био казнено пензионисан у војсци због поткрадања, што је представљало практичан крај његове војне каријере), пребјегао је 1827. у Босну, и доспио у Гламоч, одакле је ускоро прешао у Бању Луку, мучећи се да заради за преживљавање.

У Бања Луци је, по препоруци свог тадашњег газде муслимана, прешао на ислам и узео име Омер. Послије двије године отишао је у Видин. Ту га је заповједник тврђаве узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га у Цариграду. С том препоруком постао је најприје наставник техничког цртања у цариградској војној школи, а касније учитељ престолонасљедника Абдул Меџида и убрзо (1838) пуковник у царској војсци.

Када је на пријесто дошао Абдул Меџид, Омер Латас је постао паша. Одличан војник, Омер-паша се истакао 1840. у Сирији против султанових одметника, 1842. код гушења буне у Албанији, 1845. поново у Сирији и 1846. у Курдистану, увијек у борби с бунтовницима против централне власти. Послије тих успјеха, још врло млад, именован је за мушира. Године 1848/49. са Русима је извршио окупацију дунавских кнежевина.

Акције у Босни и Херцеговини[уреди]

Фотографија Омера паше

На подручју Балкана Омер-паша је остао запамћен по сламању отпора босанског беговата. Против султанових реформи јавила се у Босни и Херцеговини јака опозиција још од времена Хусејин-бега Градашчевића. Једно вријеме се чинило да се стишала, али је од револуционарне 1848. букнула новом снагом.

Устанак против Османлија избио је 1849. у Босанској Крајини, и босански везир Тахир-паша није успио да га савлада. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговић. У мају 1850. године, Султан је послао у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Стигао је у августу исте године и брзо и одлучно у крви угушио буну, похапсио главне вође, међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар, 20. марта 1851.

Позатварано је око 1.000 најугледнијих ага и бегова, а око 400 их је оковано послато у Цариград. Босна је послије тога била смирена, а феудални став бегова и ага заувијек скршен. Стога је Омер-паша Латас проглашен у Босни за „ђаурпашу“ и највећег непријатеља домаћег племства.

Друге акције[уреди]

Омерпаша Латас

Када је 1852. дошло до сукоба између Порте и кнеза Данила, Омерпаши је повјерено врховно заповједништво над турском војском. Челични обруч око Црне Горе почео је да стеже у јануару 1853, али је даљњу акцију спријечило посредовање Аустрије и Русије.

Непосредно послије тога, када је избио Кримски рат (у јесен 1853.), Омерпаша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Држао се врло добро и добио чин сердар екрема. Послије руског повлачења са Дунава, Латас је у Кримском рату сарађивао са енглеским и француским савезницима при опсади Севастопоља, а послије у борбама на Кавказу. Од 1857. до 1859. године Омер-паша Латас је провео као заповједник у Месопотамији, гдје је поново гушио устанке.

Због своје оштрине тамо, био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело 1861, када је био на помолу рат с Црном Гором, поводом устанка Луке Вукаловића. У том рату Омерпаша Латас је поново био главни заповједник и довео Црну Гору у веома тежак положај из кога се спасла опет само заузимањем великих сила. Посљедња војничка мисија Омерпаше била је да угуши грчки устанак на Криту 1867. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лоше турске флоте и снабдијевања. Стога се 1868. сам повукао.

Књижевност[уреди]

Нобеловац Иво Андрић су у свом роману „Омер-паша Латас“ бави Омер-пашиним ликом и дјелом, с радњом смјештеном за вријеме Латасовог ратовања у Босни и Херцеговини [8].

Референце[уреди]

  1. ^ Okey (1986), стр. 99.
  2. ^ Pavlowitch (2002), стр. 49.
  3. ^ Takeyh & Gvosdev (2004), стр. 82.
  4. ^ Sweetman (2001), стр. 25.
  5. ^ The Ottoman Empire and Its Successors, 1801 -1927. CUP Archive. стр. 141-. GGKEY:5L37WGKCT4N. 
  6. ^ MuslimHeritage.com
  7. ^ Today in Croatia History HistoryOrb
  8. ^ Omer Pasha Latas, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература[уреди]